уторак, 7. јул 2009.

Ivandan 7.juli

Ovaj veliki praznik se u Vojvodini oduvek slavio.Ivandan uvek pada u vreme Petrovskog posta. Njega slave i pojedine srpske porodice kao krsnu slavu.

Ovaj dan je tako veliki, da se veruje da u zoru sunce zaigra, a na svom putu tri puta zastane.

Dan ranije,tacnije predvece se pletu venci od ivanjskog cveća, koji se stavljaju na domove i tu ostaju cele godine, kao blagoslov toj kući.

Foto-Moj Vencic.

Takodje u nekim delovima Vojvodine postoji obicaj da se stavlja i beli luk,da kuću čuva od groma. A devojke, kroz taj venac, gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono.


Na danasnji dan je rodjen S.v Jovan Krstitelj,u religiji zastitnik kumstva i pobratimstva,tako da u narodu na ovaj dan postoji obicaj da se ljudi na Ivandan bratime i kume.

VENCI OD IVANSKOG CVECA

Svaki na svoj nacin izradjen.Danas je sve modernizovano,te Ivandanske vencice mozete da kupite i na pijaci,raskosno upletene,pa cak ukrasene i orhidejama.Ja sam se odlucila za fotografije ovih kucno uradjenih vencica,moga komsiluka.

9 коментара:

  1. Vera,
    Nice Day!
    It corresponds to our Midsummer on herbs.
    Health, sunshine and smiles, Diana

    ОдговориИзбриши
  2. obožavam narodne priče i ovakve dane! vijenčići su predivni, nadam se da će vam željeni blagoslov biti cijele godine!

    ОдговориИзбриши
  3. Vjencici izgledaju prekrasno,bas mi se svidja taj obicaj.

    ОдговориИзбриши
  4. Obozavam stare obicaje iako ih mahom ni ne poznajem, a tvoj vjencic je prekrasan, biti ce lijep i kada se osusi!

    ОдговориИзбриши
  5. Kada biste samo znali odakle potiče ovaj običaj.
    Još od davnina pa do 15 veka isto su radili u Rusiji.
    Tada na dan 23.6 pred svaku žetvu slavilo se dan boga Kupala, i blagodarilo se za žetvu. U njegovu čast pravili su se venci od bilja i ložila se oganj te se pilo, slavilo i plesalo i igralo okolo ognja preskaćući vatru.
    Kasnije je hrišćanstvom Kupalo zamenjen Jovanom Krstiteljom. Poistovećeni su jer su u čast Kupala kupalo (kako mu sama reč kaže) u reci. A Jovan Krstitelj je takodje krstio u reci.
    Ali od staroga velikoga slovenskoga praznika koji se slavio od Rusije do Jadrana nam je venac ostao kao zaštitnik žetve da nam u cele godine ima žita u domu.
    Eto za one koji su se pitali odakle nam taj običaj.

    ОдговориИзбриши
  6. Inače ovaj praznik je povezan sa suncem. Na 22.juni je dan kada je sunce najduže na nebu i na taj dan načinje leto.
    U prošlosti seljaci su paljili veliku vatru na noć 22. juna jer su smatrali da će se i nje na taj dan roditi sunce.
    Venci su se pleli od devet raznih vrsta bilja.
    Mlade devojke su tog dana gledale kroz venac rodjenje letnjeg sunca da bi im sunce dalo zdravlje i rumeno lice. Te nići bi stavljali venac na glavu i od tog momenta do kad ga skinu ne bi smele izustiti reči. S vencem su legale postelju i koji bi joj mladić skinuo venac dok ona spi za tog bi se udala.
    Iste noći muškarci bi išli u šumu i tamo sedeli kod paprati. Jer je do Juna sve sveće cvetalo samo jedno nije to je bila paprat. I verovalo se da paprat cveta samo u noći 23. juna i da je njegov cvet kao sunce žarko i da bi obasjalo nić kada bi cvetalo. Ko bi video taj cvet, verovalo se da bi dobio veliku moć od sunca i zato bi mladići u ponoć išli u šumu kod paprati.

    Sunce je ono božansko što se slavilo. Paprat, cveće i venac imali su ulogu u dozivanju sunca, a oganj je paljen u njegovu čast kao zahvala za žetvu i žito.

    Evo možete i ovde pročitati kako je kod Rusa:
    http://www.kaminski.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=318:jaanipaev&catid=31:materkat&Itemid=18

    ОдговориИзбриши