Slane buhtle sa sirom-Komšiluk još uvek ume da iznenadi

Moja Majka kada bi štogod napravila recimo  krofne, mekike ili kifle uvek bi  stavljala par  komada u plehani tanjir ili malu vanglu, a ja sam po njenoj zapovesti to nosila u  komšiluk.

Nije naš komšiluk da se razumemo bio glada, ali svaki put kada smo im odneli nešto friško pečeno, odmah bi se prihvatili da probaju.

Ma ni mi nismo bili drugačiji.

Sećam se uvek a bilo je to pre mnogo nogo godina, možda sam išla u prvi ili drugi razred osnovne škole, da sam došla u sumrak kući, i da su majka i deda bili u to vreme na njivi u proletnoj setvi.

Ušla sam onako gladna u dvorište i pomislila kako danas moram sama da spremim sebi nešto da jedem.

Znate kako decu sve mrzi pa je i mene mrzelo, i u jednom momentu od moje lenjosti, htela sam da odsečem krišku leba, ajde reko čisto da nešto stavim usta.

U jednom momentu otvorila su se vrata kapije i u dvorište je ušla baba Katica koja je u vanglici donela, a kome drugom nego nama fine ma baš sad, ovog momenta pečene mekike. I sada se sećam zrna soli koje su bila slepljena na zlatnoj pečenoj korici mekika.

Sećam se i bledog lica baba Katice moje komšinice, koja je bila sitna osamdesetogodišnjakinja, povezana u crnu maramu, sa crnom haljinom i teget keceljom.

Danas kada pravim mekike uvek se setim ovih, iz ovog dana, ni sama ne znam zašto.

Običaj nošenja u komšiluk kod nas nije prestao. Mi nosimo Slepčevima, Slepečvi nama...I tako u krug.

Donosi nam tetka Sofija, mi odnesemo čika Radoslavu.

Ove slane buhtle nam je donela tetka Ljilja, baš kad smo se najmanje nadali i kao što pogađate bili smo gladni.

Što bi se reklo Zdravo gladni i u slast smo ih pojeli.

Za testo je potrebno

1 kocka kvasca

pola kašikice šećera

600g brašna

80 ml ulja

200ml mleka

1 jaje

1 žumance

200ml jogurta

so

Nadev:

sveži kravlji sir i so po želji.

Priprema:

Kvasac rastopite u 1dcl mleka, dodajte šećer i ostavite na toplom mestu oko 10 minuta da zapeni.

Potom prosejte brašno, dodajte kvasac, soli po želji, razmućeno jaje i žumance, a potom preostalim mlekom i jogurtom i umesite glatko testo, te ostavite na toplo mesto da se volumen udvostruči.

Za to vreme sveži kravlji sir pomešajte da nema velikih grudvica i dodajte so po želji.

Testo koje se udvostručilo premesite i razdelite na sitne loptice.

Svaku lopticu istanjite oklagijom i sa jednog kraja dodajte nadev od sira.

Potom slobodne krajeve sa strane uvijte unutra a zatim u rolnu.

Ređajte ih u pleh jednu  pored druge i pre pečenja ostavite da odstoje bar 15 minuta.

Zatim ih pecite na 180C.

Kolač iz rerne ili Pečena krempita

 Već duže vreme mi se dešavalo da čim odem nešto da pogledam na internet kao predlog mi bukvalno "iskoči" ovaj Kolač iz rerne.

Mnogo mi je sočno i ukusno izgledao i svaki put kada bih ga videla pomislila sam:"E ovo moram praviti da probam".

Ali kako to uvek biva , nikako da ga napravim.

Ovaj vikend sam ugrabila malo slobodnog vremena, i šta ću gde ću, šta da pravim za nedelju posle ručka, a kako je to red , odlučim da napravim Kolač iz rerne.

Moram da vam kažem da je ekstra jednostavan, pravila sam ga dan ranije i to je odlično jer u nedelju ne morate sve da spremate "s brda s dola".

Pogledajte i sami ove fotografije kolača, prosto je božanstven, a takvog je i ukusa.

Potrebno je za fila:

2 kesice pudinga, može vanila ili neki drugi , ja sam koristila sa ukusom lešnika

5 kašika šećera

2 vanila šećera

500ml mleka

300g krem sira

Za koru Vam je potrebno:

4 jajeta

šolja od 2dcl:

ulja

mleka

šećera

1 prašak za pecivo

500g brašna

Priprema:

Za početak u 500ml mleka skuvajte pudin, naravno tu u puding prilikom kuvanja dodajte i šećer. Kada puding bude skuvan u tako vruću masu dodajte i krem sir i dobro pomešajte kulinarskom žicom da se sve lepo sjedini.

Ostavite da se ovaj fil ohladi najmanje 20 minuta.

Za to vreme pripremite drugi deo.

U veći sud razbijte jaja, dodajte šećer pa izmiksajte sve penasto, zatim dodajte ulje i mleko, i na samom kraju prosejano brašno sa praškom za pecivo.

Pleh veličine 20x24 podmažite, i izlijte ovu smesu.

Zatim uzmite ohlađen fil i stavite u kesu za filovanje ili bilo koju drugu kesu koju imate ali morate odseći vrh.

Preko kore nanosite fil u trakama.

Prvo vertikalno a potom horizontalno, tako da će te dobiti lepe odvojene kocke. Tokom pečenja testo će se izdići i dobićete veoma dekorativan kolač koji sa pravom još nazivaju pečena krempita.

Kolač sam pekla na 200C.

Pečen kolač pospite prah šećerom.

Trobojne Štangle od oraha

U Vojvodini se na drugi dan Božića ili Uskrsa krštenom ili venčanom kumu "nosi kolač", što naravno ne znači to baš doslovce, jer može da se odnese i slatka pogača, štrudla pa čak i torta, ali se verovatno nazivom "kolač" obuhvatalo i mislilo na nešto što je slatko.

Takođe Kolač se nosi i udatim sestrama i kćerima kada im se dođe u goste posle ovih nama značajnih porodičnih praznika.

 Moja Majka je dokle god je njen venčani kum Ljubinko bio živ, a bio je samac, neoženjen bez dece redovno nosila i ni jednom, ali ni jednom to nije propustila, slatku pogaču sa suvim grožđem.

Danas je to sasvim  zaboravljeno i mislim da je koren tog zaborava počeo da pruža svoje grane duboko u  zemlju  forsiranjem komunizma, doduše u gradovima je to verovatno bilo sramota ići kod kuma i nositi nešto pa makar bio to i kolač,  a u selima se nosilo, koliko se moglo, doduše tajno da se ne vidi da se poštuju crkveni i tradicionalni običaji.

Kako ponovo doživljavamo ekspanziju religije, i kako se to po meni desilo prekasno, i u vreme kada smo izgubili naše pretke koji bi nam preneli običaje, lokalne tako se i ovaj veoma lep i običaj poštovanja skroz zaboravio.

Ovom prilikom pišem recept za fine starinske štanglice, koje je u našu kuću iz poštovanja prema kumstvu svake godine donosio naš kum, a zarad kumstva koje je trajalo čitav jedan vek, prenosilo se sa kolena na kolene, možda baš kao i ovaj recept. 

Potrebno je:

Prvi sloj:

200g oraha

200g šećera

200g brašna

200g margarina

pena od 5 belanaca

Od ovih sastojaka dobro umesiti testo.

Pleh obložiti pak papirom a zatim testo što bi moja baba kazla "nalepiti u pleh" i peći na umerenoj temperaturi, tu se misli na 180C

Drugi sloj/fil:

5 žumanaca umutiti sa

250g prah šećera i

2 vanila šećera.

Žumanca penasto umutiti sa šećerom, da pobele a zatim kada se prvi sloj ispeče premazati preko njega ovaj žuti fil  i kratko ga peći na umerenoj temperaturi.

Treći sloj/fil:

200g oraha preliti sa 1dcl kipućeg mleka i kada se ohladi dodati 70g margarina i

250g prah šećera

Mutiti varjačom  dok ne bude veoma  meko te potom dodati 4.rebra topljene crne  čokolade .

Preliti preko prvog i drugog sloja.

Ovaj sloj se ne peče, nego se samo jednostavno pospe mlevenim orasima.

Sejkine Mekice

Samo da se razumemo od početka, Mekice nisu Mekike. Mekice su male mirisne lepinjice nalik mekikama ali sa kiselim mlekom.

Kod nas su se u kći uvek zvale Sejine mekice, jer ih je u detinjstvu mom dedi uvek pravila  njegova sestra, koju sam ja zvala Baba Sejka, pa bi ih sada i nazvala baš tako Sejkine mekice.

 Svi dobro znamo kada sestra nešto napravi bratu da to mora da je sigurno "prva liga", zato nemojte da imate sumnju u ovaj recept, jer osim sastojaka koje ću vam sada napisati, obavezno dodajte i još jedan magični sastojak, a to je Ljubav.

Potrebno je:

600g brašna

1 jaje

pola kocke kvasca-20g

čaša kiselog mleka (2dcl)

100ml vode

kašikica soli

malo šećera

50ml ulja

Priprema:

 Brašno prosejte sa soli u veliku vanglu.

Kvasac izmrvite i sa malo šećera rastopite u mlakoj vodi.

Kada zapeni nakon par minuta dodajte ga u brašno, a potom i jaje, kiselo mleko, i ulje.

Zamesite rukama meko testo, a kada počne da se odvaja od prstiju i lepo oblikuje u mekanu jufku, ostavite ga da se odmori 30 minuta.

Nakon toga oklagijom razvijte od testa krug debljine 1cm.

Oštrim nožem secite male kvadratiće. Odvojte ih jedan od drugog, a možete ih i po sredini malo zarezati nožem.

Ove pripremljene mekice ostavite da narastu nekih 30 minuta.

U veću šerpu zagrejte mast pa u nju spuštajte mekice da se peku.

Kada dobiju lepu zlatnu boju sa jedne strane preokrenite ih na drugu.

Vadite u čistu vanglu. Ja ih uvek i posle pečenja posolim.

Alzaški Kuglof

 Nekada su zime bile tople, u našim srcima i domovima. Grejale su nas bake koje su sa nama živele, ložeći šporet ceo dan i široko raširenih ruku otvarale vrata nama đacima, jer smo  pešačili iz škole do kuće neočišćenim stazama od snega koji nam je dosezao čak do kolena..

Grejao nas je svojim pričama i deda, sedeći pored pećke na drva uvek spremam da se našali kada vas vidi, i mi smo onda kezili usta od uva do uva i mislili:

"Bože, pa ovaj naš deda je mnogo dobar"

Bila su to topla vremena, kada su naši roditelji osmehom grejali naša srca, pružali nam ruku u kojoj se nalazila jedna bombona, i to je bilo dovoljno da čak i više nego dovoljno da osetimo da to nije bombona, nego ljubav..

Nismo znali kolike su roditelji  mesečno zarađivali ili da li uopšte rade za platu, nismo znali da li će za ručak biti samo paradajz čorba ili će baka ispohovati i belog mesa. Bili smo zadovoljni hranom koju god da su nam  izneli na sto. Smeh je bio začin, bakin poljubac dezert.

Vejavice je oduvao otac kada se vraćao kasno uveče sa posla donoseći svakom po jednu narandžu a ja i sestra je delile, ostavljajući tako onu drugu za sutra.

Ova današnja zima nema snega, današnja kuća nema babu i dedu, hrana mora biti  egzotična, žalimo se što nam mama ne daje više novca čak i od onog što ne može.

 Januar je toliko topao, gotovo prolećni mese, a u stvari ni ne znamo koliko nam je hladno.

Alzaški kuglof je moja baka uvek pravila zimi, nekako sam mislila da je kuglof verovatno dežurni kolač za timu, jer se leti jede voće iz bašče.

Nisam sigurna da li je ovo baš pravi recept, identičan kako se pravi na Alzasu, jer je moja baba volela da menja sastojke. Jedino u šta sam sigurna da podseća na neka lepša vremena, i da greje ne samo stomak nego i dušu.

Potrebno je:

300g brašna

200g mlevenih badema

3 jajeta

150g maslaca

prstohvat soli

pola kocke kvasca

100ml mlakog mleka

100g sitno iseckanih suvih kajsija

Priprema:

Kvasac rastopite u mleku i ostavite da se zapeni, za to vreme prosejte brašno i spojite sa mlevenim bademima. Dodajte malo soli.

U sredini brašna napravite malo udubljenje, u njega stavite kvasac, jaja,  šećer i maslac iseckan na kocke.

Zamesite testo. Ja to uvek radim rukama.

Kada se testo sjedinilo, na samom kraju dodam isečene suve kajsije .

Ponovo premesim i testo prekrijem u vanglici čistom krpom, i ostavim na toplo mesto sat vremena.

Modlu za kuglom namastim i pospem prezle.

Nakon sat vremena premesim testo i prebacim u modlu za kuglof.

Testo ostavim još 20 minuta u modli da se odmori.

Kuglof sam pekla na 180C oko 40 min.

Testo od krompira sa lešnicima

Da li ste nekad razmišljali kako je sve povezano pa i hrana?

kako se sve vrti u krug?

Razmišljala sam nedavno kako je testo od krompira univerzalno i kako se od njega mogu napraviti knedle, šufnudle, valjčići, kockice, njoke i razna  druga jela,, za koja bi ste se sigurno da se nađete u nekoj drugoj državi i probali ih začudili kako su tako slični vašem, nekom domaćem jelu. Pogotovo testa od krompira za koje sam našla milion sličnosti sa testom tačnije jelima u mnogim drugim nacionalnim kuhinjama a tako slično onom našem testu od krompira, koje smo nekada u nazivali sirotinjskim jelom a danas pravim delikatesom koji se retko sprema.

Koliko mi je puta samo žao što nisam uspela da zapišem mnoge jednostavne recepte  koje je moja baka pripremala od jednostavnih sastojaka, a koja meni tada nisu bila zanimljiva.

Uključujući i testo od krompira.

Doduše verujem da bi ti recepti bili u merama "od oka" a koje su sačinjavali: 

• pregršt
• otprilike
• na vrh prsta
• stavi da ima
• po želji
• dok ne porumeni

 Za testo od krompira je potrebno:

1 kg belog krompira. Ono što je važno krompir nikako nemojte da prekuvate, s obzirom da je u pitanju beli krompir neka bude tvrđe kuvam.

oko 500g brašna

so

1 jaje

Ako pravite posno slobodno izbacite jaje.

Priprema:

Krompir očistite i isecite na kocke i kuvajte ga u posoljenoj vodi. Kada bude kuvan, kao što sam vam rekla-tvrđe kuvan, procedite ga i napravite meki pire, vrlo je važno da nemate grudvica.

Radnu površinu pospite brašnom i na nju stavite pire krompir.

Ako ne pravite posnu varijantu u pire krompiru napravite rupu i dodajte jaje pa viljuškom zamešajte,  a zatim dodajte malo po malo brašna , i mesite testo,

Testo ne treba da bude lepljivo, tako da vodite računa pa dodajte malo po malo brašna koliko god je potrebno da dobijete testo koje neće biti previše tvrdo a neće se ni lepiti za radnu površinu.

Zatim, uzmite parče testa i rukama oblikujte valjak 2cm debljine.

Od valjka oštrim nožem secite kocke veličine oko 2cm i ređajte ih na po brašnjavljen pleh.

Kada završite sa testom, u veću šerpu sipajte vodu pa kada ona proključa dodajte testo od krompira.

Vatru smanjite na lagano grejanje, i kuvajte testo oko 5 -8 min.

Procedite ga i zatim dodajte u fil koji ste napravili, slani ili slatki.

Slatki fil sam pravila od mlevenih pečenih oraha, 2 kašike meda.

Kao što ste mogli da zaključite od ovog recepta zaista nema ništa jednostavnije.

Tramontana Novi Sad

Nikada ne pričam o sebi, uglavnom pišem recepte i pričam o drugim meni dragim osobama. Ovog puta ću vam otkriti da sam ja "manijak" kada su u pitanju pizze., i da nema mesta na kugli zemaljskoj na koje nisam otišla a da nisam probala pizzu.

Presrećna sam što se od nedavno u Novom Sadu otvorio restoran, zaista spram grad, jer Novi Sad zaslužuje ovakvu pizzu, ovakvo testo za pizzu koje je u stvari ona osnova a nadev je prosto umetnost i želja, testo je ono što čini pizzu, mada uglavnom malo ko od vas to zna i najčešće ostavi rubove pizze baš na tanjiru pre nego ode kući.

Ovde to neće moći da Vam se desi. 

Sto za troje sam rezervisala dan ranije i nisam pogrešila jer je Tramontana bila puna gostiju , kao nar.

 

Tramontana se nalazi u samom centru grada i sam enterijer u njoj je originalan, a atmosfera nekako drugačija od drugih mesta u gradu, pa će vam se činiti da ste zaista na nekom posebnom mestu. Tramontana odiše i čistoćom i mnogo lepim i nasmejanim osobljem.

Ovog puta smo probali tri pizze.

Pizzu sa Alfredo sosom, pizzu sa sušenim domaćim paradajzom i pizzu sa mocarelom i pistačima.

Kao što sam vam već napisala sam nadev je po meni umetnost i predstavlja pizza umetničku slobodu s tim što se mora voditi računa o skladu ukusa, koji je i te kako bio usklađen.

Ono što se meni posebno dopada je tetso, koje je lagano, luftasto, ne nadima, i nije višak kao što ume da bude.

Uz pizzu smo pili i crno Merlot vino, koje je bilo vrlo ukusno, tako da opšti utisak za Tramontanu je i više nego deset pčus!