Torta Beli Egipat

Beli Egipat je jedna od onih raskošnih torti koje osvajaju na prvi zalogaj. Kombinacija laganih kora od belanaca i lešnika, bogatog vanila fila, šlaga i lešnika daje joj poseban ukus i eleganciju. Idealna je za rođendane, slave i sve svečane prilike kada želite desert koji izgleda impresivno, a istovremeno je nežan i kremast.

Potrebno:

Za 3 kore:

-12 belanaca

-12 kašika kristal šećera

-12 kašika seckanih lešnika

-3 kašike gustina

Od ove smese pravimo 3 kore.

*Kora: umutiti 4 belanca kojima, kada fino zapene, postepeno dodati 4 kašike kristal šećera. Kada se belanca čvrsto umute dodati kašiku gustina i 4 kašike seckanih lešnika. 

Kore sam pekla u kalupu-obruču okruglom 24cm, na 180C, oko 10 minuta.

Sastojci za žuti fil:

12 žumanaca

10 kašika kristal šećera

750ml mleka

8 kašika gustina (100g)

80g putera

200 ml slatke pavlake

100g bele čokolade

Priprema fila:

Umutiti žumanca sa kristal šećerom, te im dodati malo mleka (oko 150ml) i gustin. Umutiti da ne bude grudvica, najbolje kulinarskom žicom.

Sa strane zagrejati ostatak mleka, pa mu dodati smesu sa jajima. Kuvati na tihoj vatri, nekoliko min, dok se ne dobije fin žuti krem. Smesu skroz ohladiti, pa joj dodati odvojeno umućen puter i odvojeno umućenu slatku pavlaku.

Sastojci za beli fil:

-300ml slatke pavlake

-2 kašike šećera u prahu

-100g krem sira

-100g seckanih pečenih lešnika

Umutiti slatku pavlaku sa šećerom u prahu, te joj dodati krem sir i lešnike. 

Ređati kora - žuti fil - beli fil - kora - žuti fil - beli fil - kora 

Bundevara sa slatkom pavlakom

 Postoje recepti koji nas odmah vrate u detinjstvo, u toplu kuhinju ispunjenu mirisom pečene bundeve i tek skuvane kafe. Bundevara je upravo jedno od tih jela.

 Jednostavna, sočna i neodoljivo mirisna, ona spaja slatkoću bundeve sa blagom teksturom griza, stvarajući savršenu poslasticu za hladnije dane. 

Znam da je ona naturalna bundevara zaista i najjednostavnija i najukusnija, ali ponekad dozvolite sebi da ubacite i malo modernizujete recept,pa sam tako dodala griz i prelila je slatkom pavlakom.

Sastojci:

500 g tankih kora za pitu

800 g rendane bundeve

120 g griza

150 g šećera (po ukusu može i manje ili više)

1 kesica vanilin šećera

1 kašičica cimeta

100 ml ulja

50 ml mineralne vode

Za premazivanje:

100 ml ulja

Za preliv 2 dcl slatke pavlake

Priprema:

Bundevu oljuštite i izrendajte na krupno rende kao kada rendate jabuku za lenju pitu. Zatim u većoj posudi pomešajte bundevu, šećer, vanilin šećer, griz i cimet.

Na radnu površinu stavite jednu koru, premažite je sa malo ulja, pa preko nje stavite drugu koru.

Rasporedite deo fila duž ivice kore i pažljivo urolajte.

Ponavljajte postupak dok ne utrošite sav materijal. Rolnice ređajte u podmazan pleh ili ih uvijajte u oblik puža.

Odozgo premažite ostatkom ulja i poprskajte mineralnom vodom, isecite na jednake kocke-rolne  te prelite slatkom pavlakom.

Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 35–40 minuta, odnosno dok ne dobije zlatnosmeđu boju. Ostavite da se prohladi, a zatim po želji pospite šećerom u prahu.

Bundevara je najlepša kada se posluži blago topla.

Slavska pogača

U vojvođanskim domovima dan Svečara oduvek je imao posebno mesto jer je to dan kada se okupljamo oko stola, dočekujemo drage goste, negujemo porodične običaje i sa radošću pripremamo sve ono što simbolizuje zajedništvo i blagostanje. Među svim đakonijama na stolu, slavska pogača zauzima posebno mesto. 

Ovu pogaču sam pravila sa mnogo ljubavi od 1,5 kg brašna, baš onako kako su to nekada radile naše majke i bake. Posebno sam uživala u oblikovanju ukrasa, jer verujem da upravo ti sitni detalji daju pogači svečani izgled i čine je jedinstvenom.

 Ukrase sam pravila od mešavine gustina i brašna, zahvaljujući čemu su ostali svetli nakon pečenja i lepo se istakli na zlatnoj korici.

Potrebni sastojci

Za pogaču:

1,5 kg mekog brašna

1 kocka svežeg kvasca (40 g)

800 ml mlakog mleka

3 jaja

150 ml ulja

1 kašika soli

1 kašika šećera

Za premaz:

1 žumance

1 kašika mleka

Za ukrase:

200 g gustina

oko 150 g brašna

mlaka voda po potrebi

Priprema pogače

U manju posudu izdvojila sam malo mlakog mleka, dodala šećer i izmrvljeni kvasac, pa ostavila nekoliko minuta da se aktivira. U veću vanglu sipala sam brašno, dodala so, jaja i ulje, a zatim nadošli kvasac. Postepeno sam dolivala ostatak mleka i mesila dok nisam dobila glatko i mekano testo. Testo sam mesila desetak minuta, sve dok nije postalo elastično i lako za oblikovanje.

Pokrila sam ga čistom kuhinjskom krpom i ostavila na toplom mestu da naraste i udvostruči svoju zapreminu. Kada je testo dovoljno naraslo, lagano sam ga premesila i oblikovala okruglu pogaču. Stavila sam je u podmazan pleh i ostavila još oko pola sata da odmori i ponovo naraste.

Kako sam pravila ukrase od gustina i brašna

Za ukrase sam pomešala gustin i brašno, a zatim dodavala malo po malo mlake vode dok nisam dobila čvrstu, glatku masu pogodnu za oblikovanje.

Ovo je deo posla koji najviše volim, jer tada pogača dobija svoj pravi izgled. Svaki ukras postavljala sam pažljivo, sa željom da pogača bude što lepša i dostojna svečarskog stola. Pogaču sam premazala umućenim žumancetom sa malo mleka, vodeći računa da ne premazujem ukrase kako bi nakon pečenja ostali beli i lepo naglašeni.

Pečenje:

Pogaču sam pekla u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 50 minuta, dok nije dobila lepu, zlatnu boju. Kada je bila gotova, izvadila sam je iz rerne i pokrila čistom krpom da korica ostane mekana. Dok se hladila, kućom se širio onaj prepoznatljiv miris domaće pogače koji me uvek podseti zašto najviše volim ovakve tradicionalne recepte.

Na kraju, verujem da svaka pogača nosi pečat domaćice koja ju je pravila. Nije važna samo njena lepota, već i ljubav koja je u nju umešana. Upravo zato je ova mrsna slavska pogača neizostavan deo trpeze svakog svečara i jedan od najlepših načina da sačuvamo običaje naših predaka

Ovu svečarsku pogaču pravila sam za Hramovnu slavu Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Begeču, jedan od najvažnijih dana za našu crkvenu i seosku zajednicu. Hramovna slava nije samo praznik hrama, već dan kada se okupljaju vernici, prijatelji i porodice da zajedno obeleže uspomenu na svetitelja kojem je hram posvećen. 

U takvim trenucima posebno se oseća snaga zajedništva, vere i tradicije koju generacijama čuvamo. Upravo zato sam želela da i ova pogača bude posebna, pripremljena sa pažnjom i poštovanjem prema običajima. 

Svinjski biftek u saftu od paradajza

 Miris luka koji se polako dinsta na masti, sočno meso koje lagano omekšava na šporetu i domaći kuvani paradajz koji na kraju zaokruži celu priču, podsećaju na neka jednostavnija vremena kada su se ručkovi pripremali bez žurbe. Osnova ovog recepta upravo je ta starinska priprema kakvu su nekada koristile naše bake i majke. Nije bilo mnogo sastojaka niti komplikovanih tehnika, već strpljenje, domaće namirnice i tiho krčkanje koje je svakom jelu davalo poseban ukus.

Ovaj svinjski biftek u sosu od paradajza pravi se na tradicionalan način: meso se najpre blago izlupa kako bi bilo mekše, zatim se dinsta na masti sa obiljem crnog luka, a uz dodatak malo vode polako omekšava i upija sve arome. Pred sam kraj dodaje se domaći kuvani paradajz koji stvara bogat, mirisan sos. Rezultat je jednostavno, domaćinsko jelo puno ukusa, savršeno za porodični ručak uz pire krompir, testeninu ili parče svežeg domaćeg hleba. 

Sastojci

500 g svinjskog bifteka

2 veće glavice crnog luka

2 kašike masti

100 ml vode

250 ml domaćeg kuvanog paradajza

so po ukusu

biber po ukusu

Priprema:

Svinjski biftek blago izlupati tučkom za meso kako bi omekšao i ravnomerno se ispekao, ne previse, ako vam je neka šnicla tanja nemojte je ni “lupati”. Crni luk sitno iseckati, a zatim ga propržiti na masti dok ne postane staklast i lagano zlatan.

Dodati biftek i kratko ga zapeći sa obe strane kako bi zadržao sokove, potom sipati malo vode, poklopiti i ostaviti da se dinsta na laganoj vatri dok meso ne omekša. Ponekad je potrebno I do sat vremena. Ovog puta sam dinstala na šporetu za drva pa je bilo potrebno i više 😊

Pred sam kraj kuvanja dodati domaći kuvani paradajz, posoliti i pobiberiti po ukusu. Obzirom da se na kraju jela dodaje paradajz obavezno je da probate saft da vidite da li treba još malo da se dosoli.

Kuvati još 10 do 15 minuta kako bi se sos zgusnuo, a ukusi sjedinili.

Što je više crnog luka, sos će biti punijeg ukusa i prirodno gušći. Ako koristite domaći kuvani paradajz, jelo će imati bogatiju aromu i onu prepoznatljivu domaću notu koja ga čini posebnim.

Ćevapčići u sosu od šampinjona sa kajmakom

Nekada su najbolji recepti upravo oni koji nastanu od nekoliko omiljenih sastojaka spojenih u jedno savršeno jelo. Ovi ćevapi u sosu od šampinjona sa kajmakom pravi su primer kako uz malo truda možete dobiti bogat, kremast i izuzetno ukusan ručak koji će oduševiti celu porodicu.

Sočni ćevapi najpre se ispeku do zlatne boje, a zatim se spajaju sa sosom od šampinjona. Završni detalj je kajmak koji se lagano zapeče u rerni i jelu daje posebnu punoću ukusa. Ako volite recepte koji izgledaju kao da ste proveli sate u kuhinji, a zapravo se pripremaju veoma jednostavno, ovaj recept ćete sigurno sačuvati među omiljenima.

Sastojci:

500 g ćevapa

1 manji crni luk

300 g šampinjona

200 ml neutralne pavlake za kuvanje

so po ukusu

biber po ukusu

suvi začin po želji

100 g kajmaka

Priprema:

Ćevape ispecite na roštilju ili u rerni  dok ne dobiju lepu zlatnu boju. Crni luk sitno iseckajte i kratko izdinstajte na malo ulja zatim dodajte isečene šampinjone i dinstajte dok ne omekšaju i dok višak tečnosti ne ispari.

Začinite solju, biberom i začinima po želji.

Sipajte neutralnu pavlaku za kuvanje, promešajte i kuvajte nekoliko minuta da se sos sjedini.

Sos prebacite u vatrostalnu posudu i ravnomerno rasporedite.

Preko sosa poređajte pečene ćevape tako da cela posuda bude prekrivena.

Na svaki ćevap stavite po malo kajmaka.

Zapecite u prethodno zagrejanoj rerni 10-15 minuta, tek toliko da se kajmak istopi i blago porumeni.

Kürtőskalács -Kurtoš kolač sve što treba da znaš

Kurtoš kolač (poznat i kao kürtőskalács) je jedno od najpoznatijih tradicionalnih slatkih peciva srednje Evrope, prepoznatljiv po svom spiralnom obliku i hrskavoj karamelizovanoj kori. Danas ga najčešće viđamo na sajmovima, vašarima i zimskim manifestacijama, gde svojim mirisom i izgledom privlači prolaznike.

Sigurno niste znali da Kurtoš kolač potiče iz Transilvanije (današnja Rumunija), a njegovi koreni vezuju se za mađarsku (Sekelj) kuhinju. Prvi pisani tragovi o ovom kolaču datiraju iz 17. veka (oko 1600-ih).

Naziv dolazi od mađarske reči „kürtő“, što znači „dimnjak“, jer kolač svojim oblikom podseća na dimnjak. Nekada je bio rezervisan za posebne prilike – svadbe, praznike i značajne događaje.

Danas je kurtoš kolač popularan širom Mađarske, Rumunije, Srbije (posebno Vojvodine), Slovačke i Češke ali i širom Evrope kao „street food“ poslastica

Kurtoš kolač je posebno popularan na božićnim i novogodišnjim vašarima, festivalima hrane i turističkim mestima.

U Srbiji ga najčešće možeš pronaći u Novom Sadu, Subotici i severnoj Bačkoj na manifestacijama poput Zimzolenda ili raznih sajmova.

Ako vas interesuje kako  se pravi kurtoš kolač, njegovi osnovni sastojci su brašno, mleko (ili biljna zamena), kvasac, šećer, ulje ili puter, jaja (u klasičnoj verziji, ali može i bez njih) i prstohvat soli. Za posipanje se najčešće koristi kristal šećer, cimet, mleveni orasi, kokos I čokolada

Zamesi  se mekano kvasno testo i ostavi  da naraste oko 1 sat te se formira odnosno  razvlači u dugačke trake. Te trake se spiralno obmotavaju oko posebnog valjka (drvene ili metalne cevi).

Tako oblikovano testo se uvalja u šećer.

Tradicionalno se peče iznad otvorene vatre ili žara, uz stalno okretanje. Danas se često pravi i u rerni.

Tokom pečenja, šećer se topi i karamelizuje, stvarajući prepoznatljivu hrskavu koru.

 Zašto je poseban?

spolja hrskav, iznutra mekan

jede se topao

može biti jednostavan ili bogato dekorisan

pravi se pred gostima – što je deo iskustva

Možda će vas zanimati još I sledeće:

Originalno se pravio na otvorenoj vatri, što mu daje specifičan miris i ukus.

U nekim zemljama se prodaje i punjen (npr. sladoledom ili kremom).

Postoje i posne i veganske varijante koje su sve popularnije.

Smatra se jednim od najprepoznatljivijih „street food“ slatkiša Evrope.

Kurtoš kolač nije samo poslastica – on je tradicija, miris zime, okupljanje i uživanje u jednostavnom, ali savršenom ukusu. Bilo da ga jedeš na ulici dok pada sneg ili ga praviš kod kuće, uvek donosi poseban osećaj topline.

Jer realno, nema lepšeg osećaja nego kad držiš topli kurtoš u rukama, šećer pomalo puca pod prstima, a iznutra miriše mekano testo. To je onaj mali trenutak uživanja koji te vrati u detinjstvo ili bar u neku lepu uspomenu. Zato ga svi volimo – nije samo kolač, nego mali ritual sreće.

Veliki Uskršnji kolač

Veliki uskršnji kolač oduvek je bio više od običnog kolača – on je priča o Vojvodini, o ravnici koja pamti korake predaka i o kućama u kojima se Uskrs dočekivao u miru i slozi. Pravljen po starinskoj recepturi, od biranih sastojaka i sa mnogo strpljenja, ovaj kolač simbolizuje obilje, radost i novi početak. Njegova meka, nežna sredina, bogato prošarana suvim grožđem, nosi u sebi slatkoću praznika i trud domaćica koje su znale da se najlepši ukusi stvaraju polako.

Dok se testo diže, a kuća ispuni toplim mirisima, vreme kao da zastane. Veliki uskršnji kolač pripremao se sa posebnom pažnjom, često u tišini, uz misli pune zahvalnosti i nade. Na uskršnjoj trpezi, ponosno postavljen u sredinu, bio je znak da je praznik stigao – da se porodica okuplja, da se deli i uživa. Svaki zalogaj ovog slatkog kolača vraća uspomene na detinjstvo, na bakine ruke i na Uskrs kakav se nekada slavio- skromno, ali od srca.

Potrebno je:

900 gr brašna

50 gr kvasca

1 kašičica šećera

1,5 kašičica soli

400 ml mleka

3 žumanaca

80 gr masti

Za premazivanje:

1 jaje

Priprema:

U mlako mleko dodamo šećer, pa umešamo kvasac i ostavimo ga nekoliko minuta da se aktivira i zapeni. U međuvremenu u činiju prosejemo brašno, dodamo so, mast i žumanca, pa zatim sipamo nadošli kvasac. Zamesimo glatko i elastično testo koje se ne lepi za ruke i ostavimo ga pokrivenog na toplom mestu dok ne udvostruči zapreminu.

Kada je testo naraslo, podelimo ga na tri jednaka dela, od sva tri dela  oblikujemo valjke. Dok ih razvlačimo, blago uvrćemo krajeve u suprotnim smerovima, kao kada se cedi veš.

Važno je da sva tri valjka budu podjednake dužine i ne previše duga i tanka. Potom ih ispletemo  u jednostavnu pletenicu, a krajeve savijemo ispod testa kako bismo dobili zaobljen oblik

Formiranu pogaču prebacimo u okrugli kalup koji smo dobro namazali mašću ili obložili papirom za pečenje. Nekada se ovaj kolač pekao u metalnoj šerpi.

Pogaču pokrijemo krpom i ostavimo još oko 20 minuta da se odmori. Zatim je premažemo umućenim jajetom i pečemo na 180°C dok ne dobije lepu zlatnu boju. Ako počne previše brzo da rumeni, prekrijemo je aluminijumskom folijom. Da li je pečena možemo i da  proverimo drvenim štapićem – ako izađe suv, pogača je gotova.