Rolat sa čokoladom

Rolate ovakve vrste nekako najviše volim da pravim.

Pogotovo kada mi na brzinu treba nešto da se zasladimo.

Jeftini su i dekorativni a truda baš i ne treba mnogo.

Doduše omiljeni mi je rolat sa pekmezom od kajsija ali ni ovaj mnogo ne zaostaje za njim.

Pogotovo ako volite čokoladu.

Za koru je potrebno:

6 jaja

15 kašika šećera

1  vanil šećer

1 kašika ulja

1kašika vode

6kašike brašna

Kesica praška za pecivo

Fil:

2 kašike euro krema

50ml slatke pavlake

100g čokolade za kuvanje

100g margarina

Priprema kore:

Umutite u čvrst šne belanca pa dodati šećer a zatim žumanca.

Dodajte potom ulje i vodu i na kraju brašno i prašak za pecivo.

Smesu izlije u pleh koji ste prethodno obložili papirom za pečenje.

Koru sam pekla na 180C

Kada je ispečena sačekajte malo da se ohladi pa zajedno sa papirom za pečenje uvijte u rolnu.

Pripremite dok se kora hladi fil.

U šerpici rastopite margarin sa slatkom oavlakom ali ne do tog stepena da proključa.

Zatim dodajte čokoladu i eurokrem i mešajte dok se čokolada ne rastopi

Ovim filom premažite rokadu.

Šapice sa sirom

Zimi nekako više mesimo, pa tako je nekako odvajkada u našoj kući i bilo. Majka nije imala danonoćnih poslova po njivama pa je nekako vreme prekraćivala spremajući nam raznorazna jela.

Nisu to bila neka specijalna jela ali Majka se trudila da svaki dan pripremi nešto drugo, doduše jednostavno ali ukusno.

Među tim i takvim receptima bile su i ove ukusne i meke šapice, sa sirom.

 

Potrebno je:

250g margarina

250g brašna

250g sitnog sira

Soli po potrebi 

Prašak za pecivo

Žumance za premaz

Priprema:

Margarin, brašno, sir i prašak za pecivo sjediniti u meko testo ali da se ne lepi za prste

Možda će te morati dodati po potrebi  još malo brašna, to sve zavisi od sira

Razvijte ga potom oklagijom u kvadrat isecite na jednake pravougaonike i zarežite svaki pravougaonik nožem dva puta uzduž ali ne do kraja da dobijete “rese”

Premažite žumancetom

Pekla sam na 180C oko 15 minuta

Hleb Pogača

Da li vam se nekada desi da vam nestane hleba i to baš kada dućani ne rade?

Setite se samo da davnih dana naši ukućani nisu imali taj problem, sve je bilo vrlo rešivo samo ako zasučete rukave i prionete na posao.

Ova pogača se pravi samo od brašna,malo soli,vode i kvasca ali na malo specifičan način

Potrebno je:

500g brašna

Kašikica soli

350ml vode

Pola kocke kvasca

Malo masti za premaz

Priprema

Priprema se na drugačiji način rekla bih malo sporiji.

Sa ovakvim načinom pripreme i narastanjem testa garantuje se vazdušastost pogače poput najfinijeg hleba.

Za početak u 100ml vode rastopiti kvasac i ja po pravilu u kvasac sa vodom dodam malo šećera.

Voda ne treba da bude hladna nego više mlaka.

Kada kvasac zapeni pomešajte ga sa 109g brašna, najbolje varjačom i ovu smesu ostavite da odmori nekih 30 minuta.

Potom ovu smesu pomešajte sa ostatkom brašna i vode i soli.

Unesite meko testo i ostavite prekriveno da se udvostruči barem sat vremena.

Nakon sat vremena ponovo ga prenesite oblikujte jufku i prekrijte ponovo krpom te ostavite da miruje,ili što bi naši stari rekli odmori 30 minuta.

Zatim stavite testo u pleh premažite mašću i pecite.

Pekla sam na 180C

Kuglof od dizanog testa sa orasima i medom

Starinski recept za kuglof od dizanog testa za koji je potrebno malo više truda i umeća ali se na kraju isplati.

Iskreno moja baba Zaga je često pravila možda i češće nego one regularne kuglof ovakve sa dizani testom i suvim grožđem koji su takođe veoma ukusni i neobični.

Orasi i med  daju jednu posebnu aromu i mekoću a zbog načina pripreme testa kuglof može da bude poslastica i za nekoliko dana.

Potrebno je::

500gbrašna

Pola kocke kvasca

Kašikica šećera

100ml vode

1jaje

Jedno žumance

200 ml mleka

Narendana korica limuna

Pola kesice praška za pecivo

Nadev:

400g oraha

2vanil šećera

50g meda

100g šećera

50g margarina

Priprema

Za početak pripremiti testo.

Kvasac sa šećerom rastopiti u vodi i ostaviti da zapeni.

Potom ga pomešati sa brašnom, jajima, mlekom, dodati kašiku šećera, prašak za pecivo i narendanu koricu limuna.

Zamesiti meko testo i ostaviti ga u vangli prekriveno krpom na sat vremena da se udvostruči.

Zatim ga prenesite i  razvijte oklagijom na 1cm.

Premažite rastopljenim margarinom pa stavite med, šećer i orahe..

Uvijte u rolnu sa oba kraja dok ne dođete do sredine gde će se one spojiti pa tu presecite.

Dobićete sada dve rolne koje oštrim nožem presečete samo gornji sloj i ubijete jednu o drugu.

Modlu za kuglof premažite margarinom i pospite brašnom pa u nju stavite ovako uvijeno testo u krug

Obzirom da su ovo sastojci za veliki kuglof pekla sam na 180C oko 50 minuta 

Moj Segedin II deo-Omiljena mesta

Kada kažem Segedin, volim da dodam i ono -moj Segedin

Volim da dan započnem uz kafu i dobar kolač a to je već godinama poslastičarnica u samom centru-La Cappela.

Ne mogu reći da je ona u Segedinu najbolja, jer su skoro sve poslastičarnice dobre i nećete pogrešiti koju god da odaberete.

La Cappela je uvek prepuna i čini mi se da  se i sami žitelji Segedina nekako najčešće odlučuju za nju pa često možete videti neki vremešni par kako pije kafu i sladi se kolačem, a ponekad i neku bakicu koja uživa sama sa sobom.

Od mnoštva kolača ovog puta bih izdvojila Esterhazi tortu koju preporučujem jer nigde ali baš nigde nisam jela tako ukusnu i rekla bih originalnu kao ovde.

Cena je sasvim korektna za ovaj božanstven ukus torte-prosto osetite dok jedete tortu da je sve u njoj domaće od oraha pa do mleka. Ova poslastičarnica nema meni na engleskom jeziku, niti na srpskom pa će te morati malo da se snađete kada naručujete😊

Esterhazi torta (mađ. Esterházy-torta) je poznata mađarska torta. Tortu su osmislili budimpeštanski poslastičari krajem 19. veka, i ubrzo je postala jedna od najpoznatijih u zemljama Austro -Ugarske monarhije.

Naj rasprostranjenija varijanta torte sastoji se od četiri, pet ili šest kora od mlevenih badema, filovanih kremom od putera začinjenog konjakom ili vanilom.

U Mađarskoj su originalni bademi u potpunosti zamenjeni orasima  što je i ovde slučaj.

Proleće u Segedinu je i rezervisano za Festival vina u samom centru pa ukoliko se odlučite da posetite ovu varoš baš u maju obavezno isprobajte mađarsko vino, kobasice kao i druge specijalitete.

Kao još jedno omiljeno mesto u Segedinu izdvojila bih Zavetnu crkvu.

Segedin je krajem 19. veka zadesila poplavna godina i tada su mnoge velelepne građevine, stradale, te je prosto sam grad koji je i ranije odisao vanserijskim arhitektonskim stilom, nakon poplave ostao „go -golcat“

Te godine nakon poplava krenulo se u izgradnju novih zdanja i tom prilikom su angažovane vrsne arhitekte što možete i da primetite u samom gradu.

Grandiozna Zavetna crkva je nastala početkom 20. veka. godine su radovi započeti. Katedrala Dom (Zavetna crkva) je osvećena 1930. godine, i čini  četvrtu crkvu po veličini u Mađarskoj. 

Iako je  odlikuje  mešavina romanskih, gotskih i vizantijskih elemenata.,nekako mi je sama njena veličina i lepota gradnje toliko zasenila sve druge Katedrale koje sam imala u životu da vidim, 

Izvanrednost unutrašnjeg prostora je orgulja sa 9040 svirala, a posebno bih izdvojila prikaz Bogorodice u narodnoj nošnji i segedinskim papučama,

Do Katedrale se veoma lako stiže od glavne ulice-nekih 5 minuta šetnje, i do dan danas mi je ovaj deo oko Doma i Katedrale jedno od najlepših građevinskih poduhvata koje sam imala prilike da vidim.

 

I na kraju,  mi ogladnesmo i pravac u naš  John Bull Pub.

Iako je dan bio topao , a mi “zdravo” gladni naručili smo i predjelo koje se sastojalo od nekoliko vrsta sireva, malog tartar bifteka i guščje džigerrice koja je bila sans nova, i ukus života.

I još malo predivnih fotografija grada, iskreno veoma mi je teško da se odlučim koju fotografiju bih ovde ovako podelila sa vama obzirom da je svaka na poseban način i imam ih sigurno milion. Uspomene su život i nadam se da će da traju dugo kao i ove velelepne građevine i posle nas.

Gibanica sa sirom i pečenicom

Znam da su najlepše gibanice sa razvijenim korama kao nekada sto su se pravile ali danas je toliko sve užurbano da prosto ne stignem ponekad ni one osnovne stvari da obavim, nažalost je tako kod sviju nas.

Gibanicu hvala Bogu možemo napraviti i sa kupovnim korama ali i tu se sada javlja jedan problem a on se odnosi na same kore.

U većini slučajeva  mi se dešava da bez obzira sto su pod rokom važenja kore budu lomljive ili budale.

Jedno vreme sam kupovala na pijaci kod jedne divne zenice ali ona prosto ne dolazi bas svaki dan tako da mi se često dešavalo da kada isplaniram gibanicu nje nema.

Ne znam da li i vi mučite ovakvu muku ili ne ali koliko god da našim je danas olakšano uvek se pojavi neki problem a koji se tiče kvaliteta kao i u svemu -kvalitet svuda nedostaje.

Potrebno je

500g tankih kora

409g sitnog sira

kašikica soli

2dcl jogurta

3 jajeta

300g sečene pečenice

ulje

Ako je pečenica slana dodajte u smesu manje soli

Priprema:

Gibanicu pravim u okruglom plehu promer 24cm koji sam prethodno nauljila.

Prvo na dno stavim tri kore ali većim delom da prekriju spoljne ivice ali da prekrivaju dno

Zatim stavim kašiku dve smese koju sam napravila na sledeći način:

Jaja umutite kulinarskom žicom dodajte jogurt i sir te posolite po ukusu vodeći računa ako vam je sir slan ili ne slan.

Zatim sve lepo sjediniti da nemate velikih grudvica

Kao sto sam gore navela stavim prvo kašiku dve smese od sira pa poređan od gore pečenicu.

Zatim zgužvam dve kore i stavim preko pečenice  malo pouljim pa preko njih prelijem opet smesu i poređam pečenicu. Postupak ponavljam dok imam smese od sira.

Na samom kraju stavim dve kore i krajevima koji su izvirivali prekrijemo gibanicu. U sud u koji je bila smesa sipam 1dcl kisele vode i prelijem sa tim gibanicu.

Pekla sam je na 189C

Obredni hleb-Vinograd

 Hleb je simbol tradicije i istorije svakog naroda, simbol života a i naših davnih vremena, ličnih uspomena i detinjstva.

Stalni čovekov satelit.

Hleb ili pogača kod nas nije samo obična hrana, nego najčešći pripremani običaj i za suze i za smeh.

Iako sam već dobro pregazila nekoliko decenija života, osvrćući se na moje detinjstvo i na način kako ga je moja Majka pripremala sa velikom ljubavlju, pažnjom i VEROM, ja i dan danas pokušavam da otrgnem neke naše obredne hlebove od zaborava.

Dakako kao što primećujete hlebovi su se u zavisnosti od prilike pravili od različitog brašna, slani ili slatki sa medom i grožđicama, orasima ili sirom, ali jedno im je bilo zajedničko a to je-hleb se mesi  za život, i gotovo da nema nekog većeg događaja a da već nije ustaljeno-koji se hleb mesi.

Ovaj obredni hleb-Vinograd obzirom da je postan i da se mesi za Badnje veče, po sastojcima je veoma skroman, ali kao kod svakog obrednog hleba i ovde je akcenat na nameni, te je kao što mu naziv kaže na njemu-grožđe.

Ovi hlebovi, obzirom da se prave za Badnje veče u više oblika, prave se u malim veličinama, te vam je za svaki potrebno 300g brašna.

Pored brašna potrebno je još i

1 kašikica soli

pola kocke kvasca

200ml vode

0,25 dcl ulja

Sastojci su jednostavni i što bi se reklo-prosti i posni, a sama priprema je takođe veoma jednostavna.

U 1dcl mlačne vode dodati kvasac i pola kašikice šećera, te dobro izmešati kako bi se kvasac rastopio.

Ostavite ga na par minuta na toplo mesto i kada on zapeni pomešajte ga sa prosejanim brašnom, soli, uljem  i ostatkom vode.

Zamesite meko testo, i ukoliko je potrebno dodajte još malo brašna. Testo ostavite u vanglicu i prekrijte čistom krpom da se udvostruči. Potom ga premesite i "čupnite jedan manji deo" od kojeg će te praviti male okruglice i stavljati na pogaču kako bi ste napravili grozd.

Od gore hleb premažite vodom i uljem i pecite dok ne porumeni na 180C

Služi se uz Badnju večeru, 

"Nema niša na svetu tako pozitivno kao što je hleb"-Dostojevski.

Za rodnu godinu naših Vojvođanskih vinograda u zdravlju da pijemo  lekovitu čašu domaćeg vina.