Pletenica pogača

Nikada, ali zaista nikada me ne mrzi da umesim nešto, pogotovo kada su u pitanju kiflice, pogača.

Ne mrzi me ni da ustanem ranije da zamesim hleb, ne mrzi me ni kada su neka slavlja da  poranim i zamesim za goste, da bude "friško".

Moja mama se uvek divi  mom elanu i kaže mi uvek "kako imaš snage da se time bakćeš?"

Ne znam kako imam snage i vremena za testo, ali je taj elan sigurno neki znak da kada radite nešto što volite nije teško, iako uvek takve rečenice zvuče kao fraza ipak u njima ima i istine.

Testo sam umesila kao i za svaku drugu pogaču koju pravim. Ponekad dodam mleko, ponekad dodam kiselu pavlaku ili jogurt, zavisi kako odlučim. 

Nikada je ne pravim sa suvim kvascem, to je neka moja navika da uvek koristim za dizana testa isključivo svež kvasac.

Najčešće umesto susama za posip koristim mak ili kim.

Imam posebnu posudu samo sa mešenje testa i isključivo je koristim za to i ništa drugo..

Nego da pređemo na pogaču, jel tako :)

Za testo Vam je potrebno:

600g brašna tip 500

pola kocke svežeg kvasca-10g

kašikica soli

pola kašikice šećera

200ml mleka

1 jaje

100ml kisele vode

100 ml otopljenog putera

Za nadev sam koristila slani sir pomešan sa malo kisele pavlake.

Priprema:

U 100ml mlakog mleka sa šećerom sam rastopila kvasac. Dobro izmešala kašikicom i ostavila da zapeni.

U sud veči koji koristim za mešenje testa sam prosejala brašno, dodala so i kada se kvasac zapenio umesila sam testo od preostalih sastojaka koje sam dodala u brašno.

Testo uvek ostavim da se odmori, jer ga mesim rukom.

Prekrijem ga čistom krpom, ne onim folijama i šta ti ja već znam čime.

Kada se udvostruči, premesim ga još jednom lagano i za ovu pogaču sam ga podelila na dva dela.

Svaki deo sam zatim oklagijom razvukla i premazala sa sirom.

Uvila u rolnicu.

Rolnicu po sredini  presekla nožem.Možete pogledati na kolažu fotografija pripreme, pa krake između sebe uvila.

Tepsiju obložila pek papirom i prvu rolnicu uvila kao puža za sredinu. Drugu rolnicu sam  sam obavila oko ove prve sa spoljne strane.

Narendala sam pa možda 50g margarina od gore i posula makom.

Pekla sam na 180C oko 30-40 minuta dok nije sasvim lepo zarumenila

 

Pletenica sa makom

Pletenica ili štrudla, ma nije ni važno. Mene nekako reč pletenica uvek asocira na upletenu kiku onako kako se nekada nosilo, ili dve :)

Davno nisam videla mladu devojku da ima upletenu kosu, a sećam se da je nekada prosto bilo ne sramota nego neukusno da kosa bude raspuštena, neočešljana.

No da se vratimo na hranu, 

Može sa makom ali i sa orasima?

Jedno je sigurno, prava je vojvođanska delicija koja nikada ne izlazi iz mode.

Za testo Vam je potrebno:

500g brašna tip 500

pola kocke ili 10g svežeg kvasca

70ml mlake vode

narendana korica limuna

100g šećera

prstohvat soli

100g otopljenog putera

3 žumanca

2dcl mleka

Za fil:

400g mlevenog plavog maka

5 kašika šećera

2 vanil šećera

200ml vrućeg mleka

Pripremamo prvo testo.

Kvasac sa kašikicom šećera rastopimo u mlakoj vodi i ostavimo ga 10-tak minuta da zapeni. Potom sa brašnom, šećerom, žumancima, mlekom, narendanom koricom limuna(prethodno limun dobro operite), i otopljenim puterom zamesite testo. Testo mesite dokle god se ne odvoji od prstiju. Ne treba da bude tvrdo pa po potrebi jer to zavisi i od veličine jaja tačnije žumanaca dodajte još malo mleka, što bi se reklo licnite dok testo nije potpuno umešeno.

Ja ne koristim savremene tehnike, kao što su mikseri za testo, možda bih trebala, ali još uvek se uzdam u svoje ruke, tako da kada radim dizano testo dosta dugo ga mesim, i to ume da bude malo naporno :)

Dobro umešeno testo ostavim pokriveno krpom da se udvostruči.

Kada se testo udvostručilo podelim ga na dve jednake jufke ili moderno releno, na dva jednaka dela.

Svaki deo rastanjim oklagijom ali na način što ga ne pritiskam dok to radim iz sve snage i na silu, da "ne ispusti dušu i bude žilavo", nego nežno, polako razvijem u pravougaonik ii premažem nadevom od maka.

Nadev od maka uvek pravim od plavog maka, koji nikada ne kupim samleven i pošećeren, nego ga sama pre upotrebe sameljem.

Dodam šećer i prelijem vrelim mlekom. Dobro promešam da se sve lepo sjedini.

Imaćete u ovom postupku dva pravougaonika premazana makom koje če te uviti u valjak.

Ta dva valjka rasečem oštrom nožem po sredini ali da krajevi ostanu celi tačnije ne presečeni. Od njih uvijem jedan u drugi.

Možete ako vam je lakše razviti jedan veliki pravougaonik, premazati nadevom i uviti u rolat.

Taj rolat presecite po sredini oštrim nožem ali ne idite do samog kraja, tako da vam kraj i dalje bude spojen. Krake uvijte jedan o drugi.

U prvoj varijanti Pletenica će biti šarenija "prepletenija".

Premažite je sa belancima koja su vam ostala od žumanaca koje ste iskoristili kada ste pravili testo.

Od gore stavite kockice putera.

 Dizano testo pečem na 200C, ali uvek naglasim kod ovakvih recepata da svaka domaćica zna svoju rernu najbolje, tako da možete da pečete i na 180C.

Ono što je važno da znate kod dizanog testa je da se ne peče na velikim temperaturama jer će se gore brzo zarumeniti a unutra ostati živo testo.

Pospite pečenu pletenicu šarenicu vanil šećerom i uživajte u lepoti vojvođanske čarolije od maka.

Burek kao iz pekare

Ne znam koliko poznajete Novi Sad, ali ja sam celo svoje detinjstvo, počevši od prvog razreda osnovne škole skoro svakodnevno prolazila Jevrejskom ulicom, putem do muzičke škole koja se nalazila u Njegoševoj ulici u centru grada.

Sad to ne bi bilo ništa značajno niti neobično, da tom prilikom i u tom dobu "burekdžinice" nisu bile svuda gde poželite nego striktno na par mesta u gradu. Sticajem okolnosti i mojom srećom jedna baš takva je bila na mom putu prema muzičkoj školi :). 

Danas je teško i zamisliti da  nekada nisu postojale ovakve klasične pekare, nego zisita  burekdžiinice, koje su držali uglavnom Goranci i u kojima ste isključivo mogli da kupite, perecu, burek koji je bio isključivo sa sirom ili mesom  ili kiflu bez ovih današnjih još dodatnih peciva i sendviča.

Elem, tu u Jevrejskoj ulici je bila jedna divna burekdžinica, ne mogu danas da se setim kako se zove, ali bila je mala, i u njoj su bili stolovi ne za sedenje već tik uz zidove  na kojima su bila ogledala i  gde ste mogli ako ne žurite da pojedete burek onako " s nogu".

Pri tom burek se prodavao na merenje, ako hoćete 200g ili 250g,ljubazni prodavac   bi vam onako pred vama sekao i merio na vagici, i to uvek da prevagne :)

Ne znam da li zato što sam bila mlađa i što sam uvek gledala da "nažicam" od roditelja koji dinar da burek pojedem barem jednom nedeljno, a bio je fantazija, imam utisak da danas više nemamo prilike da probamo ništa slično takvim nekadašnjm finim zlatnim  i sjajnim piticama na merenje.

Svi smo mi sigurno kod kuće milion puta pravili gibanice pite , rastezali kore ali do sada barem koliko sam ja pravila ni jedan od tih recepata nije mogao da bude sličan bureku, koji možete da kupite.

Nedavno sam na internetu videla recept za burek, koji ne znam da li neko nije isprobao, pa sam rešila i ja da ga napravim i zaista je utisak onakav kakav se i očekuje . 

Veoma ali veoma slično onom nekadašnjem.

Potrebne su vam pre svega kore, koje najbolje da kupite na pijaci, domače. Biće vam dovoljno jedno pakovanje.

Zatim sir oko 300g, ja uvek stavim slaniji sitni sir.

i potrebno vam je još 200ml vode, pola kašikice soli, ako vam je sir slaniji i 100ml ulja.

Ulje so i vodu u jednu šepicu zagrejte ali ne da vam provri nego prosto da ih malo zagrejete.

Okruglu tepsiju naulhite i na samo dno stavite tri kore na način da vam sa svih strana sa jednom polovinom prekriju tlo a da im druga polovina visi niz ivice tepsije.

Zatim izdvojte tri kore i izgužvajte po dnu tepsije te prelijte kašikicom sa mešavinom vode i ulja.

Ne previše ali ipak dovoljno da se kore pokvase.

Od gore stavite sir, manje ili više zavisi kako volite.

Preko sira opet izgužvajte jednu po jednu koru (tri komada) i prelijte kašikicom sa vodom i uljem.

Ovaj postupak ponavljajte dok ne utrošite kore i sir, svo vreme prelivajući kašikicom sa vodom i uljem koje su kao što smo rekli na početku recepta sjedinjeni.

 Na samom kraju burek prekrijte lagano prvim korama koje ste stavili na dno a koje su vam izvirivale iz tepsije, tako da sve lepo "ušuškate".

Premažite sa vodom i uljem, koje ste koristili i za  slaganje bureka.

Pecite na 180C dok ne zarumeni.

Recept je izuzetno lak, brz, ukusan i mnogo mnogo dobar. Iskreno nisam očekivala da će ovako da izgleda niti da ima ukus koji vas podseća na onaj koji možete da kupite što možete da vidite i na fotografijama.

Starinska pita od kisele pavlake

 Toliko stari recept, mogu reći skroz na skroz zaboravljen, skromni sastojci, a ukus perfektan.

Meni je mama često, ma prečesto pravila ovu pitu sa kiselom pavlakom kada sam bila mala, doduše to su bile i neke lude godine ratova i nestašice ali ja i dalje stojim iza toga i tvrdim da za ukusno jelo nije potrebno puno novca niti skupih sastojaka. 

Znam da su i vama majke pravile ovakvu pitu i znam da kada pomislite  na ukuse detinjstva, prvi ukus je ukus ove pite, ove meke pite sa kiselom pavlakom i dosta grožđica.

Kada danas uporedim ove starinske recepte sa nekim novim modernim receptima, pomislim da  bi mnogi ovakve pite nazvali danas-Pitama za siromašne.

Nema oraha, badema, aroma vanile, slatke pavlake, mlevenog keksa, papaje i avokada.

Kore domaće sa pijace, kiselu pavlaku  možete zameniti domaćim mileramom, suvo grožđe   nije skupo.

Možda će vam biti preslatka ali doskočite samom sebi-ne jedite previše, parče dva i dosta!

Potrebno je:

500g tankih kora za pite 

časa od jogurta-2dcl 

čaša pavlake

1 časa šećera

4 jajeta

1časa ulja

100g suvog grožđa

1 prasak za pecivo

1 vanil šećer

Sirup:

4dcl šećera

1 vanil šećer

2dcl vode

Priprema:

Jaja umutiti sa šećerom, dodati ulje, kiselu pavlaku, prašak za pecivo, i vanil šećer.

Manji pleh nauljiti pa prvo staviti jednu koru, poprskati je uljem pa staviti drugu koru i fil.

Tako dok sve kore ne potrošite.

Potom pitu iseći na kocke i tada staviti da se peče.

Pecite je na 200C dok ne porumeni

Vruću pitu  preliti sirupom, koji ste napravili tako što ste šećer zagrejali do vrenja sa vodom.

Banana hleb

Znam neko će sada sigurno kazati: "Pa ovo nije vojvođanski!".

Da, nije ali je mnogo, mnogo ukusno :)

Za ovaj mekani, preukusni  slatki hleb Vam je potrebno:

200g brašna

1 mala kašikica sode bikarbone

malo soli

3 zrele banane

2 supene pune kašike kisele pavlake

115g putera

100g belog šećera

100g smeđeg šećera

2 jajeta

 Priprema je više nego laka:

U jednu posudu prosejte brašno, sodu bikarbonu i so dodajte

.

Banane dobro izgnječite, najbolje viljuškom, dodajte kiselu pavlaku.

Puter varjačom izmešajte tačnije umutite sa šećerom dok ne postane penast pa dodajte jedno po jedno jaje.

Sad možete i kulinarskom žicom sve to lepo sjediniti da nemate grudvice.

Dodajte puteru smesu sa bananom i kiselom pavlakom, i na kraju brašno pomešano sa soli i sodom bikarbonom.

Sve sjedinite, najbolje varjačom.

Vodite računa da dobijete ujednačeno izmešanu smesu.

Izlijte u kalup koji ste obložili pek papirom. Kalup sam koristila onaj standardni za pečenje hleba.

Od gore prepolovite jednu bananu na pola i ukrasite.

Pecite na 180C.

Dužinu pečenja će te odrediti sami tako što će te hleb testirati čačkalicom, koju će te da zabodete po sredini.

Ako kada je izvadite na njoj ima još testa znači da treba da se još peče.

Ukusan je mekan ovaj hlebič, može da vam takav bude i par dana, ako ga ne smažete odmah posle pečenja.

Banana torta

Odlična torta za nekog ko nije nikada napravio tortu ( a znam da ih ima), tu mislim na onu  pravu tortu  sa korama, uključujući orahe, belanca,...

Za nekog ko počinje da se interesuje za kuvanje.

Za nekog ko ima jako malo vremena a pripremio bi nešto brzo a ukusno, najbolji izbor je upravo ova Banana Torta.

Potrebno je:

1litra mleka

3 pudinga od vanile

5 kašika šećera

200g maslaca

4 kašike kisele pavlake

5 banana

300 g lomljenog plazma keksa

šlag za dekoraciju

 Priprema:

Od litre mlekom odvojite 2dcl i u njih izmešajte puding i šećer. Ostatak mleka stavite da provri pa ukuvajte puding. Kada se zgusne dodajte maslac i mešajte dok se on ne rastopi.

Plazma keks izlomite na komade ali ne ni previše velike ni male da vam se ne izdrobi baš mnogo kada umešate u vruć fil od pudinga od vanile.

Dodajte u fil i banane koje ste isekli na kolutove.

Sada ovu smesu izlijte u okrugli pleh sa štipaljkom koji ste odole namazali sa uljem.

Pleh mi je bio 24cm  promer.

Ostavite tortu u frižider na par sati. Najbolje da ostavite da prenoći. Ukrasite šlagom.

Možda torta nije previše svečana, odnosno za neke posebne prilike, ali me je oduševila brzinom pripreme, predivnim ukusom, gde banane stvarno daju jednu posebnu notu. Mislim da će biti pun letnji pogodak!

Noćna vojvođanska pogača

 U ona neka prošla vremena, žene jesu imale više vremena što je naravno bilo jako dobro ne samo za njih nego i za porodicu i domaćinstvo, tu naravno ne mislim na to da su mogle non- stop da odmaraju, nego mislim da su mogle da se kvalitetnije bave ukućanima, ishranom i da imaju i višak vremena za sedenje na sokaku ili za ručni rad.

Takođe u ono starije doba, da ga tako nazovem češće su se razmenjivali i recepti, domaćice su se trudile svašta da nauče i da imaju sa čime da se pohvale, a i red je bio kada se ide kod nekog na Svečare, rođendan, proslavu ili podušje da se nešto umesi i ponese.

Moja majka je na primer ovu noćnu pogaču često mogu čak reći i baš stalno nosila na podušja umrlih. Jeste da to i nije neka prilika, ali imala sam utisak da je ona time želela da iskaže poštovanje i prema toj kući gde ide i prema pokojniku.

Takođe, sećam se da je par puta ovu pogaču pravila ali u drugačijem obliku-poput krune i nosila je u crkvu, ali ne mogu tačno da se setim kojom prilikom.

Kao detetu meni je lično ova pogača bila bogovska, jer se jela topla, i čini mi se da je nekako i slađa kada je topla nego kada se ohladi, iako je odlična i ukusna i meka i dva tri dana posle.

Sećam se i jedne prilike kada je Majkina tetka,  u dobrim godinama preminula, i da je ona to veče, već kasno došla od njihove kuće ali uspela da umesi pogaču i sutra ranom zorom donese u baba tetkinu kuću, onako toplu i rumenu. Ta sećanja su mi nekako ublažžavala ovakve tada za mene tužne i možda strašne stvari, jer ta pogača mi je tada delovala kao neki slatki poslednji pozdrav.

Ali da pređem sada na druge teme.

Već sam vam u tekstu iznad otkrila zašto se ovaj vojvođanski delikates naziva "Noćna pogača", iz razloga što se praktikuje da se umesi uveče, i čitavu noć ostavi da miruje i da se testo odmori na hladnom nekih barem 8 sati pa se tek ujutro peče.

To joj je i jedan plus jer joj daje na praktičnosti i brzini.

Tim njenim noćnim odmaranjem, dobija se i to da testo bude vanredno fino i mekano i nekako lako, u smislu da nije teško za stomak.

Barem su to neki moji zaključci. Zaista je specijalnog ukusa.

Sada ću vam polako opisati redosled pripreme, s tim što ja kada je pravim, idem uvek težim putem, a to znači da ne koristim mikser nego sve radim sa kulinarskom žicom, baš onako kako se to nekad radilo, jeste da iziskuje vremena ali ja smatram da čak i mikser može da mi pokvari ukus :)

pa da počnemo.

Potreban vam je 1 kg brašna, ja nikada ne počinjem da mesim testo sa tim kilogramom, nego prvo u jedan sud izdvojim 800g pa ukoliko je potrebno kasnije dodajem po potrebi ostatak.

Potreban je jedan ceo kvasac 40g

200ml mleka

10 kašika šećera

1 vanil šećer

2 kesice suvog grožđa

1 kašika brašna

5 kašika masti

Prvo odvojim belanca od žumanca,. Žumanca dobro sa 10 kašika šećera umutim kulinarskom žicom, da bude smesa bela i da se šećer dobro otopi.

Zatim u 100ml mleka rastopim sa kašikom šećera i kašikom brašna kvasac i ostavim sve nekih 10 tak minuta da zapeni.

Belanca, ovo je teži način ( možete mikserom) žicom umutim u šne i u njih dodam 100ml toplog mleka, ne vrelog, i ponovo umutim da se sjedini.

Sad sve ove satojke dodam brašnu i zamesim meko i glatko testo. Mesim nekih 15 tak minuta rukom.

Potom prekrijem čistom krpom i ostavim nekih 45 minuta da se udvostruči.

Pripremim za to vreme pleh, tako što ga namažem mašću i pripremim mast.

Mast pripremam tako što 5 kašika masti operem nekoliko puta pod vodom (četiri puta), i to tako što odvojim mast u jednu činiju, sipam vode i promešam, vodu uklonim i tako ponovim 4 puta.

Zašto se to radi?

iz razloga da mast bude belja i da se ne oseća jako ili ukoliko je baš domaća da nema ostatke droždine.

Testo koje se udvostručilo stavim na radnu površinu, premesim i podelim na dva dela.

Svaki deo razvijem oklagijom što tanje mogu. Premažem mašću i pospem suvim grožđem-ja volim kada ima dosta suvog grožđa.

Urolam testo i stavim u pleh, u oblik koji želim da dobijem.

S obzirom da će se ono tokom noći utrostručiti, ja uvijem u dva ćirilična slova S i poređam u pleh jedan preko puta dugog. Udaljim ih dobro i od ivica tepsije.

Mast koja vam je ostala u činiji će vam poslužiti da premažete pogaču od gore.

Zatim je prekrijem krpom i ostavim na hladno.

Pre spavanja sam je još jedared obišla da ukoliko je potrebno da je odvojim ili pomerim od ivice ako se neravnomerno formira, namestim.

Ujutro je pečem na 180C oko 40 minuta, zadnjih 15 minuta je prekrijem folijom.

Tako vruću pečenu pogaču odmah pospem prah šećerom pomešanim sa vanil šećerom.

Ukoliko po ovom receptu pravimo Kruna noćnu pogaču, onda pre oblikovanja testo podelimo u tri dela, jedno će biti manje od ostala dva, i to se oblikuje u loptu i stavi u sredinu pleha.

druga dva dela se upletu i uviju oko te lopte. Takva pogča se stavlja u pleh od 24cm i pečenjem se dobija visoka Kruna.

Kod nje je važno voditi računa da se ranije prekrije folijom, jer je visoka i da vam se ne desi da gore bude reš a unutra živo testo.