Brza pita sa breskvama

Najviše mrzim da naslov recepta nazovem "brzim", jer mislim da pripremanje hrane ne treba da bude u brzini , i treba da se radi sa strpljenjem. Međutim primetila sam da u suštini, naslovi recepata uvek budu sa epitetom "brzi" "sa tri sastojka", za 5 minuta" i da uglavnom najviše prolaze danas kod naših žena, pa i muškaraca koji kuvaju. Verovatno zbog ritma vremena koje je takođe "brzo". Jedemo brzo, kuvamo za pet minuta, živimo živote od tri sastojka, pa nek i ova pita bude takva ,,;)

Potrebno je za standardni okrugli pleh od 24cm:

1 celo jaje

1 žumance

70g putera

100g šećera

2 vanil šećer

1dcl slatke pavlake

70g brašna

pola kesice praška za pecivo

nektarine 

 Priprema:

Jaja prvo dobro izraditi kulinarskom žicom, dodati šećer i vanil šećer, mešati kulinarskom žicom, da se šećer "rastopi"- Zatim dodati slatku pavlaku, otopljen puter i na kraju prašak za pecivo i brašno.

Okrugli pleh namastiti i pobrašnjaviti i izliti smesu.

Od gore poređati kriške nektarina, poređajte ih jednu pored druge, možete manje ili više.

Pecite u predgrejanoj rerni na 180C oko 30 minuta.

Pojedite ga brzo, što brže i za manje od pet minuta.

Kolać od sira i borovnica

Možda borovnice i nisu baš "vojvođansko" voće ali svakako testo koje se priprema za ovaj kolač jeste. 

Testo je od sitnog sira i putera, i ne pravi se sa mikserom nego sa drvenom varjačom.

Dobro možete malo modernizovati i iskoristiti kulinarsku žicu... :)

Testo za ovu vrstu kolača je u stvari testo starinskog tipa, gde su mogla bih reći sastojci možda malo skuplji, kvalitetniji, ali je sam kolač što se tiče pripreme veoma brz.

Dodavanje sira u ovakvu vrstu testa je sasvim uobičajeno i mislim da treba svi da se podsetimo ovakvih recepata, jer sir, posebno ako je punomastan daje kolaču mekoću, i jednu posebnu teksturu, softanog kolača sa dozom voća koje daje osveženje.

Možete koristiti bilo koje sezonsko voće, mada ja preporučujem bobičasto voće ili višnje.

Za testo je potrebno:

4 jajeta

200g šećera

1 kesica vanil šećera

250g sitnog sira

250g brašna

200g putera

1 kašikica praška za pecivo

voće

ja sam stavila borovnice oko 200g.

Priprema:

Puter koji mora prilikom pripreme ovog kolača da bude sobne temperature, varjačom penasto umutite sa šećerom i vanil šećerom.

Kada je sve lepo i glatko sjedinjeno, dodajte jedno po jedno jaje i nastavite da mešate varjačom.

Zatim dodajte sitni sir, brašno i kašikicu praška za pecivo.

Kolač izlijte u pobrašnjavljen i nauljen pleh, a možete koristiti i pek papir kojim će te obložiti pleh (moja preporuka) manje ima da se posle riba :)

Voće dodam odmah u testo i lagano izmešam kako se ne bi zgnječilo. Vi možete dodati voće i od gore na kolač.

Pecite na 200c.
 

Marmelada od jagoda

Kuvanje marmelade ili pekmeza je veoma zahtevan posao. Ima dosta pripreme, ako želite veću količinu da skuvate morate sigurno odvojiti ceo dan.

Već sam ranije pisala o tome kako je moja baka kuvala pekmez, to su bila druga vremena.

Čini mi se da je tada bilo više voća, da je bilo ukusnije, i mnogo jeftinije.

Pekmez se kuvao ceo dan i ne sećam se da smo nekada skuvali manje od 20 tegli.

Danas je to samo bleda uspomena.

Ni vremena, ni voća....

Pogotovo što na tržištu zaista ima sjajnih marmelada i pekmeza od domaćih proizvođača, pa se prosto ni ne isplati upuštati se u avanturu celodnevnog kuvanja.

Ali ponekad, za dušu, priuštite sebi vaš domaći pekmez ili marmeladu.

Ovu marmeladu sam pravila od 4 kg jagoda.

Na 4 kilograma jagoda sam stavila 2 kg šečera.

Da li je to mnogo ili malo, iskreno to je neka moja mera, koju praktikujem godinama, jer ne volim ništa preslatko.

Nekako kada stavim manje šećera jagode prosto dođu do izražaja.

Marmelada ima kiselkasto jagodast ukus i jako lepu boju

 Od ove količine će te imati šest teglica srednje veličine.

Njih valja prvo dobro oprati i prosušiti.

Jagode sam birala zrelije i jednake veličine. Kako volim da mi se tokom kuvanja ostanu i komadiči nikada ih ne pasiram.

Uzmem veliku šerpu saspem u nju šećer i jagode, lagano pomešam i ostavim u frižideru poklopljeno tokom noći.

To sve možete da pripremite i uveče.

Ujutro-bila je subot počnem kuvanje.

Na laganoj vatri, polako velikom varjačom mešam jagode dok se ne rastopi šečer a kasnije skidam kašikicom penu.

Ovu količinu će te kuvati nekih 3 sata.

Lagano mešajte i vodite računa da vam ne zagore.

Kada se počnu zgušnjavati, povečam jačinu vatre i kuvam još nekih 30 minuta. Što bi moja mama rekla "ukuvavam".

Videće te i sami da će marmelada od jednom postati vrlo gusta.

Da bi ste došli do toga zaista imajte strpljenja da je kuvate dugo na laganoj vatri.

Teglice stavim u jedan pleh i zagrejem ih u rerni a potom izlijem u njih pekmez.

Dobro ih zatvortim i prevrnem "natraške".

Kasnije ih možete vratiti :) na pravu stranu.

Torta sa jagodama i sirom

A šta ćemo sve sa jagodama?

Kolač, tortu, pitu, pekmez...

Za koru je potrebno:

300g plazma keksa

125g putera

1dcl soka od jagoda

Koru pripremim tako što puter koji sam držala na sobnoj temperaturi da omekša, pomešam sa keksom i sokom od jagoda.

Okrugli pleh sa štipaljkom obložim dole papirom za pečenje i koru od keksa rukama raposredim ravnomerno na dno.

Jagode, operem, očistim i nekoliko jagoda, sve zavisi od veličine, ali gledam da sve budu jednake veličine(srednje) prepolovim nožem na pola i poređam po plehu sa strane. Ređam ih tako gusto jednu do druge ali da isečeni deo ide ka spolja.

 Potom 300g sitnog sira pomešam sa 200g prah šećera. Dodam zatim u tu smesu 2dcl slatke pavlake koju sam prethodno čvrsto izmiksala.

Da vam smesa ne postane vodenasta lagano sve pomešam kulinarskom žicom i rasporedim po sredini kore i pažljivo oko jagoda, kako ne bi imala vazduh.

Za gornji crveni sloj sam koristila takođe jagode.

Ispasirala sam ih i sa 2dcl vode prokuvala.

Dok su se jagode na šporetu kuvale rastopila sam dve kesice želatina sa 4 kašike hladne vode.

Kada jagode skoro da provru, umešam u vrelu smesu želatin.

Nikada ne prelivam tortu ovakve teksture sa vrućim sirupom, te sam i sada sačekala da se sirup ohladi, ali ne baš da bude sasvim hladan.

Prelila sam preko torte i pravac frižider da torta prenoći.

Možete je ukrasiti jagodama ili raznim sezonskim voćem

Bela Rada Pogača

Napraviti meku i ukusnu pogaču, i nije baš lako. Pogotovo ako se striktno držite mere sastojaka, i ako je do sada nikada niste pravili.

Često mi mnoge čitateljke pišu i hvale moje recepte, većinom, mada priznajem ima i onih koji kažu, "eh, nije mi uspelo". Razumem.

U pitanju je moramo priznati i iskustvo, pogotovo kod ovih recepata gde je potrebno raditi sa dizanim testom, kao što su kiflice, pogačice, pogače....

Da objasnim šta znači reč iskustvo, prosto treba da osetite testo pod rukama. Nije dovoljno da se napiše u receptu, "meko testo" "lepljivo" " Ne lepljivo". To su stvari koje morate sami osetiti i prepoznati.

Kada se savlada samo mešenje testa, onda će te zasigurno moći da pravite raznorazne oblike, a hvala Bogu može se sve to naći na internetu, što se tiče ideja.

Potrebno je:

Za testo:

500- 600g brašna

pola kocke kvasca

1dcl ulja

1 kašika masti

1 kašikica soli

malo šećera

1,5dcl vode

1 jaje

Za fil:

2dcl kisele pavlake

150g margarina ili putera

Priprema testa:

Brašno prosejati, a kvasac sa malo šećera u 1dcl vode "rastopiti".

Kada se  kvasac zapeni,dodajte ga testu i sa ostalim sastojcima, zamesite testo. Po potrebi dodajte još brašna, da vam tetso ne bude lepčkivo, nego da se lepo oblikuje i odvaja od ruku dok mesite.

Pokrijte ga krpom, te ostavite u vanglicu, koju ste prethodno nauljili. Tako se testo odmara. Kada se udvostruči, premesite ga u vangli i potom prebacite na pobrašnjavljenu radnu podlogu. Nekada su naše bake imale velike drvene daske koje su koristile isključivo za mešenje testa ili rezanaca.

Oblikovanje pogače prema foto-prikazu gore*

Testo podelite na tri dela.

Razvucite ako imate mesta sva tri dela testa tanko oklagijom da budu jednake veličine. Prvo testo premažite sa polovinom pavlake, koju možete da razmutite viljuškom, kako bi ste je lakše premazivali ravnomerno po testu.

Od gore narendajte margarin.

Preklopite drugim razvučenim testom i premažite ostatkom pavlake, te narendajte margarin, i na kraju sve poklopite trećim razvučenim delom testa. Ukoliko vam je ostalo pavlake i margarina premažite i tadnji sloj (nije obavezno).

Zatim po sredini oštrim nožem prerežite u obliku "krstića" ali vodite računa da ne idete do samih krajnjih ivica. Zbog toga što će te pokretima ka spolja uviti u valjak.

Imaće te četiri valjka koja će te ukoso preseći, i poređati da dobijete oblik cveta, što znači , jedan presečeni valjak će te staviti u sredinu a ostale okolo.

Treba da budu dovoljno odmaknuti jedan od drugog, jer testo kada se peče raste.

Od gore narendajte ostatak margarina.

Posuti makom.

Peći na 180-200C dok fino ne porumeni.

Rezanci sa sirom

Moji Majka (baba) i deda su bili zemljoradnici. Majka je čitav život prodavala povrće na Ribljoj pijaci u Novom Sadu. Sada iz ove perspektive, u toj nekoj našoj žurbi za platom, radnim stažem, shvatam da su oni vodili mnogo teže živote. Po ceo dan su bili na njivi, kopali, sejali, bez obzira da li je sunce ili duva vetar. Znali su i da sačekaju da pljusak prođe sedeći ispod oraha na sred njive, šćućureni, praveći pauzu uz jabuke petrovače.

Kući se žurilo, barem da se stigne dok se ne smrači. Časom se spremi lagana večerica, pa u krevet.

Sutra ranom zorom fruštuk , pa opet u njivu.

Moja Majka je bila odlična kuvarica, imala je  tu magičnu ruku da spremi za tili čas raznorazna ukusna jela. Da se na brzu brzinu snađe, kada dođu "šnjive".

Najčešće su se spremala jela za koja ste sve sastojke imali kod kuče i za koje ste  niste morali da idete u dučan.

Verujem da su mnoga jela poput valjušaka, rezanaca sa makom i sirom, nastala upravo iz razloga nedostatka vremena.

Ponekad su i sami dani određivali šta će se jesti. Svi znamo da je petak bio rezervisan za rečnu ribu, subota za testo, utorak  za pasulj, četvrtak za pileću čorbicu.

Doručak je najčešće bila slanina a u zimskim mesecima za doručak je bila švargla, luk, vruča pogača.

Pa krompir u čakširama i čvarci sa kiselim mlekom, su bili odlični za večernju "jauznu"

U to doba bilo je  sramota kupovati rezance, a verujem da nije bilo ni gde da se kupe jer je svaka kuča mesila za sebe.

Oni tanki žuti rezanci koje je Majka prvo razvijene sušila na belim stolnjiacima pa potom na drvenoj daščici oštrim nožem  tanko, vrlo tanko sekla, i koji su se posle sušili u gostinskoj sobi.

Zatim trganjci, koji su se pravili od jaja i brašna i razvlačili oklagijom pa zatim brzo rukom "trgali" u manjim delićima i stavljali u kipuču vodu. Oni su bili odlični sa sirom i pečenom slaninicom.

 Ukus švapskog sira i mekih rezanaca sigurno nije bio potpun , ako se ne stavi  u jednu veliku vanglu.

Nisu postojale mere, sve se radilo od oka. Testo se mesilo sa "pregrštima" brašna, voda se dodavala onako kako osećate pod prstima da treba.

Sir, se dodavao bogato, da ga bude što više, i da testo a i sam ručak ne budu baš sasvim "klot".

Majka je često ako je imala viška dodavala i mileram, pa su rezanci imali fini mlečni puni ukus..

Danas je teško kupiti tako dobar kvalitetan milerami dobar punomasni sir.

Danas je teško stići i umesiti rezance.

Ponekad pomislim da smo prestali i da ih spremamo sa bilo čime,  jer staromodno  belo brašno i punomasni sir su davno izašli iz mode....

A i vanglice, ni njih više nema. Zamenili smo ih malim "ćasama" u koje su nam dovoljne za spremanje kaše sa bananom i avokadom...

Krofne ali šuplje

Uvek, kada pišem recepte o dizanom testu, napominjem da je kod  ovakvih recepata najvažnije iskustvo. 

Taj osećaj testa pod prstima ne možete osetiti kada prvi put isprobavate recept i striktno se držite mera, pogotovo što je danas internet prepun lažnih fotografija i lažnih sastojaka za recepte.

Za krofne zaista treba barem malo iskustva, pa i za ove -šuplje, starinske krofne, o kojima je u svom detinjstvu maštalo svako dete i zadovoljno  oblizivalo usnice.

Kada kažem iskustvo onda mislim da je potrebno pre svega prilikom mešenja testa. Takođe kod ovih krofni je potrebno da pročitate recept do kraja, posebno deo koji se tiče prirpeme, i kako da postignete taj "šuplji efekat".

Pa da krenemo. Za testo Vam je potrebno:

2 žumanceta

70g masti

2 jelovne kašike šećera

kašikica soli

kocka kvasca

500ml mleka

oko 1kg brašna

Priprema testa:

u 100ml mleka dodajte šećer i rastopite kocku kvasca. Dobro izmešajte i ostavite na toplo, ili prosto ostavite da zapeni.

Mast, žumance izmešajte varjačom. Brašno prosejte sa soli.

Zamesite testo , tako što će te sve sastojke sjediniti. Testo treba da bude meko, ali da se ne lepi za prste.

Ostavite ga u vanglu da nadođe i prekrijte čistom krpom.

Kada se testo udvostruči, razvucite ga oklagijom na debljinu od nekih 5-6 mm.

Kada razvlačite testo oklagijom vodite računa da testo ne pritiskate svom snagom, da ga , što bi rekla moja baka "ne namučite i dušu mu ne izvadite". Možete ga pred sam kraj malo i rukama razviti.

Sekačem za krofne ili oštrom staklenom čašom vadite krofnice i slažite jednu pored druge na pobrašnjavljenu veću tacnu ili pleh.

Tako poređane krofne ostavite 10 tak minuta da nadođu. Zatim ih lagano okrenite na drugu stranu kako bi se i ona "uzdigla".

Zagrejte u šerpu ulje i pažljivo stavljajte krofne.

Ja prilikom pečenja krofni, kada ih stavim, malo prekrijem šerpu poklopcem. Par minuta ostavim, i onda ih tek okrenem.

Mogu se puniti pudingom ili kremom, ili nutelom ili ih samo pospite prah šećerom.