On je živeo u Budimpešti, a ona u Novom Sadu. Ona je studirala ruski jezik a on je radio u marketingu.
Pisali su jedan drugom svakog dana.
On joj je često pisao i na madjarskom, iako ona nije znala ni jednu jedinu reč, ali je čitala sa budnom pažnjom svako slovo i znala da on misli na nju.
Ona je njemu često pisala i na sprpskom, iako je jasno znala da on ne razume ni jednu jedinu reč.
Nadala se i mislila da i on njeno svako slovo proučava sa budnom pažnjom.
Oboje su čežnjivo čekali zvuk mesindžera na fejsbuku, i veselo prvo zurili u okruglu fotografiju onog drugog, kako iskače na ekranu telefona a potom čitali poruke.
Vremenom je on sve češće počeo da joj piše.
Njegova slova su brižno, puna ljubavlju molila "Mikor látunk? Ismerős?".
I ono nežno:"Hadd lássam a szemed".
Znala je da on žarko želi da je upozna i da je zove da dodje u Budimpeštu.
Od njenog grada Budimpešta nije bila daleko.
Sela je na autobus u ponoć i već u ranim jutarnjim satima sa prvim zracima sunca njeno lice je obasjala Budimpešta.
Sreli su se kod Ribarske Kule-Horgászat Towers kule ljubavnika i ljubavi.
Mislila je da će susret biti srdačniji ali njihov susret je bio hladan.
Čak su se i prelepe kule od belog kamena odjednom iz bajke preobrazile u tako obične, sasvim obične kamenice.
Njih dvoje su bili poznanici, možda više sada stranci.
Ljubavnom susretu nije sevnula ni jedna jedina iskrica, niti je pala zvezda sa neba na njihov prvi zagrljaj.
Zbunjeni, zajedno su krenuli mostom na drugu stranu grada pa prema trgu i centru.
On joj se ni malo nije dopao.
Mesecima je pisao tako nežno, tako osećajno, brižno.
Svako pismo je odavalo koliko je vaspitan i fin.
Sada je takođe bio blag i ljubazan, ali to je bilo sve.
Znate onaj osećaj kada očekujete mnogo možda preterate u tome, jer ste usamljeni, tužni, umorni.
Maštate da će te kraj svoga uha čuti srceparajuće Madjarske Violine.
A ne čujete ništa, ama baš ništa!
I ne osetite ništa, ama baš ništa!
A oni leptirići, koji su se skupljali u vašem stomaku čitavih šest sati dok ste putovali na vaš internet susret su se razbežali.
Odleteli. Vratili se za Novi Sad.
Pre podne su proveli u "Jerbeau"(kolač joj je bio potpuno gorak), a ostatak dana su obilazili Peštu, bez dasu se bar malo približili jedan drugom. Nisu se dotakli.
Padala je kiša, bilo je sve sivo i pomalo tmurno poput njihovog susreta.
Susreta tako suprotnog od onog što je ona zamišljala, jedan bezlični "unalmas".
A Budimpešta iako kišna, izgledala je kao njen Novi Sad, preslikana, kao da posmatra novosadske zgrade i ulice u ogledalu.
Sutra dan se vratila u svoju varoš, sve sa srebrnim bisernim minđušama i suvenirom iz Mayolike, koji joj se sad činio tako bezbojno dosadan ali poklonu se ne gleda u zube.
Da li su nastavili da se dopisuju?
Znam da je on napisao par pisama njoj...
A ona, ona je zaboravila da odgovori...
* svedoci smo da većina ljudi pokušava da nađe svoju srodnu dušu preko interneta.
Ponekad se prave ljubavi zaista i dogode.
Ne zaboravite da je u pitanju zanemarljiv procenat. Veliki procenat internet ljubavi su iluzije.
Otvorite oči u vašem gradu, izlazite i razgovarajte sa ljudima. Uputite bez razloga nekom vaš čarobni smešak. Niste slova na tastaturi, niste avatar, niti objava, niti "share".
Ne zaboravite vi ste živi ljudi.
Potrebno je:
Sastojci za Testo od kojeg će te napraviti kore:
18 dkg. secera u prahu
2 jajeta
6 dkg. margarina
3 kasike mlakog-tečnog meda
5 kasika mleka
60 dkg. brasna
2 kasicice ravne sode bikarbone
prstohvat soli
Fil od griza
7 dcl mleka
7 kasika griza
1 vanil secer
20 dkg. margarina
25 dkg. secera u prahu
1 limun
pekmeza od kajsija
Glazura od kakaoa:
6 kasika secera u prahu
2 kasike kakaoa
5 kasika vode
1 kasika ulja
10 dkg. margarina
Priprema:
Prvo napraviti griz krem.
Zasladjeno mleko prokuvati a potom u njega zakuvati griz.
Ostaviti da se hladi uz povremeno mešanje.
Napravite testo:
Šecer u prahu, jaja, margarin, med i mleko (dodajte vise mleka ako je potrebno) malo soli i brasno pomesano sa sodom bikarbonom izmesimo u glatko testo. Podelimo na cetiri dela.
Svaki deo razvajamo sto je moguce tanje i ispecemo na poledjini namazane i pobrasnjene tepsije.
Ja razvijem testo na pobrašnjavljenoj poledjini.
Testo se peče oko 5min na 180C.
kada dobije finu boju, izvadite.
Kora će sama "sići" sa tepsije.
Redjajte ih na pek papir.
Posto se fil ohladio dodamo mu umuceni margarin, vanilin secer i sok od jednog limuna.
Prvi i treci red se filuje kremom od griza a drugi (srednji) red premaze se bogato pekmezom od kajsija.
Glazura:
Secer u prahu, kakao i vodu izmesamo da bude bez grudvica, stavimo na srednju vatru i pustimo da tiho kuva 2 minuta, da postane gusto, nakon toga skinemo sa ringle, dodamo ulje i margarin. Mesamo sve dok se ne otopi i lepo sjedini i odmah prelijemo po kolacu jer se steze dosta brzo.
Kao i svaka pita ovog tipa-sa ovakvim korama, najbolje je da odstoji oko 12h pre sečenja i posluživanja!!!
Postoji hiljadu i jedan recept i varijanta ova pite, često je možete naći i pod nazivom Medena Krem Pita. Ono što je sigurno zajedničko je ova fina griz krema i pekmez od kajsija.
Pisali su jedan drugom svakog dana.
On joj je često pisao i na madjarskom, iako ona nije znala ni jednu jedinu reč, ali je čitala sa budnom pažnjom svako slovo i znala da on misli na nju.
Ona je njemu često pisala i na sprpskom, iako je jasno znala da on ne razume ni jednu jedinu reč.
Nadala se i mislila da i on njeno svako slovo proučava sa budnom pažnjom.
Oboje su čežnjivo čekali zvuk mesindžera na fejsbuku, i veselo prvo zurili u okruglu fotografiju onog drugog, kako iskače na ekranu telefona a potom čitali poruke.
Njegova slova su brižno, puna ljubavlju molila "Mikor látunk? Ismerős?".
I ono nežno:"Hadd lássam a szemed".
Znala je da on žarko želi da je upozna i da je zove da dodje u Budimpeštu.
Od njenog grada Budimpešta nije bila daleko.
Sela je na autobus u ponoć i već u ranim jutarnjim satima sa prvim zracima sunca njeno lice je obasjala Budimpešta.
Sreli su se kod Ribarske Kule-Horgászat Towers kule ljubavnika i ljubavi.
Mislila je da će susret biti srdačniji ali njihov susret je bio hladan.
Čak su se i prelepe kule od belog kamena odjednom iz bajke preobrazile u tako obične, sasvim obične kamenice.
Njih dvoje su bili poznanici, možda više sada stranci.
Ljubavnom susretu nije sevnula ni jedna jedina iskrica, niti je pala zvezda sa neba na njihov prvi zagrljaj.
Zbunjeni, zajedno su krenuli mostom na drugu stranu grada pa prema trgu i centru.
On joj se ni malo nije dopao.
Mesecima je pisao tako nežno, tako osećajno, brižno.
Svako pismo je odavalo koliko je vaspitan i fin.
Sada je takođe bio blag i ljubazan, ali to je bilo sve.
Znate onaj osećaj kada očekujete mnogo možda preterate u tome, jer ste usamljeni, tužni, umorni.
Maštate da će te kraj svoga uha čuti srceparajuće Madjarske Violine.
A ne čujete ništa, ama baš ništa!
I ne osetite ništa, ama baš ništa!
A oni leptirići, koji su se skupljali u vašem stomaku čitavih šest sati dok ste putovali na vaš internet susret su se razbežali.
Odleteli. Vratili se za Novi Sad.
Pre podne su proveli u "Jerbeau"(kolač joj je bio potpuno gorak), a ostatak dana su obilazili Peštu, bez dasu se bar malo približili jedan drugom. Nisu se dotakli.
Padala je kiša, bilo je sve sivo i pomalo tmurno poput njihovog susreta.
Susreta tako suprotnog od onog što je ona zamišljala, jedan bezlični "unalmas".
A Budimpešta iako kišna, izgledala je kao njen Novi Sad, preslikana, kao da posmatra novosadske zgrade i ulice u ogledalu.
Sutra dan se vratila u svoju varoš, sve sa srebrnim bisernim minđušama i suvenirom iz Mayolike, koji joj se sad činio tako bezbojno dosadan ali poklonu se ne gleda u zube.
Da li su nastavili da se dopisuju?
Znam da je on napisao par pisama njoj...
A ona, ona je zaboravila da odgovori...
* svedoci smo da većina ljudi pokušava da nađe svoju srodnu dušu preko interneta.
Ponekad se prave ljubavi zaista i dogode.
Ne zaboravite da je u pitanju zanemarljiv procenat. Veliki procenat internet ljubavi su iluzije.
Otvorite oči u vašem gradu, izlazite i razgovarajte sa ljudima. Uputite bez razloga nekom vaš čarobni smešak. Niste slova na tastaturi, niste avatar, niti objava, niti "share".
Ne zaboravite vi ste živi ljudi.
Sastojci za Testo od kojeg će te napraviti kore:
18 dkg. secera u prahu
2 jajeta
6 dkg. margarina
3 kasike mlakog-tečnog meda
5 kasika mleka
60 dkg. brasna
2 kasicice ravne sode bikarbone
prstohvat soli
Fil od griza
7 dcl mleka
7 kasika griza
1 vanil secer
20 dkg. margarina
25 dkg. secera u prahu
1 limun
pekmeza od kajsija
Glazura od kakaoa:
6 kasika secera u prahu
2 kasike kakaoa
5 kasika vode
1 kasika ulja
10 dkg. margarina
Priprema:
Prvo napraviti griz krem.
Zasladjeno mleko prokuvati a potom u njega zakuvati griz.
Ostaviti da se hladi uz povremeno mešanje.
Napravite testo:
Šecer u prahu, jaja, margarin, med i mleko (dodajte vise mleka ako je potrebno) malo soli i brasno pomesano sa sodom bikarbonom izmesimo u glatko testo. Podelimo na cetiri dela.
Svaki deo razvajamo sto je moguce tanje i ispecemo na poledjini namazane i pobrasnjene tepsije.
Ja razvijem testo na pobrašnjavljenoj poledjini.
Testo se peče oko 5min na 180C.
kada dobije finu boju, izvadite.
Kora će sama "sići" sa tepsije.
Redjajte ih na pek papir.
Posto se fil ohladio dodamo mu umuceni margarin, vanilin secer i sok od jednog limuna.
Prvi i treci red se filuje kremom od griza a drugi (srednji) red premaze se bogato pekmezom od kajsija.
Glazura:
Secer u prahu, kakao i vodu izmesamo da bude bez grudvica, stavimo na srednju vatru i pustimo da tiho kuva 2 minuta, da postane gusto, nakon toga skinemo sa ringle, dodamo ulje i margarin. Mesamo sve dok se ne otopi i lepo sjedini i odmah prelijemo po kolacu jer se steze dosta brzo.
Kao i svaka pita ovog tipa-sa ovakvim korama, najbolje je da odstoji oko 12h pre sečenja i posluživanja!!!
Postoji hiljadu i jedan recept i varijanta ova pite, često je možete naći i pod nazivom Medena Krem Pita. Ono što je sigurno zajedničko je ova fina griz krema i pekmez od kajsija.
