Banat je poput bajke zarobljene u vremenu, iza zlatnih žitnih polja i zapuštenih kapija kriju se zdanja koja šapuću priče o ljubavi, gubitku, umetnosti i aristokratiji.
Vodim vas pričom kroz tri dvorca čije arhitekture i legende zaslužuju da budu viđeni i da ponovo ako je to moguće budu obasjani svetlom ne samo posetilaca nego svetlom lepote koju zaslužuju — Damaskin, Kapetanovo i Jagodić.
Tajanstveni sjaj Dvorca Damaskin — Hajdučica
Hajdučica malo ali meni na prvi pogled veoma drago selo, urednih kuća i sokaka, i baš tamo utonuo u tišinu sela Hajdučica, dvorac Damaskin stoji kao svedok vremena kada su Dunđerski vladali Banatskim poljima.
Dvorac je prvobitno izgrađen pre 1824 od strane porodice Damaskin de Németh a nekih pedesetak Godina kasnije, Lazar Dunđerski, kupuje imanje 1890. godine i 1901. ga preuređuje, čuvajući duh klasicizma.i činio je srce porodičnog imanja. Danas je spomenik culture I zatvoren je za posetioce a šuška se da će u njemu biti ugrađen lift I da če se akomodirati u svrhu bolnice, obzirom da njegova sadašnja vlasnica živi u inostranstvu I ima takve ambicije.
Prelepa Dvorska sala na samom ulazu u njega kao i terasa okrenuta ka ribnjaku svedoče o eleganciji jedne epohe, iako je tokom moje posete bio u “krečenju”, ipak je I tako u renoviranju zračio posebnom elegancijom.
Ovaj Dvorac prati I neobična legenda o slikaru po imenu Jatan, gde legenda kaže da je slikar Jatan, pozvan da oslika salon ovog Dvorca ali mu tri godine to nikako nije polazilo za rukom, dok jedne noći nije čuo šapat jezera:
„Zamoči četkicu u moju vodu i stvorićeš najdivnije prelive boja.”
Od tog momenta deselo se čudo te su slike nastajale čudesno, ali slikar Jatan nikad više nije sanjao.
Dvorac Kapetanovo — Stari Lec
Dvorac Kapetanovo poznat kao jedan od najfotogeničnijih i romantičnijih dvoraca Banata koji delom zbog svojih tornjeva i vitraža podseća na one dvorce iz bajki, al isa druge strane krije mnogo tajanstvenih i rekla bih nesretnih ljubavnih I porodičnih obrta kroz svoje postojanje.
Ako su dvorci priče, Kapetanovo je gotička romansa puna tajanstvenih obrta. Smatra se jednim od najfotogeničnijih dvoraca Vojvodine. Podignut 1904. godine od strane župana Botke Bele.
Prema narodnom predanju, vlasnik dvorca, Bela Botka, izgubio je imanje na javnoj aukciji, što je duboko potreslo njegovu suprugu. Očajna zbog gubitka porodičnog doma i bogatstva, odlučila je da sebi oduzme život — zapalila je sebe, ostavivši za sobom samo pramen svoje plave kose, koji su meštani navodno pronalazili u travi oko dvorca godinama kasnije. Ali to nije kraj! Veruje se da se njena duša pojavljuje svake godine na dan Svetog Ilije. Meštani tvrde da se u sumrak može videti njena silueta kako luta parkom, a vetar donosi miris spaljene kose.
Ova tužna, ali misteriozna priča dodaje dodatni sloj čarolije samom dvorcu.
Danas potpuno obnovljen, u privatnom vlasništvu iste gospođe kao i Dvorac u Kovačici, sa verujem renovacijom za isti namenu -bolničku.
Dvorac Jagodić — Konak
Skriven među zelenilom sela Konak, ovaj dvorac odiše elegancijom i mirom. Građen je za one koji su umeli da spoje umetnost, duhovnost i prirodu. Okružen parkom, te šumom Koprivića — prirodnim rezervatom sa retkim biljnim vrstama. Izgrađen je 1835. godine za Petra Jagodića, člana ugledne vojvođanske porodice.
Nakon Drugog svetskog rata, dvorac je nacionalizovan i korišćen kao upravna zgrada poljoprivrednog preduzeća „Trudbenik“.
Dvorac Jagodić ne krije klasičnu legendu sa duhovima ili zakopanim blagom, ali svakako odiše misterijom i aristokratskom romantikom. Prema lokalnim pričama, dvorac je bio mesto tajnih okupljanja intelektualaca i umetnika, posebno onih povezanih sa Maticom srpskom, čiji su članovi iz porodice Jagodić bili veliki mecene.
Dvorac je danas u dobrom stanju, ali nije otvoren za posete, ali u odnosu na prethodna dva rekla bih, obzirom da je u vlasništvu iste osobe znatno uređeniji i sa umetničkim delima I sa antikvitetnim nameštajem, iako su I ovde određene sobe preuređene sa bolničkom namenom.
Danas pričati o tome šta je moglo biti, a kako nije, ili kako se moglo urediti mislim da je bespredmetno, jedna je činjenica da smo kao I svugde posustali kada su u pitanju neka naša zdanja, I da smo kao I uvek delom pustili da se uruše, pa potom “preko veze obnove”.
