Ladjice od sira i šunke i Rolat od španata u Uskršnjem izdanju

Još malo odličnih ideja za predjelo i Uskršnju Trpezu!!!

Lako, dekorativno i što je najvažnije ukusno!

 Ladjice punjene šunkom i sirom

 Potrebno je:

300g kora za gibanicu

2dcl kisele pavlake

200g stišnjene šunke

1 kašika kajmaka

Priprema:

Koru iseći da dobijete 4 kvadrata.

Kao na fotografiji napravite čamčić i to tako što će te prvokoru uviti pa obaviti i vezati sa starne, tako da jedan deo koji ostane čini dno a dobijete čamčić.

Kisleu pavlaku i iseckanu šunkaricu pomešati.

Dodati soli ako je potrebno i kajmak.

Puniti ladjice.

Svaku napunjenu ladjicu stavljati u pleh obložen pek papirom.

Peći na 200C dok ne porumene, ne treba tu puno vremena oko 10 tak minuta.

 Uskršnji Rolat od Španata

Potrebno je:

Potrebno je za koru od španata:

500g obarenog španata

4 jajeta

100g margarina

100g brasna

Prasak za pecivo

Priprema:

Od oko 1kg španata dobijete 500g obarenog.Obarite španat procedite i iseckajte na sitno.

Belance ulupajte u čvrst sneg.

Margarin rastopite u šerpicu te dodajte brašno i mešajte kao za bešamel sos,da ne bude grudvica.Potom umešajte španat te žumanca i sneg od belanaca.

Pleh prekrijte pek papirom izlijte smesu i pecite na 200C oko 20-tak minuta.

Gotovu koru uvijte-urolajteu vlažnu krpu,kako biste kasnije mogli lakse da je u vijete sa nadevom-filom.

 Fil:

300g šunkarice isečene na sitno

2dcl kisele pavlake

3 kašike sitnog sira- sremskog

2 kašike senfa

Sve sastojke sjediniti.Premazati ohladjenu koru od španata.Urolati.Staviti u frizider na par sati da se stegne.

Badnje Veče-Pogača Posna Badnjača

Danas je veoma teško napraviti balans izmedju običaja, tradicije i modernog.

Ma kolko neki od nas bili urbani ili rustični, smatram da je najvažnije ipak zadržati jednu dozu tradicionalnog.

Ova pogača je posna, i mislim da se vrlo lako pravi.

Zato je napravite večeras i obradujte svoju familiju!

Potrebno je:

800g brašna

10g suvog  kvasca

400ml mlake vode

1,5 kašikica soli

1 kašikica šećera

i još:

2 kašike piva

Priprema:

Brašno prosejte pa ga pomešati sa kvascem.

Dodati so, šećer i mlaku vodu.

Zamesiti testo, oblikovati loptu i ostaviti da odstoji bar 45min.

Potom ga premesiti i oblikovati po veličini tepsije.

Manju okruglu tepsiju nauljite i pospite brašnom pa napravite oblik od testa kao okruglu pogaču.

Deo testa odvojite, za ukrase i piliće.

Površinu premazati pivom.

Ostaviti da odstoji još 20minuta.

Peći je na 200C oko 35minuta.

Pečenu poprskati hladnom vodom i služiti uz posnu badnju večeru.

Piliće napraviti tako što će te deo testa premesiti i napraviti spirale.

Potom spiralu vezati na čvor.

Od jednog kraja oblikovati glavu i kljun.

Kao na slici.

Ivandanski Venčići 2012

U sklopu Akcije na mojoj FB stranici, objavljujemo Ivandanske Venčiće.
Eto odličnih ideja za dogodine.
Više o Ivandanu ovde.

Venčić Ljiljane Popović

Venčić od Ane Marije-PRVI pristigao još 6.jula uveče

Jovanka Zagorac Venčići

Vencic od Zdenke Mandic Maksimovic

I naravno Astal Vencic!!!

Sveti Sava-Perece za decu po starom običaju

Sigurno se pitate zašto se baš perece spremaju za Svetog Savu?

Perece su poreklom iz nemačke pekarske kulture, a u Banat su stigle zahvaljujući dugom prisustvu nemačkog stanovništva. Srbi u Banatu su ovaj običaj prihvatili i prilagodili svojim praznicima—zato je upravo Banat centar ovog običaja, dok se u ostatku Srbije perece za Savindan retko pripremaju.

Drugim rečima, nije obaveza, ali jeste lep trag tradicije.

Tradicionalni recept za banatske perece (svetosavske perece) nije strogo standardizovan, jer se prenosio “od babe do unuke”, ali osnova je uvek ista: jednostavno, posno testo, karakterističan oblik i hrskava spoljašnjost.

Sastojci:

2 dl toplog mleka

500 g brašna

25 g svežeg kvasca

prstohvat šećera

0,5 dl ulja

1 žumance

1/2 kašičice soli

Slani preliv:

1,5 kašika brašna

1/2 kašike soli

voda po potrebi

Priprema:

U mlakom mleku sa malo šećera rastopiti kvasac i ostaviti desetak minuta da nadođe. Zatim dodati  žumance, ulje i ostatak brašna i zamesi se glatko testo. Testo sam ostavila da što bi se reklo odmori odnosno udupla.

Podelila sam ga na jednake delove u zavisnosti Koliko pereca želite da dobijete-od 500g brašna možete dobiti šest lepih većih pereca.

Od testa se formiraju dugi štapići, uvijaju u oblik pereca i ređaju u pleh. 

Pre pečenja se premažu belancetom i peku oko 15 minuta na 200 stepeni, dok ne porumene. Na kraju se premažu slanim prelivom i vrate još nekoliko minuta u rernu.

Suština Savindana nikada nije bila u raskoši, već u tome da se porodica okupi oko stola i da se tradicija ne prekida.

Sarma

Krsna Slava ili kućna slava, a kod nas u mom kraju Svečari, zauzima značajno mesto u životu u Srbiji. 

Pretpostavlja se da je ovaj narodni običaj nastao veoma davno, neki naučnici navode čak datum i pre hrišćanstva, kada su srbi imali kao kult predaka naročitog domaćeg Boga, zaštitnika porodice.

Za Svečare po starom običaju trebalo bi "kolač da lomi i Boga da moli" sveštenik sa domaćinom a ako to nije moguće, onda kolač lome/kidaju rukama sam domaćin najčešće sa ukućanima,

Nekada u manjim mestima to je i zaista bilo tako. Danas vrlo, vrlo retko,najčešće kolač lomi sam domaćin ,a u nekim mestima ovaj običaj se potpuno izobičajio, naravno tu mislim i na ovo novije moderno doba.

Toga dana kuća je otvorena za svakog gosta. Slava je isključivo za domaće ognjište i za zemlju, jer ako kuća i zemljište pređe u drugo vlasništvo sa njima prelazi i slava. Danas se ovog značenja slave retko ko pridržava.

Na Svečarima se uz čašu vina ili rakije čitaju molitve, drže zdravice ili pevaju pesme (slavarske i ostale) i naravno, gosti se šale i pričaju.

Veoma je interesantan podatak da su običaji potpuno isti i kod doseljenika iz Bosne-kolonista,a tu se pre svega misli  na slavski kolač i koljivo.

Najčešće se za slavu priprema svečani ručak, čiji meni zavisi od toga da li slava spada posnim ili mrsnim danima ili u sam post. Danas je karakteristično da se za dan slave Svečarski  kolač nosi u crkvu kako bi ga pop osveštao.

Pre ručka se čita Oče naš i drže se zdravice.

Pre nego što se počne ručak svi gosti ustanu a domaćin se prekrsti i očita -Očenaš, zatim domaćin drži sa trećom rakijom zdravicu. Ovom zdravicom on blagosilja goste.

Potom se seče Slavski kolač ,u nekim regionima na dva ali najčešće četiri dela. Seče ga domaćin sa ukućanima, najčešće sinovima.

Posle ove zdravice i seče kolača, ručak može da počne a gosti tokom obeda nazdravljaju jedni drugima.

Nekada se za slavu samo pripremao ručak ali danas nema pravila.

Ona domaćinstva koja imaju veliku familiju i rodbinu za Svečare  spremaju i ručak i večeru. Sutradan od slave neki to zovu po jutarje ili  paterice ili okrilje, obavezno se daje doručak.

Doručak se obično daje za goste koji su došli sa strane iz daleka, dolaze i komšije, prijatelji, kumovi i po neko od gostiju koji su bili na slavi.

U novije vreme (naročito gde ima mešovitih brakova) dešava se da na slavu dođu gosti druge nacionalnosti (Rumuni, Slovaci, Mađari) što znači da ovaj jako lep narodni običaj ne priznaje nikakve barijere niti granice, otvoren je za sve dobronamerne ljude.

Sigurna sam da nema Svečara na kojima nije poslužena sarma, te iz tog razloga sa Vama delim naš recept.

Priprema Sarme, koja je osnovna za vreme proslave mrsnih Svečara.

Potrebno je:
za oka 50 komada.
1,5-2 kg mlevenog mešanog mesa
začini-so,biber i vegeta
crni luk
2 šolje od 2,5dcl pirinča
Listovi kiselog kupusa, suva rebra, kobasice, suve šunke nasečene na kocke.

Priprema:

Luk isečemo na  što sitnije kocke i stavimo u šerpu da pirja. Potom isečemo beli luk i pripremimo meso tako što ćemo ga osoliti i pobiberiti naravno po ukusu, i voditi računa da ne presolimo.

Dodati meso u  šerpu sa lukom, dodati i opran pirinač i dobro sjediniti.

Dodati beli luk i ostale začine po zelji.

Sve dobro sjediniti a pogotovo kada se pravi velika količina najbolje prebaciti sve u veću vanglu i rukama dobro izmesiti.

Odvojimo listove kupusa koje ćemo puniti  nadevom. 

Ostatak kupusa odvojimo takođe jer će nam poslužiti kao podloga za sarme.

Ukoliko je kupus jako kiseo, listove isperemo pod vodom.

Ređanje sarme:

Na dno posude/pekača,  stavljamo same listove kupusa da se sarma ne primi/zalepi za dno.

 
Sarme zamotamo tako što se na svaki list po sredini stavi deo mesa, koji uvijemo potom u valjak, a krajeve utisnemo da se ne raspadnu.

Položimo ih u posudu za kuvanje, a ostatak listova  kupusa stavimo preko njih.

 
Dodamo suvo meso i crvenu papriku te podlijemo vodom da prekrije sarme.

 
Poklopimo posudu i kada sarma zavrije smanjimo vatru te kuvamo još cca. 2 - 2,5 sata. Kada je sarma gotova, radimo zapršku.

Zapraška:
U posebnoj šerpici u vrelo ulje dodamo brašno koje stalno mešamo da ne zagori, zatim dodamo crvenu papriku i kratko propržimo. 

Dodamo hladne vode i pirea od paradajza po želji te kuvamo još par minuta, zatim zaprašku prelijemo preko sarme i čekamo da sve zajedno prokuva još 10-15 minuta.

 Jelo je spremno za serviranje.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nedavno sam na meji ,dobila pismo od gospodina Coce koji je inače Bečlija, sa sugestijom da po neko u pripremi sarme dodaje i jaja, a dodavanje jaja u sarmu samo kvari sarmu kao Srpski brend, te da samo švabice u pripremi sarme dodaju jaja te se to jelo naziva "krautrouladen"(kao sarma) i obavezno to probodu čačkalicom da sadržaj ne izađe napolje.

Vojvodjanska Svadba -Vojvodjanska Lisnata Pogaca

Za svakog pojedinca,Svadba predstavlja zaista najvazniji i najveseliji deo zivota,da nekazem i najmasovniji ritual koji ce dovesti do promene u naciniu zivota,a mozda i nece:-)))
Obicaji vezani za ovu priliku su se "izobicajili",neki doduse ostali slicni,ali sustina je ista.
Svadbeni ritual se obavlja uglavnom po sledećem redosledu:
proševina i prstenovanje
pozivanje na svadbu,
svadba,
odlazak mlade kod mladoženje i nošenje devojačke opreme štafirung,
Te jos vrlo znacajni :
praćenje kuma,
prva poseta mlade rodbini.
Svadba se najcesce zakazivala nedeljom,nazalost zbog ubrzanog toka zivota,danas je to najcesce subota.Svadbe su mnogo manje,u odnosu na ranije svadbe kada se pozivalo celo selo.
Fotografija-Vencanje Danice i Zivka Mihajlovica 1954-gde su moji majka i deda bili kumovi na vencanju.
Svatovi su isli na okicenim konjskim kolima a na konje su se vezivala mala zvona i rucno vezeni peskiri.(To nisu ni nalik danasnjim peskirima,vec pamucna platna ukrasena rucnim vezom)
Vencanje se obavljalo u Mesnoj Zajednici i crkvi.
Obavezno je svirao Tamburaski orkestar,a nesto kasnije se pojavila i harmonika.
Fotografija:Vencanje mojih roditelja iz 1975.g
Svatovski kum je po pravilu mladoženjin kršteni kum koji kasnije krsti i njegovu decu. Kum je najvažnija ličnost na svadbi, zato sedi u sredini stola na pročelje.
Pozadina stola se obično ukrasi starinskim ćilimima ,koji oslikavaju vrednost i bogatstvo mladoženjine porodice.
Fotografija:
Svatovski sto sa venčanja Vitomira Urošev-2010g.Begeč
Zatim dever,mladozenjin mladji brat ,te starojko-stari svat,najcesce mladozenjin stariji brat,ako nema rodjenog onda iz blize rodbine.
Svatovi nude svakog koga sretnu rakijom a i njih nude domaćini pored čije kuće prolaze .
Doručak se priređuje kod kuma i za one svatove koji su ostali do ujutru.
Navece kod djuvegijine kuce,mlada i mladozenja priredjuju veceru za najblizi rod i kuma sto se narodski naziva da "dvore svatove".
VOJVODJANSKA LISNATA POGACA-prakticno je univerzalna pogaca za svadbe i sahrane,pravi se kao:
POGACA ZA PROSNJU DEVOJKE
Pogaca koju svekrva nosi u kucu devojke,na veridbu ili na prosnju.
Obicno se uz nju nosi i jedan serafin.
POGACARSKA POGACA
Pogacarima se nazivaju mladini rodjaci.Oni dolazeci na skup u djuvegijinu kucu donose ovu pogacu,najcesce je pravi mladina mama ili tetka ili strina.
Ona se lomi i stavlja pred mladu i mladozenju.
Ovu pogacu je napravila tetka Milena Slepcev iz Begeca.
Ja sam bila asistent.
Za pogacu je potrebno:
Kore:4 bogate pregrsti brasna
4 prstohvata soli
1/2 litre vode pomesane sa 1/2 kasike sirceta
1 kasika masti
malo licnuti ulja
Premaz od masti:
4 lista masti
2 jajeta
list-mera za bogato napunjenu kasiku masti.
500g oraha
kristal secera oko 500g
Priprema:
Za pocetak mikserom dobro umutiti mast sa jajima,te ostaviti da se malo stvrdne ova smesa u frizideru.
Od sastojaka za kore,umesiti testo.
Ne treba da bude ni tvrdo,ni suvise mekano.Dodajte prilikom mesenja ako je potrebno jos vode.
Sto vise ga mesite to bolje,uspeh zagarantovan.
U samom pocetku mesenja,lepice vam se za prste,znacete da je testo umeseno kada vam ruke budu ciste.
Napravite potom od testa pravougaonik,zatim isecite na cetiri dela,koja ce te svakog ponaosob izmesiti ponovo i utanjiti u cetiri kruga srednje velicine.
Prekrijte ih krpamaili vecim stolnjakom i ostavite da miruju oko 30 min.
Nakon toga,preko svakog kruga premazati smesom od masti i jaja.
Na jedan veci sto ,staviti cist pamucni carsav,te brzim pokretima razvuci testo,sto tanje.Testo razvlaciti sa svake strane brzim pokretima,podjednako.
Ako se i desi da vam na nekim mestima i pukne,to je sasvim u redu.
Prvu koru ,ovlas pospite secerom i orasima,cisto da se ne zalepi.
Potom je vesto i uz pomoc carsava presavite ovako:
A zatim jos malo od gore pospite secera i oraha,te smotajte i u podmascen pleh stavite,te od gore pospite sa orasima,secerom i suvim grozdjem.
Postupak ponovite i sa drugom korom,stavivsi je u suprotnu stranu od druge,kako bi se i "zidovi" pleha prekrili.


Tako uradite i sa preostale dve kore(razvucite na ovaj nacin,te pospite orasima i kristal secerom.
Poslednjom korom,na ovaj nacin pripremljenom ce te popuniti krajeve ovako:
Premazite je zagrejanom mascu i pecite dok ne porumeni.
Ovako izgleda pecena:

Ivandan 7.juli

Ovaj veliki praznik se u Vojvodini oduvek slavio.Ivandan uvek pada u vreme Petrovskog posta. Njega slave i pojedine srpske porodice kao krsnu slavu.

Ovaj dan je tako veliki, da se veruje da u zoru sunce zaigra, a na svom putu tri puta zastane.

Dan ranije,tacnije predvece se pletu venci od ivanjskog cveća, koji se stavljaju na domove i tu ostaju cele godine, kao blagoslov toj kući.

Foto-Moj Vencic.

Takodje u nekim delovima Vojvodine postoji obicaj da se stavlja i beli luk,da kuću čuva od groma. A devojke, kroz taj venac, gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono.

Na danasnji dan je rodjen S.v Jovan Krstitelj,u religiji zastitnik kumstva i pobratimstva,tako da u narodu na ovaj dan postoji obicaj da se ljudi na Ivandan bratime i kume.

VENCI OD IVANSKOG CVECA

Svaki na svoj nacin izradjen.Danas je sve modernizovano,te Ivandanske vencice mozete da kupite i na pijaci,raskosno upletene,pa cak ukrasene i orhidejama.Ja sam se odlucila za fotografije ovih kucno uradjenih vencica,moga komsiluka.