Veoma neobičnog naziva i verujem slabo poznate današnjim generacijama, a starijim dobro znane i po ukusu i po tradiciji.
Herovke su poslastice naših vojvođanskih Slovaka koje se pripremaju prevashodno radi nošenja uz povojnicu-kada se rodi dete ili što se kaže „na babine“, ili se nose venčanom kumu kada se ide u goste za Božić ili Uskrs, ili u svatove.
Svakako pravi su delikates i kao takav rezervisane su za specijalne prilike.
Recept koji sa vama ovde delim je recept tetka Zuske iz Gložana, prelepog sela u opštini Bački Petrovac.
Tetka Zuska se seća dana kada su njena majka i baka pravile Herovke i smatra da su danas nažalost zapostavljene u kuhinji Vojvođana iako se veoma lako spremaju i za njih ne treba puno sastojaka.
Seća se takođe saveta njene majke koji je dobila još kao dete a to je da se Herovka ne grize jer se loptica od testa vrlo lako raspadne i sva odeća će da vam bude od prah šećera.
Znači, prvo pravilo-Herovka se ne grize nego jede deo po deo!
Potrebni sastojci su potpuno slični kao i kada pravite testo za domaće rezance, a obzirom da danas pravljenje testa za rezance radi još po di ko, moraću vam napisati sastojke:
400g brašna
4 žumanca
Kašikica rakije
Ovde sada treba posebno povesti računa u vezi žumanaca obzirom da su danas jaja manja nego što su nekad bila pa je najbolje tokom pripreme prvo zamesiti sa manje brašna a potom postepeno dodavati malo po malo.
Rakija se dodaje u testo kao starinski trik za prhkost.
Znači drugo pravilo-Rakija za dobijanje prhkog testa!
Priprema je izuzetno laka, a to znači da će te od ovih sastojaka da zamesite testo, po tvrdoći kao za domaće rezance. Znači u prevodu testo treba da bude tvrđe strukture, ali opet ne i tvrdo kao kamen, jer nakon što ga ostavite da-malo odmori potrebno ga je razviti oklagijom na što je moguće tanje baš kao kada se prave rezanci.
Da bi se sve to obavilo lakše testo se prvo oblikuje u valjak pa potom iseče na jednake male jufke spravom koja se naziva Radlo, kako bi herovke imale valovite ivice. Moja baba je Radlo koristila na primer kada je pravila taške i flekice.
Svaku jufku dobro istanjiti oklagijom, a mnogi su se danas dosetili pa testo rastanje na mašini za rezance.
Tako razvijenu jufku iseći oštrim nožem ili Radlom po sredini u tanke trake ali ne do samog kraja, ili jednostavnija verzija iseći samo na trake.
Potom se testo ostavi na kratko da se osuši i od svake isečene jufke ili pojedinačne trake se oblikuje takozvani oblik lopte.
Ako herovke oblikujete od traka onda ih prvo obmotajte oko tri prsta ruke i potom stavite u kutlaču da se peku.
Zarejte ulje ili mast i kada bude vrelo uzmite kutlaču sa rupama, u nju postavite testo i kratko pecite jednu po jednu herovku.
Pojedine kuće još uvek imaju kutlaču sa rupama baš specijalnog okruglog oblika za ovaj specijalitet, verujem da ih i danas ljubomorno čuvaju od zaborava.
Inače Herovke ne samo da su zadnjih decenija bile poznate i pravile se samo u slovačkim i rusinskim familijama, potpuno su bile skrajnute da bi se sad pre par godina vinule prosto u nebo i počela jee utrka koje herovke imaju pravi oblik i kako se prave i tako dalje.
Svaka slovačka herovka ma kakva bila ima pravi oblik i ne zaboravite to, obzirom da mi u vojvodini imamo različite običaje u svakom selu, stoga se često razlikuju i sastojci za recept.
Svakako lepo je ponovo se podsetiti običaja i ne samo njih nego i ovakvih divnih recepata zlata vrednih.
Znači treće pravilo-Ne komentarišite naše vojvođanske recepte!
