Banatska(Švapska )Torta od sira

U Vojvodini je nekada živelo pola miliona Nemaca a danas jedva neke tri hiljade- jer su sasvim "nestali-iščezli u egzodusu nakon Drugog Sv. Rata"
Možda već nagađate temu ovog posta i sada ću vam je i otkriti pisaću o Podunavskim Švabama

Pre nego bilo šta napišem, želim da se ogradim od svih nacionalističkih, nacističkih, separatističkih pobuda ....želim da vam u ovom postu pišem o ljudima- Zavčaju na Dunavu-ljudima Vojvodine!

 Podunavske Švabe- mi ih zovemo ovde tako, a na sta se oni ne ljute..:). Došli su iz jugozapadnih delova Svetog rimskog carstva (Austrije) iz nekoliko pokrajina, kao što su Baden, Vitenberg, Bavarska, Hesen... Stigli su seljaci i zanatlije, privučeni beneficijama koje im je nudila država: da dobiju zemlju, da budu oslobođeni od vojne obaveze i kuluka, i da postanu slobodni ljudi. Novi dom pronašli su ne samo u Vojvodina, već u temišvarskom Banatu, gradu Aradu...itd
Šta smo dobili   naučili od Podunavskih Nemaca?
Možda niste znali ali Nemci su tokom 18v, u Vojvodinu doneli krompir, u početku Srbi su se gadili krompira da bi ubrzo on postao osnovna namirnica i da bi zahvaljujući njemu nestalo gladi.. U području Bele Crkve Nemci će organizovati monokulturu – vinograde,uvode se nove rase, kako svinja i krava, tako i konja, a meso se izvozi upravo u one krajeve odakle su došle Švabe.
 Dolaskom Nemaca kuće se pokrivaju slamom i trskom, a u Sremu i šindrom. Krajem 18. veka počinje upotreba cigle i crepa. Većina Nemaca pored svog osnovnog posla poznaje i po tri-četiri zanata.
U Novom Sadu oni su stolari, cipelari, šeširdžije, rukavičari, mesari...
Uticaj je veliki i na kujnu: hrana je slabije začinjena i manje masna. Počinje se sa konzerviranjem voća i povrća. Prave se supe, ćušpajz, našpajz, rinflajš, lungerbrotne, šnicle, garnirung i na kraju dobra štrudla sa orasima ili makom.........
 Nemci sa sobom doneli i drugačiju odeću, a pošto je komotnija Srbi je prihvataju. Nose se rekva (kratki kaput), bruslik (prsluk), hozne (pantalone), hoznetregeri, čarape i klompe, koje se zbog blata lakše mogu čistiti. Od Švaba uzimamo i plave radne kecelje i šešire, a oni od nas šubare.
Međutim, dok je kod njih žena ravnopravan član u rešavanju svih problema, kod Srba se i dalje ništa ne pita.– Švabe i Srbi se ne posećuju na slavama i verskim praznicima, ali idu na svadbe da se zajedno provesele. Ono što ih je činilo drugačijim bio je sistem „ajn kinder“, ili jedno dete pa dosta, a posebno ako je muško. Naravno, iz praktičnih razloga, jer ako je više muške dece rasparčava se imanje. Vremenom će i domaće stanovništvo to prihvatiti, što će se negativno odraziti na demografiju Vojvodine.
Što se tiče politike  na izborima je uvek pobeđivala nemačka stranka, pošto su bili homogeni- jedinstveni , a Srbi, iako u većini, su gubili, jer su, kao i danas, imali sto partija.

"Pred Drugi svetski rat Nemci su u Bačkoj činili 22 odsto, u Banatu 20 odsto, a u Sremu 14 odsto stanovništva. U nacionalnom budžetu Vojvodine učestvovali su sa 55 odsto u odnosu na 1,7 miliona stanovnika. Rat će pokvariti odnose. Sa okupacijom zemlje, počeće vešanja i ubijanja nedužnog stanovništva. U Vršcu se osniva najelitnija nemačka 7. SS „Princ Eugen” divizija od 22.000 ljudi, sastavljena isključivo od dobrovoljaca – folksdojčera, koja je učestvovala u borbenim dejstvima od Skoplja do Banjaluke i Zidanog Mosta.


Kada su sovjetske i partizanske trupe ušle na područje Banata, došlo je do masovnih streljanja Nemaca. Iako nije bilo organizovanog iseljavanja, mnogi od njih napuštaju prostor Vojvodine. Za preostale, organizuju se koncentracioni logori u koje su smeštene starije osobe, žene i deca. Najveći logori bili su Knićanin, Gakovo i Kruševlje, u kojima je umrlo oko 3.000 osoba. – Pored odluke AVNOJ-a od 21. novembra 1944. da se od Nemaca oduzme zemlja, početkom 1945. godine na sednici vlade doneta je i odluka da se „Sovjetima stavi na raspolaganje od 10.000 do 12.000 folksdojčera, žena između 17 i 35 godina starosti“, koje treba poslati u Ukrajinu. Šta je to značilo ne treba objašnjavati. Naša istoriografija kaže da je u Vojvodini stradalo oko 50.000 Nemaca, njihova duplo više "

#Fotografija je uzeta sa sajta Podunavskih Nemaca.
Kao što se i zna, najviše Nemaca je bilo u Banatu, sa domaćim stanovništvom su u glavnom bili po rečima moje bake u dobrim odnosima, svako je gledao svoj posao, naravno uvek je bilo izuzetaka, ali kao i svuda..:)
Moja Baka je imala prijateljicu, generacijsku medju njima sa kojom se druzile  dopisivale kada ova pak ode do svoje rodbine u Beč.
Sa Rozom Roth je doživela sve one lepe dane detinjstva...čitale su ljubavne pesme, svirale klavir i dugo se šetale Temišvarskom ulicom.....
Bila je to prava mala gospojica po rečima moje bake, pedantna, vrlo vaspitana sa lepim manirima.
Baka se najbolje seća dana kada je njena prijateljica Roza napustila Banat, Vršac, dobošar je u ranim jutarnjim satima objavio da se sve nemačke porodice okupe na poljani,.....bas na toj Temišvarskoj ulici gde su se nekada zajedno šetale....
Potom su organizovano deortovane u nekoliko  kompozicija u Nemačku.Bez odeće, bez novca...
Zajedno sa tim velikim kamionima u prašini nestalo je i njihovo prijateljstvo...sta je bilo posle sa Rozom i njenom porodicom?To niko nezna, kuća i zemlja su im oduzeti i dodeljeni nasim novim komšijama iz Bosne...:)

Torta od sira

Potrebno je:
Sir 250g-kod nas se naziva i Švapski-neslani, neutralni krem sitni sir.
4 jajeta
150g šećera
500-700g jabuka
100g brašna
Priprema:
Belanca umutiti u čvrst sneg, dodavati po malo šećer i potom jedno po jedno žumance.
Sve ovo mutite mikserom, a potom mikser odložite i uzmite kulinarsku žicu.
Smesi dodajte sir, kulinarskom zicom zatim mesajte.
Smesa je ušća ali treba da je bez grudvica.
Dodajte potom i brašno.
Jabuke operite, očistite od kore i isecite na kriške.
Okrugli pleh sa viljuskom obložite pek papirom  i po dnu poredjajte jabuke a potom prelijte smesu.
Pecite u već zagrejanoj rerni na 180-200C.
Gotovu tortu "izvrnite" iz kalupa, tako da jabuke budu gore.
Pospite kristal šećerom i cimetom.
Ova torta je odlična i u kompinaciji sa višnjama!