Obredni hleb-Vinograd

 Hleb je simbol tradicije i istorije svakog naroda, simbol života a i naših davnih vremena, ličnih uspomena i detinjstva.

Stalni čovekov satelit.

Hleb ili pogača kod nas nije samo obična hrana, nego najčešći pripremani običaj i za suze i za smeh.

Iako sam već dobro pregazila nekoliko decenija života, osvrćući se na moje detinjstvo i na način kako ga je moja Majka pripremala sa velikom ljubavlju, pažnjom i VEROM, ja i dan danas pokušavam da otrgnem neke naše obredne hlebove od zaborava.

Dakako kao što primećujete hlebovi su se u zavisnosti od prilike pravili od različitog brašna, slani ili slatki sa medom i grožđicama, orasima ili sirom, ali jedno im je bilo zajedničko a to je-hleb se mesi  za život, i gotovo da nema nekog većeg događaja a da već nije ustaljeno-koji se hleb mesi.

Ovaj obredni hleb-Vinograd obzirom da je postan i da se mesi za Badnje veče, po sastojcima je veoma skroman, ali kao kod svakog obrednog hleba i ovde je akcenat na nameni, te je kao što mu naziv kaže na njemu-grožđe.

Ovi hlebovi, obzirom da se prave za Badnje veče u više oblika, prave se u malim veličinama, te vam je za svaki potrebno 300g brašna.

Pored brašna potrebno je još i

1 kašikica soli

pola kocke kvasca

200ml vode

0,25 dcl ulja

Sastojci su jednostavni i što bi se reklo-prosti i posni, a sama priprema je takođe veoma jednostavna.

U 1dcl mlačne vode dodati kvasac i pola kašikice šećera, te dobro izmešati kako bi se kvasac rastopio.

Ostavite ga na par minuta na toplo mesto i kada on zapeni pomešajte ga sa prosejanim brašnom, soli, uljem  i ostatkom vode.

Zamesite meko testo, i ukoliko je potrebno dodajte još malo brašna. Testo ostavite u vanglicu i prekrijte čistom krpom da se udvostruči. Potom ga premesite i "čupnite jedan manji deo" od kojeg će te praviti male okruglice i stavljati na pogaču kako bi ste napravili grozd.

Od gore hleb premažite vodom i uljem i pecite dok ne porumeni na 180C

Služi se uz Badnju večeru, 

"Nema niša na svetu tako pozitivno kao što je hleb"-Dostojevski.

Za rodnu godinu naših Vojvođanskih vinograda u zdravlju da pijemo  lekovitu čašu domaćeg vina.

Badnje veče-Obredni hleb Zdravlje-Oblik Bačka

Primetila sam da se sve više vraćamo tradiciji, a posebno kada proslavljamo Božić ili Uskrs. Takođe sam primetila da o prošlosti i tradicionalnom proslavljanju naše mlade generacije zaista malo znaju ili se sećaju kako su u detinjstvu proslavljali sa babama i dedama pa na tajnačin pokušaju da ožive ne samo uspomene nego i običaje mesta odakle su.

Svako mesto, barem kod nas u Vojvodini ima svoj običaj, pa ono ako ne oko sastojaka, to mi vojvođani moramo da zakomplikujemo sa -oblikom.

Obredni kolač Zdravlje se pravi u mom selu za Badnje veče i poslužuje se uz posnu Badnju večeru, a može se umesiti i ujutro rano, obzirom da se posti ceo dan i da je ova pogača-Zdravlje posna.

Pored Badnjače-pogače za Badnje veče, kao što sam i ranije pisala pripremaju se Obredni hlebovi- Zakoni. Obredni hleb je namenjen za nešto što nam je važno i čemu težimo da imamo-životinje, zdravlje, decu i tako dalje pa iz tog razloga se pravi manjeg obima ali simboličnog oblika onog što treba da predstavlja.

Pored sastojaka za Zdravlje, ovom prilikom ćete moći da vidite kako izgleda i u kojem obliku se pravio obredni hleb pod nazivom Zdravlje u Bačkoj selo Begeč kod Novog Sada.

Potrebno je:

500g brašna

Kašikica soli

3,5 dcl mlake vode

Pola kocke kvasca

Testo se zamesi i ostavi da se udvostruči a potom o još jedared premesi i oblikuje u veknicu.

Veknica se po sredini rukama utanji da bi se lakše uvrnula.

Ovakav način uvrtanja čuva i oblik Zdravlja tokom pečenja, jer testo može da se tokom pečenja kada narasta odvrne😊

Ovom prilikom želim da spomenem i moju babu Majku Marinu zahvaljujući kojoj sam naučena redu i zahvaljujući kojoj sam “NIT NASTAVAK” koja ne da da se zaborave običaji mesta u kojem sam odrasla i iz kojeg sam.

Hristos se rodi Begečani!

 

 

Proja -Baš kao što su jeli naši "stari"

Unošenje Badnjaka na Badnje veče je zasigurno ono što meni obeležava početak večeri pune sreće i lepih trenutaka sa porodicom.

Badnjak se nekada unosio ne samo u kuću već i u štale kod životinja .Danas se unosi samo u jednu sobu, moram priznati da su danas moderni badnjaci, upakovani u male džačiće sa izvezenim krstom, sa raznoraznim crvenim ukrasima, koji mi se ni malo ne sviđaju.

Praznovanje Božića je započinjalo unošenjem badnjaka i božićne slame.

Nekada se za badnji dan strogo postilo, što znači da se ništa nije jelo ili pilo ceo dan do badnje večere.
Jela za badnje veče su različita u mnogim krajevima, negde se strogo za Badnje veče posti na vodi, što u mojoj kući nije slučaj nego se priprema obična posna večera i to najčešće posna pogača pasulj-prebranac koji se negde naziva "papula",  peče se riba, jede se suvo voće i  naravno kruna svega rezanci sa makom, višnjama i prezlom i rezanci sa orasima.

Umesto posne pogače možete pripremiti i ovu posnu  Proju-na način, kako se zaista pripremala u prošlosti, što bi se reklo baš kako su  jeli naši "stari".

Potrebno je:

300gr kukuruznog brašna
kašikica sode bikarbone
kašikica soli
među prste šećera
4dcl mlake vode

Priprema:
Za početak pomešati kukuruzno brašno (idealno bi bilo da je što krupnije samleveno) i sodu bikarbonu.

Dodajte zatim i ostale sastojke,

Sama smesa za ovu proju je retka ili što bi se reklo "židka", ali ne brinite se, tako baš treba da bude.

Podmazati manji okrugli pleh, sa uljem, sipati smesu te je vlažnim rukama od gore malo "izravnati".
Peći na 200C dok gore ne dobije koricu rumene boje.

Takođe Vas podsećam da za Badnje veče pripremite i kokice, za decu  a bogami i za  odrasle. 

Naime postoji verovanje da se za Badnje veče "kokaju" kokice  jer će tada u kući tokom cele godine biti novaca.

Na kraju treba spomenuti korinđane-pevače koji su najčešće  deca iz ulice tačnije komšiluka.
Jedan prelep običaj gde maleni ulaze u domove na Badnje veče i odmah sa vrata  pitaju:

-Jel dozvoljeno pevanje?

Domaćica ih posle recitacije dariva slatkišima, orasima, kolačima ili čime god drugo.
U mom mestu ova  pesmica je  zastupljena i sva  deca  je prvo pevaju.

"Ja sam mala Kata
Otvorite mi vrata
da se popnem na stolicu,
Da dohvatim kobasicu,
Kobasicu u torbicu,
Krajcaricu u kesicu,
Kolačić na štapić,
Daj ,gazda vina,
Da nazdravim svima,
Čak do Ledina.
i još jedna:
Ja sam mali Jaša,
Idem sa salaša,
Ja ne znam kopati,
Ja ne znam orati,
Već znam čekati,
i čase ispijati,
Da dobijem dva-tri ora,
Da pretrčim preko šora,
Daj gazda vina,
Da nazdravim svima,
Čak do ledina"