недеља, 7. новембар 2021.

Sekina pogača

 Moja baba/Majka je imala brata  čiju ženu je zvala Snajica, sećam se da smo jedne večeri, kad sam bila tinejdžerka, sedele u kujni i ona je "šlingala" kada je jedno veče došla Snajica žena od preko sedamdeset godina i kako su se njih dve tako izljubile iako su se viđale svaki dani živele su blizu.

Možete zamisliti šta mi se motalo po glavi kada sam posmatrala dve žene, obe od preko sedamdeset godina koje su se međusobno oslovljavale Sejka i Snajica, a pri tom onako u maramama i keceljama delovale kao dve devojčice.

Možda sada to zvuči smešno, ali ja sam u ta dva "imena" osetila i videla veliku ljubav i poštovanje. 

Takođe svoju rođenu sestru koja je bila par godina mlađa Majka je zvala Sekica. Takođe sam prisustvovala sceni kada su dve sestre od preko sedamdeset godina sedele i moja Majka je rekla-Evo došla mi je moja Sekica da se izdivanimo.

Sekica od sedamdeset?!

Zatim brata je zvala Braca, dedinog brata "moj dever".

To se sve prenelo i na mene, tako da ja isto koristim ta mila i lepa imena, za sve rođake.


Ženu od mog brata, koja sada već ima preko četrdeset, već dvadeset godina zovem Snajica, i uživam uvek da je tako oslovim jer je jako volim.

Pa dedinu sestru koja je dosta mlađa bila od njega sam do kraja njenog života zvala Baba Tetica, iako je umrla u devedesetoj, to Tetica nekako mi je bilo kao njeno pravo ime.

Imala sam i Deda Uju, pa Nanu, moj brat od tetke je sam insistirao da ga zovem Braca jer smo bili kao rođeni.

Sestru od strica zovem Sela, od drugog strica Seka.

Maminu sestru zovem Tejka.

Nikog ne zovem po imenu, i nekako su mi ovi nazivi prisniji i daju notu bar za mene velike ljubavi.

Ne zaboravite da i vi svoje potomke naučite ovim imenima i uneste ljubav i bliskost u porodicu.

Tako i ova pogača nosi naziv Sekina pogača, jer sam je tako zapisala, a recept sam dobila od sestre od ujaka. 



Potrebo je:

600g brašna

kašikica soli

pola kašikice šećera

pola kocke  kvasca

300ml mleka1 jaje

100g otopljenog margarina

1 prašak za pecivo


Za nadev:

kečap, sir i šunkarica



Priprema:

U 100ml mlakog mleka sam stavila šećer i rastopila kvasac, kada se kvasac zapenio pomešala sam sve sastojkei zamesila meko testo. 

Pokrila sam ga krpom i ostavila u vangli oko jedan sat.

Testo se udvostručilo, i ja sam ga tada premesila.

Uzela sam oklagiju i razvila ga što sam tanje mogla na većoj pobrašnjavljenoj površini.

Bilo bi dobro da imate onu veliku dasku za mešenje i rezance što su pre koristile naše babe.

Izoklagijajte testo koliko možete.

Premažite ga kečapom, dodajte šunku i narendajte sir,

Zatim oštrim nožem napravite trake širine 5 cm.

Urolajte ih.

Tepsiju namažite mašću ili obložite pek papirom i orvo u samu sredinu kao oblik puža uvijte prvu traku. Zatim okolo dodajite ostale uvijene trake, ravnomerno.

Pospite makom i od gore narendajte 50g margarina. Ostavite je barem 13 minuta da se odmori i onda pecite.

Pekla sam na 180C.

Kolaž pripreme da se bolje objasni tekst.




недеља, 24. октобар 2021.

Vrtaljicina Pogača

Kada sam pre par dana gledala svoje recepte, naišla sam i na ovaj recept za Pogaču, koju sam pravila po instrukcijama moje drage prijateljice Snežane, koja je nažalost preminula i sa kojom sam se ja nekoliko godina družila, doduše virtuelno posredstvom naše "food blog" zajednice.

Prvo što sam pomislila je da vreme tako brzo prolazi jer kao da smo se juče dopisivale  razmenjivale recepte, savete o kuvanju a bogami i književnosti, a moja Snežana je umrla pre pet godina. 
Koliko je ovaj život kratak. Koliko ga samo trošimo na beznačajne stvari a ne pravimo "uspomene" i ne posvećujemo se jedni drugima. Nažalost.

Pre par dana sam opet pravila ovu pogaču i predstavila sam je kao Vrtaljica Pogaču.
Recept tačnije sastojci su potpuno isti, samo sam sada testo podelila na dva dela, punila istim nadevom, uvila sve kako piše u receptu i od gore oštrim nožem napravila zareze.
Bila je tako fantastična.





Želim da je ne zaboravimo. Vrtaljicina Pogača, pogača moje drage prijateljice Snježane Tomić.

                                                            Vrtaljicina Pogača-Remake







Savijača sa čokoladom

Divna savijača sa čokoladom, htela sam da dodam i "topla" jer sam je ja jela toplu, ali sam se preplašila da može da se uzme zdravo-za gotovo, pa da se ustali običaj da se jede tako vruća, a to baš nije preporučljivo za stomak, osim ponekad :)
Po teksturi testa može se reći da je ova savijača, slična štrudli. Ono što je meni najvažnije kada pripremam ovakve recepte je da testo zaista bude vazdušasto i vrlo meko, tako da preporučujem da se kod ovakvih recepata striktno držite tačnih mera i sastojaka, bez potrebe da improvizujete.

Potrebno jeza testo:
700g brašna
30g kvasca
200ml mlakog mleka
150g šećera
2 veća jajeta
prstohvat soli
150g maslaca sobne temperature

Priprema testa:
Kvasac rastopiti sa malo šećera u  100 ml mleka, ostaviti mleko i kvasac na toplo mesto i kada zapeni dodajte ga u brašno.
Zatim dodajte jaja, rastopljeni puter, ostatak mleka, šečer i so.
Zamesite meko glatko testo.
Od veličine jaja zavisi da li će te morati ddati testu još brašna, pa uvek spremite da vam bude pri ruci.
Testo stavite u čist sud i prekrijte krpom da odstoji i da se udvostruči.
U zavisnosti od toplote prostorije trebaće vam možda do sat vremena.


Za fil je potrebno sledeće:
100g maslaca
250g čokolade za kuvanje.
Priprema fila je jednostavna. Rastopite čokoladu u maslacu. Samo ne odmah nego kad testo pripremite.
Testo koje se udvostručilo, premesite.
Podelite na dva dela.
Svaku jufku razijte u pravougaonik koliko možete. Ne pretanko ali i ne debelo . Na primer do 5cm.
Sada rastopite čokoladu  sa puterom i premažite testo.
Testo uvite u rolnu sa jedne i sa druge strane kako bi se te rolne sastavile na sredini, a zatim ih odvojite oštrim nožem i upletite jednu o drugu.
Tako uplatene prebacite u pleh koji ste namastili ili obložili papirom za pečenje.
Drugu jufku testa takođe razvijte i ponovite postupak.
Imaće te dve lepe pletenice.
Premažite manjim jajetom i otopljenim puterom
Ostavite nekih 15 minuta da "dođu sebi", šalim se da se odmore i malo narastu pa stavite da se peku.
Peći prvo na 180C a kada testo počne da se rumeni povećajte temperaturu na 230C.







понедељак, 18. октобар 2021.

Kolač od bundeve i meda

 Jesenji kolač koji se pravi očas posla. Verujem da većina vas u oktobru peče bundeve, to je u stvari i možda jedino godišnje doba gde možemo da pečemo svežu narandžastu bundevu, pa i svaki dan. Tako i mi svake jeseni pečemo, u rerni, pa mogla bih reći i svakodnevno sveže kriške bundeve. U početku prvih par pečenja, nikad ne ostane viška kriški bundeve, jer smo je se svi uželeli, međutim, ako imate sindrom preterivanja u "jesenjem pečenju bundeve", desiće vam se što je možda i odlično da imate i pečene bundeve viška. Ako je to tako ovaj brz i ukusan kolač je idealno rešenje kako da je potrošite.

Recept je poput onih "sipkavih" pita koje se prave sa šljivama ili jabukama, ali ovde ima i jedan fini dodatak.

POtrebno je za fil:

oko 800g pečene i ispasirane bundeve

mes po ukusu

kašikica cimeta


Za sipkavi deo-koru je potrebno:

2dcl brašna

2dcl griza

1 dcl šećera

u suštini ove mere za brašno, šećer i griz su mere na šolje od 2 dcl, znači 1 šolja brašna, 1 šolja griza pola šolje šećera.

2 kesice vanil šećera

 1 prašak za pecivo

150g putera

2dcl slatke pavlake

Prirpema je takva da kao što sam i gore napisala, napravite pire od bundeve i dodate cimeta i meda, ja u zavisnosti koliko imam grama bundeve dodam 1-2 kašike. Volim slatko :)

Brašno, griz, šećer pomešajte da se lepo sjedini, tačnije dobro pomeša, dodajte vanil šećer i prašak za pecivo i opet sve lepo sjedinite.

Pleh obložite papirom za pečenje, pa polovine ove suve smese stavite na dno, narendajte polovinu putera i prelijte ovlaš sa 1dcl slatke pavlake. Zatim dodajte fil od bundeve i od gore drugu polovinu suve smeše, ali sada od gore prvo prelijte ostatak slatke pavlake i tek onda narendajte puter.

Pecite na 180C.

Pospite sa prah šećerom.


уторак, 12. октобар 2021.

Pihtije -Zaboravljeno jelo

 Kada bi smo sada sproveli anketu, recimo među mlađom populacijom do 35.godina, verujem da bi na pitanje, "Da li znate šta su to Pihtije?", oko devedeset procenata odgovora bilo "ne".

Ili recimo, jedan mali procenta bi se možda zabunio i rekao, "da, znam to je neka igračka" :)

Da li su zaista Pihtije uspele da uđu na listu zaboravljenih jela?

Da li ih pravite? 

Ja evo priznajem, ne baš često, iskreno veoma, veoma retko, tek kad se baš onako jako , jako uželim, ili kada baš naletim na neku vrstu mesa ( svinjske nogice, manja butkica..) pa mi "sine ideja" da bih mogla da od toga skuvam pihtije.

Mislim da danas mnogi neće ni da se upuste u pripremu ovog jela, jer verovatno misle da za to treba neko posebno umeće i mnogo vremena, što je potpuno netačno.

Potrebna je volja, dobro meso  i dobar recept.

Recept zavisi od kuće do kuće. Meso od kojeg se kuvaju pihtije takođe.

za početak kupite svinjske nogice-papke , može i juneće, može i neko drugo svinjsko meso, ali mislim da je najbolje za same Pihtije da ih pravite sa svinjskim papcima.
Potreba vam je i biber u zrnu, lorberov list i beli luk.
Sve jeftini i kvalitetni dodaci.

Prvo što će te da uradite je da dobro operete meso, stavite u jedan veći lonac i u zavisnosti od količine mesa, dodajte vode.
Vode dodate toliko da meso bude prekriveno potpuno i više , kao na primer kada kuvate nedeljnu supu. Vode ni malo ni previše.
Važno je da potom stavite vodu i meso na laganu vatru. Kuvajte lagano a penu koja se pojavljuje skidajte.
Nakon nekog vremena dodajte biber u zrnu, lovorov list  2-3 komada, malo soli, a možete dodati i vezu zeleni.
Kuvanje pihtija je dug, mada ajde da tako kažem relativno dug proces i zavisi od količine. S obzirom da se kuva na "tihoj" vatri, obično se kuva od 3-5 sati, sve dok ne primetite da se meso odvaja od kostiju.


Tada lonac skoliniti s avatre i ostaviti da se sve lepo "staloži". Mast koja vam pliva po površini pokupite i bacite ili iskoristite za nešto (na priemer za kerove :))
Zatim supu procediti kroz gustu cediljku.
Meso odvojiti od kostiju i poređati tako odvojeno u jedan veći ili dva tri manja suda.

Beli luk iseći sitno i staviti preko mesa preko kojeg če te na samom kraju preliti proceđenu supu.
Odozgo posuti alevom paprikom ili biberom i ostaviti na hladno mesto da se dobro ohladi.

Služiti hladno.

Takođe bih dodala da su Pihtije jedan od onih recepata za koje je potrebno iskustvo, takođe da bi ste znali da ocenite kada treba prekinuti kuvanje, takođe treba iskustvo da znate da prepoznate momenta kada je meso zaista kuvano i kada će te ga lako moći skinuti sa kostiju.

Ne želim da vas preplašim, ali ako ste ih nekad probali verujem da će te se snači-


Znam, da smo u nekom veku hrono ishrane, organskih proizvoda, muslija i avokadfa, ali ja prosto ne mislim da će vam pihtije u toj meri zasmetati, i predlažem da ipak sebi i svojoj deci priuštite ovo jelo, koje mogu slobodno da nazovem srpsko tradicionalno jelo, jer ako zaboravimo tradiciju, ne samo socijalnu, istorijsku, nego i kulinarsku gubimo identitet. Imajte to na umu kada sledeći put kupite papaju dok vas domaće  šljive za 40 dinara/kg  gledaju tužne na tezgi pijace.


Prijatno!

понедељак, 11. октобар 2021.

Kuglof od jabuka i cimeta


Pre više od deset godina sam počela da pišem recepte na internetu kao Astal-Kuhinja moje ravnice. Tih godina recepata za raznorazna jela jeste bilo ali ne u tolikoj meri kao danas. Teško da ste mogli baš sve poželite ili što se setite da vam se jede kao uspomena iz detinjstva da ste mogli da nađete na internetu. Kako je moja baka često pravila kuglof, i kako sam tada bila već u godinama kada sam ostala bez nje, pravila sam često jedan recept sa dizanim testom i suvim grožđem. Kako sam imala i njenu starinsku modlu za kuglof, i kako mi se ovaj kolač učinio ne samo  ukusan nego i dekorativan, zainteresovala sam se da pročitam nešto više o njemu, a samim tim i da nađem i neke druge recepte koje bih mogla da spremam.
Na internetu je tada bilo par recepata pod nazivom-Kuglof, ali to su najčešće bili neki da tako nazovem slatkiši koji se ili ne peku, ili su bili onako "smuti pa prospi", kao obični brzi kolači iz pleha, bez one fine teksture, da nije suv i da ne kašljete ili ne daj bože da vam zastane u grlu.

Baš nekoliko meseci posle mog traganja za pravim, kvalitetnim receptom za Kuglof, na proleće jedne godine u blizini platoa Spensa, bilo je Novosadsko proleće, kako sam tada često prolazila tuda, zbog posla, videla sam jedan štand sa savršenim kuglofima, malim, velikim prelivenim čokoladom, sa lešnikom, suvim voćem. Jedna prelepa žena, ih je prodavala, obučena u odeću kakva se nekad nosila početkom 20 veka, građansku odeću. Po svemu je odudarala od svoje okoline, i po lepoti i po kuglofima, i po neobičnoj starinskoj punđi i lepom osmehu. 

Prišla sam njenom štandu i odmah kupila par malih kuglofa različitog ukusa, započela sam priču sa njom i od tada počinje  moje dugogodišnje prijateljstvo sa Mirom Kovačević iz Sremskih Karlovaca koje je nažalost prekinuto njenom iznenadnom smrću, nakon kratke bolesti.

Ne bih ovde među receptima pisala o svojim osećanjima, ali mogu vam reći da kada god pravim kuglof pomislim na Miru, koja me je naučila i nesebično samnom podelila mnoge recepte kao i savete a i naučila me je šta je Kuglof. Sad znam da to nije obični mekani kolač koji možete da napravite bilo kako i izlijete u kalup za kuglof. 
Kuglof je nešto više od oblika, može biti božićni, čokoladni, sa bermetom, sa lešnikom, voćni, lešnicima, suvim voće, sa limunom, narandžom, medom i orasima...
Mirine recepte možete videti na sajtu Karlovački kuglof kao i razne savete kako da ih pripremite kao i savete kako da održavate modlu za kuglof. 

Kao što je i moja Mira napisala:




"Kuglof, kao jedan od najstarijih modeliranih kolača na svetu. Očuvanje tradicije takodje je naš zadatak.
Kuglof je dugi niz godina bio neopravdano zapostavljan, a pravile su ga naše majke i naše bake. Bio je nezaobilazni deo trpeze za doručak, ručak i večeru, uz šolju kafe ili čaja, uz mleko ili času vina. Ovaj aristokratski kolač u prošlosti je krasio trpeze isključivo privilegovane vlastele i naravno kraljevske trpeze širom Evrope"

Za ovaj recept vam je potrebno:

1 veća jabuka

3 cela jajeta

150g šećera

2dcl jogurta

1dcl ulja

220g brašna

1prašak za pecivo

šaka suvog grožđa potopljenog u rumu

kašikica cimeta



 Prirpema:

Jaja mikserom dobro sjediniti sa šećerom, možete dodati i kesicu vanil šećera ali ja uvek kada pravim na primer  ovaj kuglof vanil šećer pomešam sa prah šećerom i pospem ga od gore kada se ohladi.

Zatim u tu smesu dodati jogurt, ulje i sitno iseckane jabuku. Možete dodati i dve sitno iseckane jabuke, znači ne rendane. Dodati suvo grožđe i cimet i na samom kraju brašno i prašak za pecivo.

Sve lepo sjediniti i izliti u modlu za kuglof koju ste dobro namastili i posuli brašnom.

Pecite na 180C.


Nedavno sam na TV gledala film Petrijin venac sa Mirjanom Karanović u glavnoj ulozi. Mislim da je ovaj film i knjiga Dragoslava Mihajloviča svima dobro poznata. 

Sećam se da je tada Petrija jednom prilikom rekla da Vam život donosi mnoge dobre ljude, a isto tako i odvodi od vas da ih više nikada ne vidite, tek kada se sa njima sretnete na onom svetu imaćete priliku da im kažete sve one lepe reči koje im niste rekli za života jer niste znali kako ili niste umeli.



Svinjska butkica a la Astal Kuhinja Ravnice

 Primetila sam u poslednje vreme da danas najčešće kuvamo nešto na brzinu, što ne zahteva mnogo vremena, posle kukamo kako nam se jedu neka jela koje je pripremala mama ili baka, a zaboravljamo da je za ta neka prava kvalitetna jela potrebno vreme, koje danas svima nama fali. 
Obično kada kupujem meso, mislim sada na svinjsko, kupim svinjski but, svinjski vrat ili krmenadle , jer mi je to lako i brzo da ispečem ili spremim sa nekim povrćem.
Nedavno sam u mesari, primetila ovu svinjsku butkicu, doduše manju, i iako sam došla da uzmem nešto drugo kupila sam je jer mi se prosto jelo nešto malo masnije.


Kao što vidite na fotografijama, ona je nešto manja od 1 kg, ali taman mi je stala u pleh. Prvo sam je oštrim nožem zasekla ne baš na način da je isečem na komade, nego da dobijem lepe "proreze" a da meso ne odvojim potpuno od kosti.

Nekoliko čenova belog luka sam očistila i isekla na sitne kocke, iskreno jako me nervira onaj novi začin koji se zove "beli luk u prahu", nekako ne daje mi ni miris ni ukus koji možete da dobijete ako iseckate pravi beli luk.

Posolila sam je.
Posolite je i u razrezima.
Na kraju sam je pobiberila.

Možete dodati od gore i svežeg ruzmarina, ja sam se doduše to tek kasnije setila, onda je neka sitna kišica padala i mene je mrzelo da idem sa makazama da odsečem grančicu... :)

Umesto ruzmarina stavila sam lovorov list. Lovorov list stavite po ukusu.
Od gore preko butkice sam stavila svinjsku mast.
U pleh sam ulila vode tako da je butkica bila 2/3 pod tečnošču.
Stavila sam je u rernu i pekla prvo na 180C.
Kada pečete ovakvo meso važno je da ili prvo malo ga probarite, ili ako je manje da stavite na manju temperaturu, kako se ne bi desilo da vam se meso od gore zapeče a blizu kosti da ostane živo.
Voda će na manjoj temperaturi da isparava i meso će se lepo da omekša.

 Kada sam nakon određenog vremena viljuškom par puta "bocnula" meso i uverila se da je mekano, pojačala sam temperaturu rerne na 230C, kako bi meso dobilo lepu rumenu boju.

Možete butkicu i da prevrnete tokom pečenja na drugu stranu kako bi vam se lepo ispekla sa obe strane, ali nije neophodno,
Kada se ispeče izvadite je na žicu malo da se prohladi i da  se višak masti ocedi sa nje.

Poslužite uz pečene krompire ili salatu, a može odnosno preporučljivo je i jedno i drugo.
Prijatno!