Pihtije -Zaboravljeno jelo

 Kada bi smo sada sproveli anketu, recimo među mlađom populacijom do 35.godina, verujem da bi na pitanje, "Da li znate šta su to Pihtije?", oko devedeset procenata odgovora bilo "ne".

Ili recimo, jedan mali procenta bi se možda zabunio i rekao, "da, znam to je neka igračka" :)

Da li su zaista Pihtije uspele da uđu na listu zaboravljenih jela?

Da li ih pravite? 

Ja evo priznajem, ne baš često, iskreno veoma, veoma retko, tek kad se baš onako jako , jako uželim, ili kada baš naletim na neku vrstu mesa ( svinjske nogice, manja butkica..) pa mi "sine ideja" da bih mogla da od toga skuvam pihtije.

Mislim da danas mnogi neće ni da se upuste u pripremu ovog jela, jer verovatno misle da za to treba neko posebno umeće i mnogo vremena, što je potpuno netačno.

Potrebna je volja, dobro meso  i dobar recept.

Recept zavisi od kuće do kuće. Meso od kojeg se kuvaju pihtije takođe.

za početak kupite svinjske nogice-papke , može i juneće, može i neko drugo svinjsko meso, ali mislim da je najbolje za same Pihtije da ih pravite sa svinjskim papcima.

Potreba vam je i biber u zrnu, lorberov list i beli luk.

Sve jeftini i kvalitetni dodaci.

Prvo što će te da uradite je da dobro operete meso, stavite u jedan veći lonac i u zavisnosti od količine mesa, dodajte vode.

Vode dodate toliko da meso bude prekriveno potpuno i više , kao na primer kada kuvate nedeljnu supu. Vode ni malo ni previše.

Važno je da potom stavite vodu i meso na laganu vatru. Kuvajte lagano a penu koja se pojavljuje skidajte.

Nakon nekog vremena dodajte biber u zrnu, lovorov list  2-3 komada, malo soli, a možete dodati i vezu zeleni.

Kuvanje pihtija je dug, mada ajde da tako kažem relativno dug proces i zavisi od količine. S obzirom da se kuva na "tihoj" vatri, obično se kuva od 3-5 sati, sve dok ne primetite da se meso odvaja od kostiju.

Tada lonac skoliniti s avatre i ostaviti da se sve lepo "staloži". Mast koja vam pliva po površini pokupite i bacite ili iskoristite za nešto (na priemer za kerove :))

Zatim supu procediti kroz gustu cediljku.

Meso odvojiti od kostiju i poređati tako odvojeno u jedan veći ili dva tri manja suda.

Beli luk iseći sitno i staviti preko mesa preko kojeg če te na samom kraju preliti proceđenu supu.

Odozgo posuti alevom paprikom ili biberom i ostaviti na hladno mesto da se dobro ohladi.

Služiti hladno.

Takođe bih dodala da su Pihtije jedan od onih recepata za koje je potrebno iskustvo, takođe da bi ste znali da ocenite kada treba prekinuti kuvanje, takođe treba iskustvo da znate da prepoznate momenta kada je meso zaista kuvano i kada će te ga lako moći skinuti sa kostiju.

Ne želim da vas preplašim, ali ako ste ih nekad probali verujem da će te se snači-

Znam, da smo u nekom veku hrono ishrane, organskih proizvoda, muslija i avokadfa, ali ja prosto ne mislim da će vam pihtije u toj meri zasmetati, i predlažem da ipak sebi i svojoj deci priuštite ovo jelo, koje mogu slobodno da nazovem srpsko tradicionalno jelo, jer ako zaboravimo tradiciju, ne samo socijalnu, istorijsku, nego i kulinarsku gubimo identitet. Imajte to na umu kada sledeći put kupite papaju dok vas domaće  šljive za 40 dinara/kg  gledaju tužne na tezgi pijace.

Prijatno!

Domaći rezanci sa makom

Kada su me pre nekoliko godina u jednoj anketi pitali koje mi je jelo broj 1., nisam dugo razmišljala, jer sam odgovor znala, jasno :)

Rezanci sa makom. Domaći rezanci sa makom, rezanci koji su napravljeni kod kuče, ne oni čipkasti kupovni, nego nejednaki debeli rezanci tek izvađeni iz šerpe u kojoj su se kuvali pa pomešani sa makom i puterom.

Da, zaista se ne pravim i nije fraza, rezanci sa makom su zaista jelo koje bih mogla pojesti uvek i u svako doba. 

#vojvođaniznajuzašto

Da bi ste ih napravili onako kako oni zaista jesu i treba da budu , prvo morate da umesite domaće testo. Nije ništa teško i može vrlo lako da se napravi.

Za testo vam je potrebno:

300g brašna

1 domaće jaje

vode hladne oko 2dcl

Priprema:

Brašno prosejati, dodati jaje i početi da mesite, malo po malo dodavati vode, znači ne sve od jednom. Testo treba da bude tvrdo. Iskreno dugo ga morate mesiti, da ne bude tvrdo kao kamen nego tvrdo ali da ipak možete da ga rasteglite oklagijom.

Prvi korak kada testo dobro zamesite, je da ga ostavite da malo odmori, najbolje jedno 30 minuta, a zatim ga razvijte uz dosta brašna što tanje možete, ali zaista što tanje.
Ako nemate podlogu za razvijanje možete i na čistom čaršavu.

Kao što vidite na sledećoj fotografiji, testoo razvijte što je tanje moguče.

Tako razvijeno testo ostavite da se suši, na kao što sam rekla čistom čaršavu.

Bilo bi dobro da se testo suši dugo, ali ako nemate baš vremena, ako ste u gužvi sa vremenom, dovoljno je da se suši barem 3 sata. Testo treba da je suvo na dodir, tačnije da se ne lepi.
Testo treba da urolate, ako vam je veliki krug , urolajte uz pomoć varjače.

Oštrim nožem secite tako urolano tetso na rezance 1cm, ili manje.

Isečene rezance rastresite rukama, da se ne ulepe.

A bilo bi odlično da ih tako rastresene ostavite na krpi da se prosuše još malo.

U suštini dobro osušeni rezanci mogu da stoje dugo na suvom mestu.

Prirpema rezanaca.

Mak sameljite ili kupite već samleven,dodajte šećera po ukusu i pomešajte sve lepo.

Rezance kuvajte i kada omekane vadite ih u jednu posudu.

Kada su svi rezanci skuvani u veći tiganj ili šerpu dodajte putera 50g.

Kada se puter otopi dodajte rezance i malo ih promešajte po puteru na jakoj vatri.

Zatim sklonite sa vatre i dodajte mak.

Dodajte i kutlaču dve ako je potrebno vode u kojoj ste kuvali rezance.

Sve lepo sjedinite i izmešajte da blista.

Šufnudle sa suvim grožđem, cimetom i vanilom

Kada pravim knedle od šljiva ili sa bilo čime drugim obavezno ostavim malo testa i za Šufnudle.

E sad svi se uvek pitaju šta su šufnudle, ali sigurno ste ih svi i pravili i jeli samo sa drugačjim nadimkom, nzivom. Ma ima svakakvih naziva.

Svakako najlepše su one naturalne šufnudle, tu mislim samo prezla šećer, ali ponekad treba mao i promeniti ako na primer ukućeni vole cimet ili suvo voče, kao što je sada bio slučaj.

Tako da su ove Šufnudle pune cimeta, vanile i suvog grožđa sa ukusom ruma.

U tome je tajna.

 Za testo:

500g krompira

ili veća količina pire krompira koja vam je ostala.

Krompir barim na taj način što ga očistim i  isečem na manje kocke stavim u šerpu sa vodom, i on bude vrlo mek i skuvan za već 20tak minuta.

Procedim ga.

Još onako vruć dodam kašiku maslaca ili margarina.

I sa spravom za pire krompir ga dobro izgnječim.

Znači dobijem fini pire bez grudvica plus dodam malo soli...pola kašikice..:)

Potom vodu sipam u jednu veću šerpu i stavim na šporet da se kuva...dotle ja...

Stavim u pire krompir 2 cela jajeta

 i dobro promešam kulinarskom žicom.

Potom kada se sve lepo sjedinilo dodam brašno.

Koliko..neznam...izmedju 100 i 200g.

Dodajem polako, tačnije sipam i drugom rukom mesim.

Testo treba da bude Srednje tvrdoće:

Znači ni tvrdo kao kamen  ni meko da se lepi...

 Kuvanje, oblikovanje i mirisni omotač.
Oblikujem šufnudle, kao male deblje crviće veličine prsta.
Vodu koju imam u šerpi i koja je provrila utišam i stavljam jednu po jednu šufnudlu da se kuva. Kada na laganoj vatri naravno isplivaju jedna po jedna vadim ih mrežicom i uvaljam u već spremno.
U tiganj stavim prezle, šećer kristal, kašiku cimeta.
Sve lepo onako na laganoj vatri malo propržim i na kraju dodam suvo groždje.
Suvo grožđe možete držati par sati u rumu.

Znači šufnuflr tako vruće umešajte u prezlu koju smo savršeno mirisno osvežili i jedite....yea!!!

Gomboce Vojvođanske Kuhinje

Naše male gomboce, mogla bi ih slobodno nazvati našom srećom. Zašto?

Zato što nema ništa ukusnije ništa lepše što može  da dotakne naša nepca.

Tako lepe okrugle sa raznoraznim punjenjem.

Nedavno smo n aposlu pričali o njima i jedna moja koleginica je zgroženo rekla:

-Gomboce sa makom?

Bože pa jedine gomboce su sa šljivama.

I ja sam se uplašila za nju. Bože kako mogu biti samo sa jednim ukusom. Kako može da budu tako ograničene u svojoj slobodi.

Sa čime bi smo mogli sve da ih obučemo?

Sa čime hoćemo, potrebna je samo Mašta.

Za gomboce je potrebno:

Za testo:

500gr belog krompira. Možete u stvari sa svakim krompirom da napravite pire, nego jednostavno beli kropmir daje onu soft smesu bez grudvica. nekad je crveni krompir veoma teško tako "glatko" ispasirati.

3dcl mleka

1 jaje

1/2 kesice prasak pecivo

1 kasikica soli

1 kasikica secera

500 gr brasna

10 vecih šljiva, višanja ili kasjija ili bilo kojeg drugog voća.

300gr prezle(hlebnih mrvica)

300gr secera

1 dcl ulja

Priprema:

krompir očistiti i iseći na kocke. Ja uglavnom isečem na sitnije kocke jer je tako praktičnije i bolje za obradu. 

Propasirati ga kada bude obaren kao za pire.

dodati jaja, mleko , so i malo šećera.

Pa zatim i brašno i prašak za pecivo.

Tetso ne treba da bude previše tvrdo. To će vas iskustvo naučiti, da bude ni previše meko ni tvrdo ali dovoljno elastično da možete sa njime da oblikujete gomboce.

Voće pripremiti, ako su šljive ili kajsije velike rpepoloviti ih, višnjama izvdaiti koštice.

Rukama vaditi testo,istanjiti kao male obgice a u sredinu staviti polovinu sljive  ili drugo voće, i zatvoriti kao lopticu.

Veci lonac napunite vodom i ugrejte do kljucanja,zatim loptice staviti da se kuvaju u kipućoj vodi.

One će prvo potonuti ali kada budu gotovoe to jest kuvane isplivaće na površinu. 

Vatru sa vodom treba da smanjite jer ne treba da bude jaka, u protivnom će vam gomboce pucati.

rešetkastom kašikom vaditi knedle i malo procediti a potom uvaljati u :

1. Prezlu:

Prezlu staviti u tiganj, malo proprziti na ulju,pa dodati secer.

Uvrljajte ih u prezlu i secer i posluzite.

2. Plazma keks

Mleveni plazma kesk stavite u jedan sud, iscedjenu gombocu koja se malo i prohaldila uvaljajte u melveni keks.

3. Mak

Mak sameljite ili kupite već samleven, posebno vodite računa ako kkupujete vakumiran da ga pre  nego uvaljate knedle probate da nije "užežen". Mak, to je jako važno ne treba da bude gorak.

4. orahe.

Orahe sameljite i pomešjte sa šećerom.

5. Rogač

Rogač obično kupujem samleven, pomešajte ga sa malo šečera i cimeta.

Možete ih još uvaljati u mlevenu čokoladu pomešanu sa malo kakaa, pa u koko brašno, znači u sve ono što volite.

Lenja Pita sa jabukama

Kada pričam ili pišem o svojoj mladosti osećam se kao da pričam o nekoj dalekoj prošosti o nekom drugom svetu.Nismo imali mobilne telefone, google, imali smo knjige i jedni druge, imali smo prave prijatelje sa kojima smo provodili sate i sate. Čitali smo vozili biciklove jedni do drugih, nameštali "lanac" ako spadne i sa tako prljavim i crnim zamaštenim rukama nastavljali dalje sa osmehom.

Ja sam živela kao dete pored Dunava, i celo leto sam bila uz reku. Sećam se da kada sam napunila 16 godina roditelji su mi dozvolili da ostanem par dana u našoj kamp prikolici sa sestrom i dve drugarice na kampovanju. Pored nas su bili još i dečaci troje njih iz ulice. Kakva sreća. Moji roditelji su bili veoma strogi, ali kako smos e svi porodično poznavali i kako smo bili dobri đaci nije postojao razlog da nam ne dozovle da leto provedemo zajedno, jer to su bila ona leta one godine kada nismo mogli da idemo na more, kada su granice bile zatvorene a deca se trovala nacionalizmom.

Veče smo provodili pevajući i pričajući viceve. U stvari pričali smo dugo i o svemu.
Takođe je to bila i idealna prilika da se ostane i duže budan.
Sećam se kako smo sedeli pored reke i cele noći pevali pesme od Genracije 5, predvodila je pesma Ti samo budi dovoljno daleko.( tu pesmu smo umeli da otpevamo i po dvadeste i viša puta za noć)

Neverovatan je osećaj kada  avgustovsku noć provedete na šporu pored Dunava.
Vazduh ima poseban miris, a posle ponoći kada sve utihne možete da čujete i reku.
Jedne večeri smo bili posebno raspoloženi.
Po običaju smo pevali Ti samo budi doovljno daleko uz gitaru. Monotoniju smo umeli da razbijemo pesmom najači samo ostaju...

Tada sam prvi put ostala budna cele noći i videla izlazak ranog sunca negde već oko pola pet.
U jednom momentu smo svi zaključili da smo gladni i da bi smo nešto pojeli.
Dejan je ustao i otišao svojom "zoljicom " za selo.
Vratio se oko šest ujutro  sa osmehom.
Imao je malu korpu prekrivenu krpom znate one starinske krpe od grubog platna sa izvezenim cvetom-na našoj je bio ljubičasti dan i noć.
 Krpa je prekrivala tanjir koji je mirisao na vanil šećer.
U tanjiru je bila Lenja pita sa jabukama, još vruća.
Poćeli smo onako gladni svi da jedemo.Oko usta smo imali prah šećer i smejali smo se, znate onako kao "lud na brašno".

-Od kuda sada pita?
-Znate moja baka rano ustaje...

Kakva sreća. Nikada nije za mene bila ukusnija nego tog jutra.
kakva sreća imati baku koja rano ustaje.

Iako je sada proslo gomila godina od ovog ranog jutra uvek kada pravim Lenju pitu sa jabukama setim se ovog dana.

Sedimo  kraj Dunava, umorni od pevanja, sa bosim nogama u rukama držimo vruću pitu ,  sa osmehom od uveta do uveta.

Sećanja koja ostaju, sećanja na ljude kojih više nema, koji nisu više sa nama. I kakvi god oni bili svako od nas nosi neku lepu uspomenu. Dovoljno je da imate uspomene jer one čuvaju  ukuse i lica od zaborava.

*Moj drug iz detinjstva Dejan je izgubio život nesretnim slučajem 15 godina nakon  našeg zajedničkog kampovanja. nismo se posle družili svakodnevno ali ja ne mogu da zaboravim to jutro tu sreću to prijateljstvo.
Ideju. da uživamo svi zajedno u svitanju, ideju da smeh može da stvara sećanje. Ljudi odlaze, ne svojom voljom , život ih natera da urade nešto što ne žele. Ostaje uspomena na pažnju koju smo učinili jedni drugima  na pruženu ruku,  na slatka iznenađenja na prava prijateljstva, iskrena.
 Detinjstvo je tada donosili sreću..
Ne postoje  sećanje na materijalno.
Videćete,  kako starite sećaće te  se samo lepih stvari, lepih dana, lepih momenata.

Lenja pita sa jabukama na starinski način.

Potrebno je za kore:
200g masti
250 g šećera
1 celo jaje
1 žumance
1 dcl mleka
1 prašak za pecivo
oko 600g brašna
Za fil:
1 kg jabuka
šećer
vanil šećer
Priprema:
Mast sa šećerom jajetom i žumancetom umutiti penasto. Dodati mleko i prašak za pecivo pa zatim lagano dodavati brašno. U zavisnosti od veličine jajeta biće vam možda potrebno i manje ili više brašna ali zato je važno da brašno ne saspete odmah sve nego postepeno dodajete.
Zamesiti testo koje treba da se oblikuje samo u veću loptu.
Ne treba da se lepi i ne treba da bude previše tvrdo.
Podeliti ga na dva jednaka dela

Priprema fila:
jabuke očistiti i narendati. Dodati šećer. Šećer dodajete po vašem ukusu ako su jabuke kiselije možete dodati i više.
Dodati i vanil šećer
Tepsiju namazati sa mašću pa jedan deo testa razviti na dno.
Staviti jabuke i zatim razviti na pek papiru drugi deo testa i prekriti kolač.
Belance koje vam je ostalo možete iskoristiti a i ne morate tako što će te ga kulinarskom žicom dobro umutiti pa premazati pitu od gore.
Peći na 220 C.
Posuti je prah šećerom.

Koh od Griza

U svom životu  kojeg sada živim pročitala sam na hiljade knjiga. 

Slova sam naučila već sa pet godina i od tada sam svakodnevno ulazila u živote ljudi, sudbina istorijskih događaja , tužnih priča i veselih zgoda.

Čitala bajke, pesme i romane.

I to:

O muškarcima koji su iskreno voleli bludnice. O ženama koje su gubile glavu za muškarcima

bez nogu i ruku.

O lažnim sinovima, vanbračnoj deci i nesretnim kćerima.

Tajnim putovanjima.

Borbama zmajeva i fauna.

Drveću koje hoda.

Vojnicima i njihovoj hrabrosti. 

Ludoj smelosti vitezova i zveketu njihovih oštrih mačeva.

O časti i poštenju malih običnih ljudi koji su imali dušu i veliko srce a nisu imali prebijenog

"dinara".

O patnjama.

Sreći i suzama radosnicama.

O ljudima koji su se razlikovali od svakodnevice..

O ukalupnjenim ljudima koji su samo životarili.

O drugačijim predelima.

 Mojim  herojima i idolima.....

Ali moja priča. Biserima bačenim pred svinje.

Moja priča je bila  tako bleda. 

Tonula je sa površine na dno.

Svedočila o ljudskoj  prosečnosti.Surovosti.

Bila je sve ali ni malo nesto posebno i drugačije.

Bila je tako realno ukalupljena. 

Takva kakva treba da bude kao i svaka druga kod drugih ljudi.

A ja sam se nadala. Zaista nadala da ce biti nesto posebno. Drugačije

Da ljubav i prijateljstvo pobeđuje. Istrajava i bori se.

Da se uvek posluša srce.

Moja priča je u stvari bila tako savrseno nesretna.

*Moja baka  je imala lek za svaku moju boljku. Žao mi je što moramo da odrsatemo a samim tim i gubimo osobe koje volimo. To boli i nekada se osečate tako sami.

Moja baka je uvek ali bas uvek imala pravu reč za prave stvari. 

Uvek je imala odgovor.

Nikad pitanje.

Uvek je imala smirenje.

Osećaj kada se njena  ruka  spušta na  kosu i rame nema cenu.

Tešila me je ne samo rečima nego i hranom.

Zato i danas meni hrana daje moć da zaboravim. Da ne mislim ni na šta ružno.

Dovoljno je da samo spustite kašiku u tepsiju mekanog sočnog koha od griza....

Zamrljate vrhove usana mlekom....

Bakin Koh od griza na starinski način

Potrebno je:

6 belanaca

6 žumanaca

6 kašika kristal šećera

kesica vanil šećera

8 punih kašika-jelovnih griza

malo narendane korice limuna. U svako jelo koje se pravi od ovako oporijih sastojaka, mora se dodati malo narendane korice limuna.

Za preliv:

1l mleka

2 kašike kristal šećera

kesica vanil šećera

ili šipka vanile

Priprema:

Mikserom umutiti belanca u čvrst sneg pa dodati šećer i vanil šećer i umiksati u čvrst šam.

Potom umešajte žumanca, potom griz i koru od limuna.

Ja sam ovaj zadnji postupak mešala kulinarskom žicom.

Pleh nauljite i pospite brašnom pa zatim izlijte tetso.

Pecite na 180C oko 30 minuta.

Potom zagrejte mleko sa šećerom i vanil šećerom i tako vruće prelijte preko tetsa.

Najbolje poslužiti kada se dobro rashladi.

Segedinski Gulaš

Ovo je gulaš koji prosto svi obožavaju i čija je priprema vrlo jednostavna.

Ja ga imam i pravim pod nazivom Srgedinski gulas, iako originalni segedinski gulaš se pravi sa kupusom i mladom teletinom.

No, kako su sva jela i recepti vec dovoljno izvrnuti, neka i ovaj moj ostane takav!

Glavnu aromu "lepkavost", ovom gulašu daju suve šljive.

Obavezno ih stavite, mada mnogi to izbegavaju.

Pa makar par.

Zaista se ne osete.

Potrebno je:

4 velika bataka sa karabatakom

100g suvih mesnatih šljiva, ja stavim manje, može i dve tri...

1 veliki crni luk

5dcl soka od paradajza-tomatina

1 mala kašikica aleve paprike

so, biber, ulje, ljuta tucana paprika

Batak i nadbatak oštrim nožem odkostimo i isečemo na manje kocke.Posolimo i pobiberimo ne previše.
Luk usitnimo u multipraktiku.
U šerpu stavimo ulja i prodinstamo luk i potom dodamo meso i alevu papriku.
Prodinstamo sve još par minuta svo vreme mešajući.
Dodamo suve šljive isečene na sitne kocke.
Potom vatru utihnemo, na manji stepen, dodamo paradajz-tomatino, poklopimo šerpu i dinstamo.
Nakon od prilike 1h, meso će smekšati i gulaš će biti gust.
To može biti u glavnom nakon već 40-tak minuta.
Služiti uz čipkaste rezance i salatu.

Banatska(Švapska )Torta od sira

U Vojvodini je nekada živelo pola miliona Nemaca a danas jedva neke tri hiljade- jer su sasvim "nestali-iščezli u egzodusu nakon Drugog Sv. Rata"
Možda već nagađate temu ovog posta i sada ću vam je i otkriti pisaću o Podunavskim Švabama

Pre nego bilo šta napišem, želim da se ogradim od svih nacionalističkih, nacističkih, separatističkih pobuda ....želim da vam u ovom postu pišem o ljudima- Zavčaju na Dunavu-ljudima Vojvodine!

 Podunavske Švabe- mi ih zovemo ovde tako, a na sta se oni ne ljute..:). Došli su iz jugozapadnih delova Svetog rimskog carstva (Austrije) iz nekoliko pokrajina, kao što su Baden, Vitenberg, Bavarska, Hesen... Stigli su seljaci i zanatlije, privučeni beneficijama koje im je nudila država: da dobiju zemlju, da budu oslobođeni od vojne obaveze i kuluka, i da postanu slobodni ljudi. Novi dom pronašli su ne samo u Vojvodina, već u temišvarskom Banatu, gradu Aradu...itd
Šta smo dobili   naučili od Podunavskih Nemaca?
Možda niste znali ali Nemci su tokom 18v, u Vojvodinu doneli krompir, u početku Srbi su se gadili krompira da bi ubrzo on postao osnovna namirnica i da bi zahvaljujući njemu nestalo gladi.. U području Bele Crkve Nemci će organizovati monokulturu – vinograde,uvode se nove rase, kako svinja i krava, tako i konja, a meso se izvozi upravo u one krajeve odakle su došle Švabe.
 Dolaskom Nemaca kuće se pokrivaju slamom i trskom, a u Sremu i šindrom. Krajem 18. veka počinje upotreba cigle i crepa. Većina Nemaca pored svog osnovnog posla poznaje i po tri-četiri zanata.
U Novom Sadu oni su stolari, cipelari, šeširdžije, rukavičari, mesari...
Uticaj je veliki i na kujnu: hrana je slabije začinjena i manje masna. Počinje se sa konzerviranjem voća i povrća. Prave se supe, ćušpajz, našpajz, rinflajš, lungerbrotne, šnicle, garnirung i na kraju dobra štrudla sa orasima ili makom.........
 Nemci sa sobom doneli i drugačiju odeću, a pošto je komotnija Srbi je prihvataju. Nose se rekva (kratki kaput), bruslik (prsluk), hozne (pantalone), hoznetregeri, čarape i klompe, koje se zbog blata lakše mogu čistiti. Od Švaba uzimamo i plave radne kecelje i šešire, a oni od nas šubare.
Međutim, dok je kod njih žena ravnopravan član u rešavanju svih problema, kod Srba se i dalje ništa ne pita.– Švabe i Srbi se ne posećuju na slavama i verskim praznicima, ali idu na svadbe da se zajedno provesele. Ono što ih je činilo drugačijim bio je sistem „ajn kinder“, ili jedno dete pa dosta, a posebno ako je muško. Naravno, iz praktičnih razloga, jer ako je više muške dece rasparčava se imanje. Vremenom će i domaće stanovništvo to prihvatiti, što će se negativno odraziti na demografiju Vojvodine.
Što se tiče politike  na izborima je uvek pobeđivala nemačka stranka, pošto su bili homogeni- jedinstveni , a Srbi, iako u većini, su gubili, jer su, kao i danas, imali sto partija.

"Pred Drugi svetski rat Nemci su u Bačkoj činili 22 odsto, u Banatu 20 odsto, a u Sremu 14 odsto stanovništva. U nacionalnom budžetu Vojvodine učestvovali su sa 55 odsto u odnosu na 1,7 miliona stanovnika. Rat će pokvariti odnose. Sa okupacijom zemlje, počeće vešanja i ubijanja nedužnog stanovništva. U Vršcu se osniva najelitnija nemačka 7. SS „Princ Eugen” divizija od 22.000 ljudi, sastavljena isključivo od dobrovoljaca – folksdojčera, koja je učestvovala u borbenim dejstvima od Skoplja do Banjaluke i Zidanog Mosta.


Kada su sovjetske i partizanske trupe ušle na područje Banata, došlo je do masovnih streljanja Nemaca. Iako nije bilo organizovanog iseljavanja, mnogi od njih napuštaju prostor Vojvodine. Za preostale, organizuju se koncentracioni logori u koje su smeštene starije osobe, žene i deca. Najveći logori bili su Knićanin, Gakovo i Kruševlje, u kojima je umrlo oko 3.000 osoba. – Pored odluke AVNOJ-a od 21. novembra 1944. da se od Nemaca oduzme zemlja, početkom 1945. godine na sednici vlade doneta je i odluka da se „Sovjetima stavi na raspolaganje od 10.000 do 12.000 folksdojčera, žena između 17 i 35 godina starosti“, koje treba poslati u Ukrajinu. Šta je to značilo ne treba objašnjavati. Naša istoriografija kaže da je u Vojvodini stradalo oko 50.000 Nemaca, njihova duplo više "

#Fotografija je uzeta sa sajta Podunavskih Nemaca.
Kao što se i zna, najviše Nemaca je bilo u Banatu, sa domaćim stanovništvom su u glavnom bili po rečima moje bake u dobrim odnosima, svako je gledao svoj posao, naravno uvek je bilo izuzetaka, ali kao i svuda..:)
Moja Baka je imala prijateljicu, generacijsku medju njima sa kojom se druzile  dopisivale kada ova pak ode do svoje rodbine u Beč.
Sa Rozom Roth je doživela sve one lepe dane detinjstva...čitale su ljubavne pesme, svirale klavir i dugo se šetale Temišvarskom ulicom.....
Bila je to prava mala gospojica po rečima moje bake, pedantna, vrlo vaspitana sa lepim manirima.
Baka se najbolje seća dana kada je njena prijateljica Roza napustila Banat, Vršac, dobošar je u ranim jutarnjim satima objavio da se sve nemačke porodice okupe na poljani,.....bas na toj Temišvarskoj ulici gde su se nekada zajedno šetale....
Potom su organizovano deortovane u nekoliko  kompozicija u Nemačku.Bez odeće, bez novca...
Zajedno sa tim velikim kamionima u prašini nestalo je i njihovo prijateljstvo...sta je bilo posle sa Rozom i njenom porodicom?To niko nezna, kuća i zemlja su im oduzeti i dodeljeni nasim novim komšijama iz Bosne...:)

Torta od sira

Potrebno je:
Sir 250g-kod nas se naziva i Švapski-neslani, neutralni krem sitni sir.
4 jajeta
150g šećera
500-700g jabuka
100g brašna
Priprema:
Belanca umutiti u čvrst sneg, dodavati po malo šećer i potom jedno po jedno žumance.
Sve ovo mutite mikserom, a potom mikser odložite i uzmite kulinarsku žicu.
Smesi dodajte sir, kulinarskom zicom zatim mesajte.
Smesa je ušća ali treba da je bez grudvica.
Dodajte potom i brašno.
Jabuke operite, očistite od kore i isecite na kriške.
Okrugli pleh sa viljuskom obložite pek papirom  i po dnu poredjajte jabuke a potom prelijte smesu.
Pecite u već zagrejanoj rerni na 180-200C.
Gotovu tortu "izvrnite" iz kalupa, tako da jabuke budu gore.
Pospite kristal šećerom i cimetom.
Ova torta je odlična i u kompinaciji sa višnjama!

Banatski Banini i Banini sa Makom

Oni malo stariji se sigurno sećaju da su tokom onih naših "jadnih" devedesetih prošlog veka, Banini bili nešto najukusnije i najlepše što se nama mladima moglo dogoditi...:)

A onda su jedno vreme nestali, odnosno oni keksi koji se meni bili najbolji su povučeni iz proizvodnje...

Šta su Banini-sem smesa masti, rašna i šećera, jednostavan spoj koji je oplemenjen pekmezom od kajsija.

Onako fini i jednostavni bas kao i svi recepti naših baki, sto bi se reklo" Brzo se pravi  a izdašno..."

Potrebno je:

180 g masti

150g kristal šećera

5 kašika vode ili još po potrebi

pola kesice praška za pecivo

2 jajeta srednje veličine

500g brašna.

Od ovih sastojaka zamesite testo. Da ne bude previše tvrdo niti meko. Ja obično ostavim prekriveno folijom bar sat vremena u frizideru.Ovog puta sam smesu podelila na dva dela i u jednu zamesila i oko 70-100g maka-ne samlevenog.Posle formirati kekse.Uzimati malo tetsa ,oblikovati u loptu, potom je malo spljoštiti.Prstom napraviti u sredini rupu i od gore na vrh staviti pekmez od kajsija.Peći na 180C oko 10 tak minuta.

Moje oblatne na starinski način

Za oblatne dakako postoji milion i jedan recept.Za mene su najfinijie i najukusnije one koje je baka kuvala kraj šporeta.

Danas jeste da taj način predstavlja neku da tako kažem dužu pripremu jer smo navikli da stalno negde jurimo i žurimo, ali ipak mislim da treba da zadrimo i dalje kada imamo vremena pravimo i čuvamo od zaborava i ove starinske recepte

Potrebno je:
1 pakovanje oblatni

Fil:
9 jaja
500g šećera
3 rebra gorke čokolade
125g margarina
 malo oraha po želji



Priprema:
Jaja umutiti mikserom i staviti u jedan veći sud, dodati šećer i na laganoj vatri kuvati dok se ne zgusne.
Kada se polako ugusti dodati margarin i čokoladu.
Orahe takođe po želji.
Tako vrućim filom mazati oblatne.
Pritisnuti ih a kraju nečim "jačim"-može većomknjigom, i sačekati da se ohlade i stegnu

Banatski Muckanci

Banatska kuhinja je tipicna mesavina raznih uticaja,pre svega nemacke i madjarske.
Ti se uticaji najvise ogledaju u mesavini slanog i slatkog,mislim pre svega na kuvano meso i sladak sos ili pecenje i salata od visanja.
Zaista smele varijacije.
Takodje u amanet su ostali i mnogi varijeteti nemackih naziva za mnoga jela,kao sto su "rinflajs","kitnikez"i drugi nemacki kulinarski nazivi.
Mene licno odusevljavaju Banatski nazivi za jela poput Carskih Mrvica,narodski nazvanom Mutvara,te Ustipci,nazvani Muckanci.
Verujem da su banatske domacice,ova jela "prekrstile" pre svega po brzini pripreme i jednostavnim sastojcima.Kako je Banat ratarski region sa vrlo plodnom crnicom,cela porodica je tokom cele godine a ponajvise u prolece i leti bila na njivi u obradjivanju useva.
Kada se uvece dodje kuci praznog stomaka,veste Banacanke su jednostavno i brzo SMUCKALE ili SMUTILE ove ustipke.
A za njih vam je potrebno:

2-3 jajeta
1 kasikica soli
1 kvasac
3dcl mleka
1dcl jogurta
1dcl ulja
Priprema:
U 1dcl mleka rastopite kvasac sa soli.Ostavite po strani oko 15 min,da kvasac nadodje.
Za to vreme u posudi razmutite jaja,dodajte preostalo mleko,jogurt i ulje.
A potom kvasac.Ja sve to lepo dobro sjedinim sa kulinarskom zicom.Zatim dodajte brasno tek toliko da dobijete smesu guscu nego za palacinke.
Ostavite da odstoji oko 40-60min.
U tiganj zagrejte mast ili ulje te kasikicom vadite testo.
Pecite dok ne dobiju "zlatnu" boju.
Ako hocete da ih posluzite sa nekim slatkim prelivom,onda umesto kasikice soli,stavite kasikicu secera.

Šne Nokle-Moj deo detinjstva

Vojvođanski klasik, večne Šne nokle.
Da li postoji neko ko ih nije još do sada probao?
Moj deo detinjstva.

Potrebno je:

1l mleka

6 jaja

7 kasika secera

Kasikica brasna ili gustina

Priprema:

U mleko lagano umesajte jednu kasiku secera,mozete dodati I vanil secer.

Staviti mleko na vatru da provri.

Od belanaca ulupati cvrst sne.

Kasikom vaditi knedle od snea I stavljati u mleko koje vri.

Lagano ih spustajte da se ne raspadnu.

Kuvajte povremeno ih okrecuci I na jednu I na drugu stranu.

Izvadite ih resetkastom kasikom I redjajte u posudu u koju ce te I servirati sne nokle.

Zumanca I sest kasika secera dobro izradite kulinarskom zicom u skoro tecnu I penastu masu.Dodajte gustin ili brasno te sipajte u mleku u kojem ste kuvali nokle.

Stavite na sporet I ponovo zicom dobro lupajte masu kako se ne bi stvorile grudvice,sve dok ne provri.

Ovim zutim kremom prelijte nokle.

Ostavite ih da se dobro ohlade pa ih posluzite uz kakao prah ili karamel.