Kürtőskalács -Kurtoš kolač sve što treba da znaš

Kurtoš kolač (poznat i kao kürtőskalács) je jedno od najpoznatijih tradicionalnih slatkih peciva srednje Evrope, prepoznatljiv po svom spiralnom obliku i hrskavoj karamelizovanoj kori. Danas ga najčešće viđamo na sajmovima, vašarima i zimskim manifestacijama, gde svojim mirisom i izgledom privlači prolaznike.

Sigurno niste znali da Kurtoš kolač potiče iz Transilvanije (današnja Rumunija), a njegovi koreni vezuju se za mađarsku (Sekelj) kuhinju. Prvi pisani tragovi o ovom kolaču datiraju iz 17. veka (oko 1600-ih).

Naziv dolazi od mađarske reči „kürtő“, što znači „dimnjak“, jer kolač svojim oblikom podseća na dimnjak. Nekada je bio rezervisan za posebne prilike – svadbe, praznike i značajne događaje.

Danas je kurtoš kolač popularan širom Mađarske, Rumunije, Srbije (posebno Vojvodine), Slovačke i Češke ali i širom Evrope kao „street food“ poslastica

Kurtoš kolač je posebno popularan na božićnim i novogodišnjim vašarima, festivalima hrane i turističkim mestima.

U Srbiji ga najčešće možeš pronaći u Novom Sadu, Subotici i severnoj Bačkoj na manifestacijama poput Zimzolenda ili raznih sajmova.

Ako vas interesuje kako  se pravi kurtoš kolač, njegovi osnovni sastojci su brašno, mleko (ili biljna zamena), kvasac, šećer, ulje ili puter, jaja (u klasičnoj verziji, ali može i bez njih) i prstohvat soli. Za posipanje se najčešće koristi kristal šećer, cimet, mleveni orasi, kokos I čokolada

Zamesi  se mekano kvasno testo i ostavi  da naraste oko 1 sat te se formira odnosno  razvlači u dugačke trake. Te trake se spiralno obmotavaju oko posebnog valjka (drvene ili metalne cevi).

Tako oblikovano testo se uvalja u šećer.

Tradicionalno se peče iznad otvorene vatre ili žara, uz stalno okretanje. Danas se često pravi i u rerni.

Tokom pečenja, šećer se topi i karamelizuje, stvarajući prepoznatljivu hrskavu koru.

 Zašto je poseban?

spolja hrskav, iznutra mekan

jede se topao

može biti jednostavan ili bogato dekorisan

pravi se pred gostima – što je deo iskustva

Možda će vas zanimati još I sledeće:

Originalno se pravio na otvorenoj vatri, što mu daje specifičan miris i ukus.

U nekim zemljama se prodaje i punjen (npr. sladoledom ili kremom).

Postoje i posne i veganske varijante koje su sve popularnije.

Smatra se jednim od najprepoznatljivijih „street food“ slatkiša Evrope.

Kurtoš kolač nije samo poslastica – on je tradicija, miris zime, okupljanje i uživanje u jednostavnom, ali savršenom ukusu. Bilo da ga jedeš na ulici dok pada sneg ili ga praviš kod kuće, uvek donosi poseban osećaj topline.

Jer realno, nema lepšeg osećaja nego kad držiš topli kurtoš u rukama, šećer pomalo puca pod prstima, a iznutra miriše mekano testo. To je onaj mali trenutak uživanja koji te vrati u detinjstvo ili bar u neku lepu uspomenu. Zato ga svi volimo – nije samo kolač, nego mali ritual sreće.

Veliki Uskršnji kolač

Veliki uskršnji kolač oduvek je bio više od običnog kolača – on je priča o Vojvodini, o ravnici koja pamti korake predaka i o kućama u kojima se Uskrs dočekivao u miru i slozi. Pravljen po starinskoj recepturi, od biranih sastojaka i sa mnogo strpljenja, ovaj kolač simbolizuje obilje, radost i novi početak. Njegova meka, nežna sredina, bogato prošarana suvim grožđem, nosi u sebi slatkoću praznika i trud domaćica koje su znale da se najlepši ukusi stvaraju polako.

Dok se testo diže, a kuća ispuni toplim mirisima, vreme kao da zastane. Veliki uskršnji kolač pripremao se sa posebnom pažnjom, često u tišini, uz misli pune zahvalnosti i nade. Na uskršnjoj trpezi, ponosno postavljen u sredinu, bio je znak da je praznik stigao – da se porodica okuplja, da se deli i uživa. Svaki zalogaj ovog slatkog kolača vraća uspomene na detinjstvo, na bakine ruke i na Uskrs kakav se nekada slavio- skromno, ali od srca.

Potrebno je:

900 gr brašna

50 gr kvasca

1 kašičica šećera

1,5 kašičica soli

400 ml mleka

3 žumanaca

80 gr masti

Za premazivanje:

1 jaje

Priprema:

U mlako mleko dodamo šećer, pa umešamo kvasac i ostavimo ga nekoliko minuta da se aktivira i zapeni. U međuvremenu u činiju prosejemo brašno, dodamo so, mast i žumanca, pa zatim sipamo nadošli kvasac. Zamesimo glatko i elastično testo koje se ne lepi za ruke i ostavimo ga pokrivenog na toplom mestu dok ne udvostruči zapreminu.

Kada je testo naraslo, podelimo ga na tri jednaka dela, od sva tri dela  oblikujemo valjke. Dok ih razvlačimo, blago uvrćemo krajeve u suprotnim smerovima, kao kada se cedi veš.

Važno je da sva tri valjka budu podjednake dužine i ne previše duga i tanka. Potom ih ispletemo  u jednostavnu pletenicu, a krajeve savijemo ispod testa kako bismo dobili zaobljen oblik

Formiranu pogaču prebacimo u okrugli kalup koji smo dobro namazali mašću ili obložili papirom za pečenje. Nekada se ovaj kolač pekao u metalnoj šerpi.

Pogaču pokrijemo krpom i ostavimo još oko 20 minuta da se odmori. Zatim je premažemo umućenim jajetom i pečemo na 180°C dok ne dobije lepu zlatnu boju. Ako počne previše brzo da rumeni, prekrijemo je aluminijumskom folijom. Da li je pečena možemo i da  proverimo drvenim štapićem – ako izađe suv, pogača je gotova.

Zapečene paprike sa pavlakom i jajima

 Zapečene paprike u kremastom prelivu od neutralne pavlake i jaja predstavljaju lagan, a veoma ukusan obrok koji se priprema od nekoliko osnovnih sastojaka. Blago propržene paprike dobijaju puniji ukus, dok ih kremasti preliv tokom pečenja obavija i stvara zapečenu koricu. Odličan jesenji lagani obrok koji spada u rubriku, brzo, ukusno, lagano I sezonski 😊

Sastojci:

500 g pečenih i očišćenih paprika

2 kašike ulja

2 dl neutralne pavlake za kuvanje

1 jaje

so po ukusu

biber po ukusu

po želji malo suvog biljnog začina

Priprema:

Pečene i očišćene paprike rasporedite u pekač te ih na malo ulja kratko propržite kako bi otpustile višak tečnosti i dobile bogatiji ukus.

U posebnoj posudi umutite neutralnu pavlaku sa jajetom, pa smesu začinite solju, biberom i po želji drugim začinima.(bosiljak, beli luk, ruzmarin…)

Prelijte paprike pripremljenom smesom tako da budu ravnomerno prekrivene.

Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180–200°C oko 20–30 minuta, odnosno dok se površina ne zapeče i dobije lepu zlatnu boju. Za još bogatiji ukus, pred kraj pečenja možete posuti malo rendanog sira preko površine jela. Prijatno! 

Makolina Torta

 Mak je jedan od onih sastojaka koji tortama daje posebnu aromu, sočnost i prepoznatljiv domaći karakter. Njegov bogat ukus savršeno se slaže sa kremastim filovima i nežnim glazurama, pa su torte sa makom omiljen izbor za porodična okupljanja, praznike i svečane prilike. Ova mak torta je pravi primer kako se od nekoliko jednostavnih sastojaka može napraviti izuzetno ukusan desert:

Donju koru čini fina mlevena plazma sjedinjena sa kuvanim makom, mlekom i grizom, što torti daje čvrstu, a istovremeno mekanu i sočnu osnovu. Preko nje dolazi lagani krem od pudinga, maka i milerama koji osvežava i dodatno obogaćuje ukus. Završni sloj od bele čokolade i slatke pavlake zaokružuje celu poslasticu dajući joj elegantan izgled i neodoljivu kremastu notu. Za najbolju aromu preporučuje se da mak sameljete neposredno pre pripreme, jer će tako zadržati pun ukus i miris.

Sastojci:

Za koru:

500 ml mleka

100 g šećera

220 g mlevenog maka

2 kašike griza

300 g mlevene plazme

Za krem:

500 ml mleka

2 pudinga od vanile

50 g mlevenog maka

100 ml milerama

šećer po ukusu (prema uputstvu za puding)

Za glazuru:

200 g bele čokolade

250 ml slatke pavlake

Priprema:

Kora

U šerpi zagrejte mleko sa šećerom do ključanja  zatim dodajte griz i mešajte kako biste dobili glatku smesu bez grudvica. Umešajte mleveni mak, a na kraju  i mlevenu plazmu.

Dobijenu smesu ravnomerno rasporedite u okrugli kalup prečnika 24 cm obložen papirom za pečenje i ostavite da se ohladi.

Krem

Od mleka i pudinga skuvajte gust krem prema uputstvu na kesici pa kada se tek tek prohladi u još topao puding umešajte mleveni mak.

Kada se krem potpuno ohladi, dodajte mileram i sjedinite laganim mešanjem.

Krem ravnomerno rasporedite preko ohlađene kore.

Glazura

Slatku pavlaku zagrejte do tačke vrenja, ali nemojte dozvoliti da provri.

Prelijte je preko izlomljene bele čokolade i mešajte dok ne dobijete glatku i sjajnu glazuru.

Glazuru prelijte preko fila i poravnajte površinu.

Tortu ostavite u frižideru nekoliko sati, najbolje preko noći, kako bi se svi ukusi lepo povezali i kako bi se dobila savršena tekstura za sečenje. Ukrasite po želji mlevenim makom.

Domaći podlivani sir

 Kako sam napravila domaći mladi podlivani sir

Mladi sir je jedan od najjednostavnijih i najukusnijih domaćih mlečnih proizvoda koji se može napraviti od svežeg domaćeg mleka. Za njegovu pripremu nije potrebna posebna oprema, već malo strpljenja i kvalitetno sirište. Prednost domaćeg sira je prirodan ukus, svežina i mogućnost da sami kontrolišemo proces proizvodnje. U ovom receptu koristila sam 5 litara domaćeg mleka i Čačansko sirište, a temperaturu mleka procenjivala sam bez termometra, po osećaju toplote mleka “kakvo se daje deci za piće.” (maloj deci ili bebama)

Sastojci:

5 litara domaćeg mleka

Čačansko sirište 

Moja kombinacija je jelovna kašika zelenog sirišta i jelovna kašika crvenog sirišta.

Kod Čačanskog sirišta zelena i crvena ambalaža obično označavaju različitu jačinu ili namenu sirila.

Najčešće je razlika u tome što:

Zeleno sirište je namenjeno za mekše sireve i manju količinu mleka,

Crveno sirište je jače koncentracije ili za veće količine mleka.

Priprema:

Domaće mleko sam sipala u odgovarajuću šerpu i lagano zagrevala. Pošto nisam imala termometar, mleko sam zagrejala do temperature koja je prijatno topla na dodir.

Kada je mleko dostiglo odgovarajuću temperaturu, dodala sam prethodno pripremljeno Čačansko sirište i lagano promešala.

Posudu sam poklopila i ostavila da miruje do 5 sati. Sir može da se formira i za kraće vreme, u zavisnosti od temperature prostorije i jačine sirišta. Važno je sačekati da se sirna masa jasno odvoji od surutke.

Kada se formirao gruš i odvojila surutka, isekla sam nožem gruš i pažljivo  prebacila sirnu masu u cediljku obloženu gazom.

Sir sam ostavila da se cedi oko 2 sata, dok nije dostigao željenu čvrstinu.

Nakon ceđenja, mladi sir je bio spreman za upotrebu. Može se odmah konzumirati ili blago posoliti po ukusu.

Napomena:

Što se sir duže cedi, biće čvršći, dok će kraće ceđenje dati kremastiju strukturu.

Na fotografijama su mladi sirevi, koji su se cedili duže ili kraće vreme-možete videte po preseku razliku. Svakako ako se odlučite da pravite sami domaći mladi sir, slobodno isprobajte tajming koji će vam napraviti teksturu sira kakvu vi volite. 

Značaj domaćeg mleka u odnosu na kupovno

Domaće mleko ima poseban značaj u ishrani i proizvodnji mlečnih proizvoda, naročito kada se koristi za pripremu domaćeg sira. 

Obzirom da se do nas doprema direktno iz štale, nakon muže prolazi minimalnu obradu, zbog čega zadržava svoj prirodan ukus, miris i punoću. Upravo zbog toga su sir, kajmak i drugi proizvodi napravljeni od domaćeg mleka ukusniji i kvalitetniji od onih dobijenih od industrijski prerađenog mleka.

Za razliku od domaćeg, kupovno mleko prolazi kroz procese pasterizacije ili sterilizacije kako bi duže trajalo i bilo bezbedno za upotrebu. Iako su ovi postupci važni za očuvanje zdravstvene ispravnosti proizvoda, oni mogu uticati na ukus i neka prirodna svojstva mleka. Takođe, kupovno mleko često ima standardizovan sadržaj mlečne masti, dok domaće mleko zadržava svoju prirodnu masnoću, što doprinosi bogatijem ukusu i većem prinosu sira.

Zbog toga domaće mleko predstavlja važan izbor za sve koji žele prirodniji proizvod, autentičan ukus i kvalitet koji se prenosi generacijama.

Tanke ruske palačinke

Ruske tanke palačinke, poznate kao blini, vekovima zauzimaju posebno mesto u ruskoj kuhinji i tradiciji. Njihova istorija seže još u vreme starih Slovena, kada su se pripremale kao simbol sunca, topline i novog života. Okruglog oblika i zlatne boje, blini su bili neizostavan deo narodnih običaja, posebno tokom proslave Maslenice, tradicionalnog praznika koji označava kraj zime i dolazak proleća.

Tokom vekova recepti su se menjali i prilagođavali, ali je njihova suština ostala ista: tanke, nežne i mekane palačinke koje se mogu služiti uz slatke ili slane nadeve. Danas su blini popularni širom sveta, a njihova jednostavna priprema i bogat ukus čine ih omiljenim izborom za doručak, desert ili laganu večeru. U nastavku donosimo recept za tanke ruske palačinke koje će vas osvojiti svojom mekoćom i savršenom teksturom.

Ruske tanke palačinke (Blini)

Sastojci

3 jaja

2 do 3 kašike šećera

250 g brašna

500 ml mleka

250 ml vrele vode

Prstohvat soli

40 ml ulja

Priprema

U dublju posudu razbijte jaja, dodajte prstohvat soli i umutite mikserom dok smesa ne postane penasta.

Zatim dodajte šećer i polovinu mleka sobne temperature. Sve dobro promešajte, sada najbolje kulinarskom žicom.

Postepeno dodajte prosejano brašno, neprestano mešajući kako biste dobili glatku smesu bez grudvica. Sipajte preostalo mleko i sjedinite sastojke.

Uz neprekidno mešanje polako dodajte vrelu vodu. Brzo promešajte žicom za mućenje kako bi testo ostalo glatko i ujednačeno.

Dodajte ulje, još jednom promešajte i ostavite testo da odmori oko 10 minuta.

Zagrejte tiganj i premažite ga tankim slojem ulja. Sipajte malu količinu testa i ravnomerno ga rasporedite po površini tiganja. Pecite palačinku sa obe strane dok ne dobije lepu zlatnu boju.

Poslužite tople palačinke samostalno ili uz omiljeni namaz, džem, med, čokoladni krem, voće ili slane nadeve po želji.

Zahvaljujući dodatku vrele vode, ove palačinke su posebno tanke, elastične i mekane, pa se lako savijaju i pune različitim nadevima.

*Na fotografiji je moja prijateljica iz Sankt Peterburga Ana, koja ih je i napravila

Jesen bez mirisa pečene paprike? Nikako! Evo kako ih pečem u rerni kada nemam vremena za tradicionalni način.

Čim stignu prvi svežiji jesenji dani, mnoge od nas miris pečene paprike vrati u detinjstvo i podseti na vreme kada se vikendima okupljala cela porodica oko šporeta ili roštilja pripremajući zimnicu. Pečenje paprike i spremanje ajvara nije bila samo kuhinjska obaveza, već pravi mali porodični ritual koji je označavao dolazak jeseni i pripremu za zimu.

Danas živimo drugačije. Obaveza je mnogo više, a slobodnog vremena sve manje.

 Ipak, to ne znači da treba da se odreknemo domaćeg ajvara i mirisa jeseni u svom domu. Kada nemam dovoljno vremena za tradicionalno pečenje na plotni ili roštilju, paprike pečem u rerni. 

Naravno, ništa ne može potpuno da zameni aromu paprike pečene na živom plamenu ili roštilju, ali ova metoda značajno ubrzava posao i daje odličan rezultat.

Paprike operem, poređam u pleh i pečem na 180°C dok kožica ne potamni i ne počne da se odvaja. Na ovaj način mogu da ispečem veću količinu odjednom, bez stalnog okretanja i nadgledanja. Iako nedostaje ona prepoznatljiva dimljena aroma koju daju roštilj i plotna šporeta, rezultat je i dalje veoma ukusan i dovoljan za pripremu kvalitetnog domaćeg ajvara.

Mali savet za lakše ljuštenje:

Jedan jednostavan trik može vam uštedeti mnogo vremena. Čim izvadite pečene paprike iz rerne, stavite ih u veću posudu i prekrijte čistom kuhinjskom krpom. Ostavite ih desetak do petnaest minuta da se "potpare". Para će omekšati kožicu i ona će se mnogo lakše skidati.

Prilikom ljuštenja krenite od donjeg dela paprike prema peteljci. Na taj način kožica se jednostavnije odvaja, a paprika ostaje cela i lepša za dalju obradu.

Bez obzira da li paprike pečete na tradicionalan način ili u rerni, najvažnije je da sačuvate deo te lepe jesenje tradicije. Jer domaći ajvar nije samo zimnica – to je ukus doma i uspomena koje se prenose generacijama.