Burek sa šampinjonima

Ako tražiš lagano, ukusno i potpuno posno jelo koje će osvojiti i one koji inače ne poste – burek sa šampinjonima je pravi izbor. Hrskave kore, sočni fil od pečuraka i jednostavna priprema čine ga savršenim za brzi ručak, večeru ili čak posluženje gostima. 

Ova verzija bureka dokazuje da posna hrana može biti jednako bogata ukusom i mirisima kao i tradicionalna jela.

 Sastojci:

500 g tankih kora za pitu

400–500 g šampinjona

1 glavica crnog luka

3–4 kašike ulja

150 ml kisele (gazirane) vode

so i biber po ukusu

Priprema fila:

Sitno iseckaj luk i proprži ga na ulju dok ne omekša. Dodaj sitno iseckane šampinjone i dinstaj dok ne ispari sva tečnost. Posoli, pobiberi i dodaj začine po ukusu. Ostaviti da se malo prohladi.

Slaganje bureka:

U okrugli pleh ili onaj sa štipaljkom, stavim prvo na samo dno papir za pečenje, pa potom  3 kore tako da prekriju dno a da delom I vire iz pleha jer će te njih koristiti kao završnicu za prekrivanje.

 Prelijte ih sa malo ulja i kisele vode da omekšaju.

Sada ide ređanje slojeva:

Sledeće 3 kore zgužvaj (naboraj) i rasporedi preko prve podloge, pa dodaj deo fila od šampinjona.

Postupak  se ponavlja dok se ne istroši i fil i kore.

Na kraju možeš staviti još 2–3 kore odozgo (ravno ili blago zgužvane), pa sve preliti ostatkom ulja i kisele vode, te prekriti onim delovima kora koje su visile.

Peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 35–40 minuta, dok burek ne dobije lepu zlatno-smeđu boju.

Trešnje u rumu-Kompot

Dešavaju se i one godine kao što je ova kada  trešnje ne stižemo da pojedemo, kada su pune činije na stolu, a ruka stalno posežu za još jednom. 

Sočne, slatke, crvene kao najlepše uspomene iz detinjstva ranije još kada sam bila dete sećam se da su rodile svake godine a u poslednjih nekoliko godina uz višnje su pravi pravcati luksuz.

Ovaj put napravili smo i malu teglu uspomena koja se otvara zimi, uz kolače, palačinke ili jednostavno kao desert uz kafu, i koja  nas vrati u toplo leto.

Sastojci:

1 kg trešanja

500 g šećera

2 dl vode

2 dl ruma

1 vanilin šećer 

Priprema:

Trešnje operite, očistite od peteljki i po želji izvadite koštice.

Ređajte ih u čiste tegle, ali nemojte ih sabijati – neka ostane malo prostora da sirup lepo prođe između.

U šerpi prokuvajte vodu i šećer dok se potpuno ne rastopi i dobije se lagani sirup. Pred kraj možete dodati vanilin šećer.

Dok je sirup još topao (ne vreo), prelijte njime trešnje u tegli.

Kada se malo prohladi, dodajte rum.

Tegle dobro zatvorite i ostavite na tamnom i hladnijem mestu.

* Priprema trešanja u rumu u Vojvodini nema jedno „čisto” lokalno poreklo, već je deo šire srednjoevropske kulinarske tradicije koja se tokom istorije prenela na ovaj prostor.

Vojvodina je vekovima bila deo Habsburške (Austro-Ugarske) monarhije, pa su se zajedno sa stanovništvom mešali i običaji u ishrani. Upravo iz tog kruga dolazi navika čuvanja voća u alkoholu.

U Austriji i Nemačkoj postoji tradicija pravljenja Rumtopf-a – mešavine sezonskog voća koje se slaže sa šećerom i preliva rumom tokom leta.

U Mađarskoj i Češkoj takođe je bilo uobičajeno konzerviranje voća u alkoholu radi dužeg čuvanja i kao poslastica za zimu.

U Vojvodini se ovaj način pripreme odomaćio zahvaljujući: nemačkim (dunavskim Schwabama), mađarskim i austrijskim uticajima, građanskoj kuhinji 19. i početka 20. Veka I dostupnosti voća i šećera u ravničarskim domaćinstvima

Vremenom se prilagodio lokalnom ukusu i sastojcima, pa su trešnje i višnje postale čest izbor, jer ih ima u izobilju.

 Zašto baš rum?

Rum nije bio domaće piće, ali je u to vreme bio dostupan kroz trgovinu i smatrao se „finijim“ dodatkom. Imao je nekoliko prednosti:

konzervira voće (alkohol sprečava kvarenje)

daje bogatu aromu

pretvara jednostavno voće u desert

Posne gomboce

Posne gomboce možda nisu one „originalne“ na koje smo navikli – one sa jajima i bogatijim testom – i realno, te klasične su mnogima i najukusnije, ali kada dođe vreme posta, a proradi želja za tim mekanim, slatkim knedlama iz detinjstva, posna verzija je više nego dobra zamena.

Ove gomboce od krompirovog testa, punjene šljivama ili pekmezom i uvaljane u prezle sa šećerom, i dalje donose onaj prepoznatljiv osećaj topline i domaće kuhinje. Prave se jednostavno, traže malo strpljenja, ali na kraju opet dobiješ tanjir pun mirisa i uspomena – baš kako treba, čak i kad je posnoS

Sastojci:

1 kg krompira

oko 300 g brašna (po potrebi)

prstohvat soli

2 kašike ulja

šljive (ili pekmez po želji)

100 g šećera (za valjanje)

150 g prezli

3 kašike ulja (za prezle)

 Priprema:

Oprati  krompir i skuvati ga u ljusci, najčešće kada pravim gomboce koristim beli krompir jer njegova tekstura na samom kraju mi bude mnogo lepša i nekako mekša. Kada se krompir ohladi, oljuštite ga i dobro ispasirajte kao za pire.

U krompir dodajte prstohvat soli, ulje i postepeno umešajte brašno dok se ne dobije mekano, nelepljivo testo.

Razvuci testo na debljinu oko 1 cm i iseći na kvadrate. Na sredinu svakog kvadrata stavi šljivu (ili malo pekmeza), zatvoriti i formiraj lopticu. Ugrejati šerpu sa vodom i kad provri  spuštajte gomboce u ključalu, blago posoljenu vodu.

Kada isplivaju na površinu, kuvati još 2–3 minuta i izvaditi.

Za posip:

Na ulju propržite  prezle do zlatne boje. Dodati šećer i po želji cimet.

Uvaljajte  kuvane gomboce u prezle.

Sočna pita od višanja

Miris tople pite od višanja brzo ispuni celu kuću i vrati nas na jednostavne, domaće užitke.  Hrskava, zlatna korica krije sočan fil od blago kiselkastih višanja koje savršeno balansiraju slatkoću testa.

Ova pita je prava mala čarolija – lako se priprema, a svaki zalogaj podseća na detinjstvo, porodična okupljanja i letnje dane kada su višnje najsočnije.

 

Potrebno je:

500 gr kora za pitu

600 gr očišćenih višanja

Za premazivanje kora:

3 jaja

1 čaša ( čaša od 2 dcl) šećera

1 čaša ulja

1 čaša jogurta

4 kašike griza

1 prašak za pecivo

Sirup:

2 čaše šećera

1 čaša vode

1/2 limuna

Priprema:

Za početak napravite premaz za kore.

Umutite jaja sa šećerom, dodajte ulje I jogurt pa zatim griz I prašak za pecivo.

Kore razdvojte po četiri, a preporuka je da se uzmu tanke kore za pite, tako će te imati i više kora.

Uzeti 1 koru premazati sa 2 kašike premaza, staviti 2 koru, premaz i tako premazati 4 kore stavljati jednu na drugu. Preko 4 kore staviti višnje i napraviti rolat koji stavimo na podmazan pleh. Tako uradimo sa svim korama i masom za premaz. Preostalim premazom premazati složene rolate. Pitu oštrim nožem iseći na parčad.

Pitu peći na 180 stepeni 30 minuta.

Napraviti sirup. U posudu staviti šećer i vodu i kuvati od kad provri 5 minuta, dodati I sok od limuna.

 Hladnim sirupom preliti pitu.

Vojvođanska pečena paprika na masti

Postoje jela koja nisu nastala iz potrebe da impresioniraju, već iz jednostavne svakodnevice naših baka i majki.

Leti se najviše jelo ono što priroda da – povrće.

Sećam se kako je baba leti pravila ovo jelo ne samo za jedan obrok, već za nekoliko dana unapred. Paprika je bilo u izobilju skoro u svakoj bašči. Secnula bi ih krupnije, bez žurbe pržila dok kuhinja ne zamiriše onim prepoznatljivim, slatkastim mirisom leta.

Kad bi se sve ispeklo, slagala bi paprike u veću šerpu ili činiju, blago posolila i dodala malo sirćeta, pa poklopila da „odstoji“. Govorila je da sutradan budu još bolje, kad sasvim puste svoj sok i upiju sve ukuse.

 Zaista, tih narednih dana samo bi se uzimalo po malo – za doručak uz sir, za ručak uz nešto kuvano, ili za večeru uz  pečena jaja.

Nije bilo brige šta će se jesti – sve se već spremilo na vreme.

 Takva jela su bila i praktična i topla, kao neka tiha sigurnost da uvek ima nešto domaće na stolu.

Kako nastaje ova stara, vojvođanska klasika – pečena paprika na masti?

Jednostavna, skromna, a opet puna ukusa koji vraća u neka sporija i lepša vremena.

Paprike su sečene krupno, stavljane na vrelu mast da zamirišu i puste svoju slatkoću, a na kraju tek malo soli i kap sirćeta – tek toliko da probudi ukus i zaokruži jelo.

Jelo koje se jede uz parče svežeg hleba, često direktno iz tiganja, bez mnogo čekanja.

Danas, kada imamo svega na pretek, baš takva jela nas podsete koliko malo je zapravo potrebno za pravi užitak.

Možda upravo zato pečena paprika na masti nikada neće izaći iz mode, jer nije stvar samo u ukusu – već u uspomenama koje nosi i osećaju da, makar na kratko, možemo da se vratimo onim jednostavnijim, iskrenijim vremenima.

*može da se priprema i na ulju i onda je odličan i preukusan posni prilog

Starinska torta od krompira-KROMPTORT

Postoje kolači koji ne nastaju iz luksuza i izobilja, već iz snalažljivosti i potrebe da se od malo napravi – nešto posebno. 

Starinska torta od krompira upravo je takva.

 Na prvi pomen možda zvuči neobično, ali u vreme naših baka bila je pravo malo bogatstvo na trpezi.

Krompir, kao namirnica koja je uvek bila pri ruci, pretvarao se uz malo truda i veštine u mekanu, mirisnu poslasticu. Bez skupih sastojaka i bez mnogo filozofije, ali sa puno pažnje i ljubavi. Ona se pravila kada se želelo nešto slatko, domaće i zasitno – kolač koji može da nahrani celu porodicu i da ostane za sutra.

U toj torti nije bilo raskoši, ali je bilo onog što danas često tražimo – iskrenog ukusa, jednostavnosti i topline koja dolazi iz kuhinje gde se kuva srcem.

Sastojci:

1 kg kuvanog krompira

250 g mlevenog keksa

300 g mlevenih oraha

250 g margarina

250 g prah-šećera

200 g čokolade

2 kašike ruma

kesica šlaga (priprema s vodom)

Krompir očistite I isecite na kockice te obarite. Koristim za pripremu ove torte isključivo beli krompir.

Od obarenog krompira napravite pire I ostavite da se prohladi.

Umutite margarin s prah-šećerom, dodajte propasiran krompir, keks i orahe, pa sve dobro pomešajte i ujednačite masu. 

Smesu podelite na dva jednaka dela te u jedan deo  umešajte otopljenu čokoladu i rum.

 U kalup za tortu prvo stavite tamnu masu i poravnajte je, a preko nje svetlu masu, takođe je poravnajte.

 Stavite u frižider na nekoliko sati da se stegne. Skinite obruč kalupa za tortu, i celu je obložite šlagom.

Jednostavno I brzo.

*Torta na fotografijama je sa posnim sastojcima, tačnije posnom čokoladom, margarinom i šlagom.

Posni uštipci

 Post je pravo vreme da se vratimo jednostavnim, domaćim ukusima koji greju dušu i okupljaju porodicu oko stola. U tom duhu, posna kuhinja nudi pregršt divnih recepata koji su skromni po sastojcima, a bogati ukusom. Jedan od takvih su i posni uštipci – mekani, mirisni i neverovatno jednostavni za pripremu.

Bilo da postite ili samo želite laganiji obrok, ovi uštipci su savršen izbor za doručak, večeru ili užinu.

 Sastojci:

500 g brašna

1 kesica suvog kvasca (oko 7 g)

1 kašičica šećera

1 kašičica soli

300–350 ml mlake vode

2 kašike ulja (plus još za prženje)

 

Priprema:

U većoj posudi pomešajte brašno, suvi kvasac, šećer i so. Postepeno dodajte mlaku vodu i mešajte dok ne dobijete mekše testo (gušće nego za palačinke, ali ređe nego za hleb).

Dodajte kašiku-dve ulja i sjedinite smesu.

Pokrijte posudu krpom i ostavite testo da odstoji 30–45 minuta na toplom, dok ne naraste.

Zagrejte ulje u dubljoj tiganju.

Kašikom zahvatajte testo i spuštajte u vruće ulje, formirajući uštipke. Pržite ih po nekoliko minuta sa svake strane, dok ne dobiju zlatno-smeđu boju.

Vadite ih na papirni ubrus da upiju višak masnoće.