Manastir Mesić

 Kada sam ja bila dete nije postojala „manija“ posećivanja Manastira, niti „manija“ da svi redom poste-a ne znaju zašto. Nažalost u to neko doba nije se baš ni išlo u Crkvu, a sećam se da sam ja i još jedan „deran“ jedini u razredu imali Svečare.

 

Kasnije dolaze ta neka druga vremena, te danas Crkva zauzima značajno rekla bih mesto kod svakog.

Takođe obzirom da je meni deda po majci iz  Vračev Gaja kod Bele Crkve, i da sam ja ceo svoj život i svake godine provodila vreme u Banatu, tačnije Beloj Crkvi i Vračev Gaju, za mene najboljem mestu na svetu, htela bih da vam prvo bez obzira što u Sremu i Bačkoj možda ima i većih  manastira, predstavim, ako se tako može reći jedan od najstarijih i za mene najznačajniji manastir Mesić-Ženski manastir od 1952.

Manastir je nastao u XV veku i to se može odmah zaključiti po izgleda samog Manastira koji je u raškom stilu-Prvi pisani dokumenat koji pominje manastir Mesić je katastig Pećke patrijaršije iz 1660. i 1666. godine. To je vreme osnivanja prvih srpskih manastira na teritoriji južne Ugarske tokom XV i XVI veka, u vreme velikih migracija srpskog naroda u ove krajeve.

 

Manastir je rušen u nekoliko navrata od strane Turaka, kao i u zemljotresu 1892. godine kada je najviše oštećenja u manastirskom kompleksu imala sama crkva.

Crkva je posvećena Svetom Jovanu Preteči, a i dan danas je sačuvala prelepe freske koje su zadržale patinu srednjovekovlja nažalost sa vidnim oštećenjima  nanetim od strane Turaka.

Manastirski konak u kojem se nalazi sedam sestara je veoma lepo uređen, sa punom pažnjom i oseća se čistoća ne samo na nebu nego i na zemlji.

Ono što je meni kao detetu a i danas ostalo značajno a u to neko prošlo vreme, bilo mi je dragoceno kada me je baba vodila u Manastir  je ikona poznata kao ”Dostojno Jest” kojoj se pridaje čudotvorna moć. Potiče sa Svete gore Atonske a u manastir je doneta 1803. godine.

O Ikoni ne bih puno pisala, osim da ukoliko ste verujući možete u blagodet ovog Manastira i pre svega Ikone da se uzdate.

Slatko od kupina

Kada sam pre par godina posadila nekoliko izdanaka kupina, zaista se nisam nadala da će već sledeće godine toliko da nabujaju i da se udvostruče a bogami i rode izuzetno.

Prve godine sam jedan deo kupina stavila u zamrzivač, navodno za voćnu salatu ali nekako kada sam htela da nešto pravim sa njima, kada su se odmrzle nisu bile baš nešto reprezentativno i jako su mi bile izražene one njene sitne-koštice.

Ideja da se napravi slatko od kupina koje je moja mama nazvala -Lekovito slatko je bila odlična.

Ovde je potrebno povesti računa da plodovi kupina ne budu prezreli inače vam neće zadržati oblik i pretvoriće se u malene bobice-a to ne želimo naravno😊

Potrebno je:

1kg Kupina

1,25 kg šećera

Dva limuna

Priprema:

Kupine a kako sam gore navela nabrati-gledati da ne budu prezrele, te ih oprati i ocediti od vode, najbolje u cediljki.

U veću šerpu staviti šećer i dodati 4dcl vode te zagrejati uz neprestano mešanje dok smesa ne postane gusta.

Zatim dodati kupine i isečen limun na tanke krugove. Neko limun iseče na kocke ,zavisi ko šta voli i kako je navikao.

Kuvati prvo na jačoj vatri dok ne provri, važno je da se ne mesa varjačom nego da se šerpa drma lagano. Kada počne sve da vri, utihnuti vatru te skidati kašikom penu sa slatka ako se bude stvarala.

Obzirom da kupina nema mnogo nakon nekih sat vremena ili manje kuvanja slatko skloniti sa vatre i prekriti vlažnom krpom i ostaviti da prenoći..

Sutradan izlivati u teglice.

Halštat Austrijska bajka

 Halštat-Austrijska bajka

Ukoliko vas put navede blizu Salczburga, obavezno posetite divnu Alpsku variošicu-Halštat, sa oko 900 stanovnika koji zaista u ovom bajkovitom mestu i žive, pa stoga zaista vodite računa o ponašanju i  čuvanju ne samo prirode nego da se ne bahatite u ovom bajkovitom okruženju i poštujete svačiji mir.

Halštat je gradić koji se nalazi na obali istoimenog jezera i okružen je Alpima, a smatra se i za najstarije naseljeno mesto u Evropi, iz razloga što se u njemu nalazio prvi svetski poznat rudnik soli a upravo tako je ovaj grad i dobio ime od starog keltskog naziva za so što znači „HAL“. 

Veruje se da je ovaj gradić sačuvao svoju bajkovitu lepotu baš iz razloga što mu je veoma teško bilo prići, ranije samo čamcem ili uzanim stazicama, da bi se tek u novijem dobu  probijanjem tunela  uspostavila korektna veza sa ovom varošicom.

Kada stignete u Halštat prvi utisak j zaista oduševljenje ne samo panoramom nego i spokojem koji se oseća pa čak i u samom vazduhu, koji je meni lično izuzetno prijao, prosto sam osetila koliko je prijatan i zdrav.

Zgrade tačnije kućice Halštata su većim delom drvene i specifičnog planinskog oblika, te mnoge koje se nalaze tik do jezera verujem da -zlata vrede.

Što se tiče nekakvih posebnih znamenitosti u Halštatu nema nešto što bi ste posebno mogli da izdvojite da bi ste videli, doduše pored rudnika soli-koji je kao što sam navela smatran prvim evropskim rudnikom, meni je najdraže bilo da budem na divnom vazduhu kraj jezera.

Takođe nekako  uključujući i prodavnice i restorane sve se nalazi u jednoj velikoj ulici-pretpostavljam glavnoj.

Takođe, u glavnoj ulici se nalazi i divna protestantska crkva koja zauzima glavno mesto na svim starim razglednicama Halštata a bogami i na  većini naših fotografija.

Kao što sam već pisala u delu-Halštat za dubok džep, cene u zaista više u odnosu na sela i varošice Austrije, tako da se cena prenoćišta kreće od EUR 90,00 pa do EUR 200,00 za noć.

Svakako ovom prilikom bih izdvojila ručak u Restoranu… gde sam jela Cezar Salatu, koja je pored osnovnih sastojaka imala baš delove u celini pileta-batak, belo meso file, i to sve sa kožuricom.

Iskreno kada su mi je doneli, obzirom da je ista bila preko EUR 20,00, pomislila sam da su se za te novce mogli malo bolje potruditi, ali nakon što sam probala meso, koje je bilo tako fino pečeno a kožurica ne tvrda ne lepljiva nego meka ali nekako sve čudno softan, zaista sam oduševljena.

Bečka šnicla sa prilogom je iznosila oko EUR 25,00, a iskreno ponuda za ručak je ograničena po malo i oskudna jer pored pasta, bečke šnicle i par salata ništa posebno niti drugačije ne možete ni probati.

No, na stranu ova kukanja o cenama, opšti utisak a u koji ubrajam samu lokaciju, arhitekturu mesta, položaj, divan ali zaista neverovatan vazduh, Halštat jeste bajka, i nadam se da je ovo mnoštvo turista koji navaljuju masovno sve više i više neće oskrnaviti.

Rezanci sa višnjama i prezlom

Rezanci sa višnjama su već godinama rezervisani u mojoj kući na Badnje veče i to kao deo posne trpeze.

Doduše sećam se svog detinjstva kada su se ovakve vrste rezanaca-„na suvo sa nečim“, jela mnogo češće ili barem jednom nedeljno.

Generalno za to možda postoje i neki drugi faktori, pre svega retko ko pravi domaći kompot od višanja ili ih stavlja u zamrzivač, nekako rezanci sa bilo čim jednostavno su „dosadna večera“, i more drugih…

Priznajem i kod mene kući je tako pa ih i mi samo pravimo „jedared“ godišnje.

Priprema ovih rezanaca je izuzetno, što bi moja Mater rekla-prosta.

Obarite rezance, posne ako je Badnje veče, mrsne ako ne postite. Obično pripremimo pola kile rezanaca i podelimo ih te jedne pravimo sa višnjama a druge sa makom.

Višnje očistiti od koštica a što ih ima više to bolje.

U jedan tiganj staviti malo ulja, dodati prezlu i šećera po ukusu pa onako kao kada pravite gomboce malo propržite na laganoj vatri. Potom dodati testo i na kraju same višnje.

Pomešati lagano kako baš ne biste ugnječili ni testo ni višnje.

Kao što gore možete da pročitate pravljenja rezanaca da li sa višnjama ili sa makom ili sa orasima u opšte nije komplikovano čak i previše lako.

Uz ove rezance predlažemo i sledeći meni za Badnje veče:

1. Pečeni šaran iz rerne

2. Riblja čorba

3. Prebranac

4. Rezanci sa makom

5. Rezanci sa višnjama