Obzirom da smo svedoci da se u zadnjih desetak godina, naši gradovi brzinom svetlosti menjaju-odnosno dobijaju nekakvo za mene “nakaradno” naličje, prava je milina boraviti, živeti u gradu kao što je naš Vršac.
Doduše moj čitav život je vezan za mesta Banata, i možda sam malo i pristrasna, ali ovako kako danas izgleda Vršac tako je nekada disao i izgledao naš Novi Sad.
Naravno, ruku na srce i ovde kao i u svakom gradu ima izuzetaka gde se nažalost divne zgrade koje su pretpostavljam prešle iz državnih ruku, na vlasnicima- Bog zna kome, te se ne održavaju , ali ma i one druge strane gde se vidi da se vlasnik izuzetno trudi da održi onu patinu i stari duh svoje kuće.
Vršac je jedan od najstarijih banatskih gradova, bogat istorijom i tradicijom, optočen lepotom raznovrsne prirode, osmišljen delima umetničke vrednosti i svim onim što čini smisao svakodnevnice, života i življenja.
Smešten je u podnožju Vršačkih planina i od granice sa Rumunijom udaljen je svega 14 km.
Već i vrapci na grani znaju da moji odlasci u Banat-tačnijeVršac i Belu Crkvu-Vračev Gaj su odlasci od mog samog rođenja i nekako kako starim, navikla sam da barem jednom godišnje odem u “moj kraj” iz prostog razloga što nekako boravak u ovim mestima meni-leči dušu, te sam skoro svaki teži momenat života tamo prebrodila.
Sa druge strane, ukoliko se sećate kako je osamdesetih godina prošlog veka izgledao Novi Sad, Vršac danas će vas na to podsetiti. 😊
Od znamenitosti ovde bih pre svega istakla i spomenula Dvor Eparhije Banatske -Vladičansku rezidenciju banatskih episkopa. U okviru dvora sagrađen je hram u kojem se nalazi čudotvorna ikona Bogorodica Vinčanska-Bezdinska.
Vladičanska rezidencija je prva građevina sa kojom sam se još od detinjstva srela i koja je u meni izazvala jedno veličanstveno ushićenje i oduševljenje i ja po nekad baš zbog ove velelepne zgrade umem da kažem za Vršac da je srpski Petorgrad.
Na drugom mestu se nalazi velelepna Katedrala – Crkva Svetog Gerharda, danas predstavlja jedano od naj reprezentativnijih objekata u gradu koji se do detalja oslanja na srednjevekovnu gotičku kulturu. Enterijer crkve bogato je opremljen izrezbarenim nameštajem, ukrašen zidnim i oltarskim slikama, vitražima i skulpturama. Ono po čemu se ova crkva, sem svoje veličine, ističe su orgulje koje nažalost trenutno ne rade jer naša država ne može da izdvoji-zaista smešnu sumu kako bi ih malo “osvežila”.
Zatim izdvojila bih -Apoteku na stepenicama, Gradsku kuću– Magistrat, Kuću Jovana Streije Popovića- oca srpske drame, koja je zasluženo postala Sterijin muzej, ma izdvojila bih skoro svaku kuću koja je sama za sebe pravo remek delo.
Na samom kraju naravno kako smo “zdravo ogladnili” odlično smoručali u samom centru za veoma pristojnu cenu.
Bogami vrlo brza usluga, baš puni tanjiri😊Ja sam jedva pojela.
Za ovaj restoran koji je pod okriljem nekadašnjeg Hotela Srbija, smo se odlučili-random, obzirom da smo gladni šetali centrom i osim brzih uličnih objekata koji su nudili pljeskavice, pizze na parče nažalost u samom centru nema restorana klasičnog stila gde bi mogli da pojedete ko čovek, ili ih ja barem nisam našla.
Vršačka Kula
Vršačka kula simbol Banata, sazidana je 1439 godine i
veruje se da ju je podigao Đurađ Smederevac posle pada Smedereva sa ciljem da
zaštiti svoje posede na prostoru današnje Vojvodine.
Obzirom da je Vršačka kula bila „poslednja linija odbrane“
i nekoliko puta ruinirana, rušena i kroz vekove pretrpela mnoga oštećenja,
ovako danas izgleda kao restaurirana ali verna nekadašnjoj Kuli u kojoj su se
naši preci borili za Banat.
