Egzotična marmelada

 Postoje ukusi koji nas u jednom zalogaju odvedu daleko – tamo gde mirišu citrusi, sunce greje jače, a dani su sporiji. Ova egzotična marmelada nastala je iz te želje da se u tegli sačuva malo topline i svežine. Spoj mandarina, grejpa, narandže, limuna i ananasa daje bogat, slojevit ukus – blago gorak, osvežavajuće kiseo i prirodno sladak. Savršena je za doručak, ali i kao mali luksuz uz čaj ili kolače.

Sastojci:

500 g mandarina (oljuštenih i očišćenih od belih opnica)

1 veći grejp (oljušten, bez previše bele kore)

2-3 narandže

1 limun (sok + malo rendane kore, po želji)

1 ananas zreliji-sitno seckan

700–800 g šećera (po ukusu)

100 ml vode

Priprema:

Citruse oljušti, ukloni semenke i što je moguće više bele opne (posebno kod grejpa, da marmelada ne bude previše gorka). Iseci voće na sitne komade. Ananas sitno naseckati, bilo bi poželjno što sitnije jer se zbog svoje structure ne može baš rastopiti.

U veću široku šerpu staviti svo voće, dodati vodu i limunov sok. 

Prvo kuvati nekih 15 minuta  na srednjoj vatru  dok voće ne omekša i pusti so, potom dodati j šećer, dobro promešt,  smanjiti  vatru I kuvati dalje  30–45 minuta, uz povremeno mešanje, dok se marmelada ne zgusne.

Provera gustine- Za proveru gustine kapnuti malo marmelade na hladan tanjirić – ako se ne razliva i lagano se zgušnjava, gotova je.

Vruću marmeladu sipati u sterilisane tegle, odmah zatvoriti i okrenuti naopako na  nekih 5 minuta, zatim vrati u normalan položaj i ostavi da se ohladi.

Saveti za savršenu marmeladu kada su u pitanju agrumi:

Balans gorčine: Grejp daje karakter, ali nemojte preterivati sa belom korom – mala količina je dovoljna.

Široka šerpa je ključ: Što je veća površina, marmelada će se ravnomernije i brže zgusnuti.

Manje mešanja pri kraju: Previše mešanja može da „razbije“ prirodnu teksturu i boju.

Prirodna gustina: Citrusi i limun već sadrže pektin, pa nema potrebe za dodatnim želatinima.

Posna pita sa šampinjonima i prazilukom

Posna pita sa prazilukom i šampinjonima je savršen dokaz da jednostavni sastojci mogu dati bogat i pun ukus. Hrskave kore, mirisan praziluk i sočni šampinjoni stapaju se u lagano, a zasitno jelo koje se rado priprema tokom posta, ali jednako uživa i van njega. Ova pita je idealna za porodični ručak, večeru ili kao toplo predjelo koje miriše na domaću kuhinju i tradiciju, uz moderan, zdrav doprinos.

Potrebni sastojci za fil od šampinjona:

500 g šampinjona

3 struka praziluka

50 ml ulja 

So, biber po ukusu

Ostali sastojci:

500 g tankih kora za pitu

100 ml ulja

100 ml kisele vode

Priprema:

Očistite praziluk i šampinjone, pa praziluk isecite na tanke kolutiće, a šampinjone na listiće. U šerpi na ulju dinstajte prvo praziluk pa zatim dodajte I šampinjone.

Sve zajedno dinstajte dok ne ispari višak tečnosti. Posolite, pobiberite. Fil ostavite da se prohladi.

Zatim pripremiti kore. Najčešće za ovu pitau kupim domaće kore na pijaci.

U jedan sud ili činiju  pomešajte ulje i kiselu vodu, razdelite kore.

Jednu koru stavite na radnu površinu, premažite je mešavinom vode i ulja, pa preko nje stavite drugu koru i opet premažite. Na ivicu rasporedite deo fila i urolajte u rolat.

Ređajte  u tepsiju po istom postupku dok ne potrošite sav nadev od šampinjona.

Kada popunite celu tepsiju, premažite pitu odozgo preostalom mešavinom ulja i kisele vode.

Pecite na 200°C oko 30 minuta.

Rolat sa makom

 Rolat od jaja sa makom je jedan od onih recepata koji se prenose generacijama. Mekano biskvitno testo, bogat fil od maka i jednostavna priprema čine ga savršenim izborom za nedeljni kolač, praznike ili trenutke kada vam se jede nešto domaće i provereno. Osim što je ukusan, ovaj rolat je i veoma izdašan, pa je idealan za posluženje većem društvu.

Sastojci za biskvit:

6 jajeta

6 kašika šećera

6 kašika ulja

6 kašika brašna

Za fil od maka:

200 g mlevenog maka

200 g šećera

2 dl mleka

1 kesica vanilin šećera

100 g putera

100 g mlevenog keksa

Priprema biskvita:

U sud za mešenje prvo mikserom u čvrst šne ulupati belanca pa dodati kašiku po kašiku šećera svo vreme miksajući. Potom dodajte žumance, ulje I brašno I sve dobro ali sad ana manjoj brzini izmiksajte.

Pleh okvirnih dimenzija 30*30 obložite papirom za pečenje, izlijte smesu i poravnajte. Pecite u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 8 minuta.

Kada je pečen izvadite iz rerne  i kada se malo prohladi uvijte u rolat zajedno sa papirom.

Priprema fila:

Mleko sa šećerom i puterom  prvo prokuvajte pa zatim  dodajte mak I keks svo vreme mešajući da se ne stvore grudvice.

Odvijte biskvit, premažite ga filom od maka i uvijte, ali ovog puta bez papira.

Keks jaje na oko

Postoje kolači koji nas odmah vrate u detinjstvo, a keks jaje na oko je bez sumnje jedan od njih. Jednostavan, razigran i neodoljivo sladak, ovaj kolač osvaja na prvi pogled – jer izgleda kao pravo jaje na oko, ali u potpuno slatkom izdanju. Savršen je za dečje rođendane, praznike ili one dane kada želite da iznenadite ukućane nečim drugačijim, a ipak lakim za pripremu. U nastavku donosim recept koji spaja nostalgiju, kreativnost i provereno dobar ukus.

Potrebno je za testo:

300 g brašna

100 g šećera u prahu

1 vanilin šećer

200 g putera

1 jaje

malo ruma

Nadev:

200 g marmelade od kajsija 

Za posipanje:

Šećer u prahu

Priprema keksa:

Pomešajte brašno sa šećerom i vanilin šećerom, a potom dodajte kockice hladnog putera  I lagano zamesite utrljavajući da se sve sjedini. Zatim dodajte jaje, i kašikicu ruma ruma, pa umesite testo.

Preporuka je da se ostavi da se rashladi u frižideru barem 30 minuta.

Potom, izvadite testo te ga razvaljajte oklagijom na debljinu od 3 mm. Odgovarajućom modlom vadite oblik jajeta, a iz polovine manjom modlicom vadite krugove.

Testo ređajte u pleh obložen papirom za pečenje pa pecite u rerni zagrejanoj na 180 °C 8-10 minuta.

Kada su se keksi blago zarumenili ostavite ih da se ohlade pa ih  premazujte slojem marmelade od kajsija I to deo koji nema rupu pa prekrije keksima sa rupom koje ste prethodno posuli šećerom u prahu.

Odlični su i vrlo dekoratibni pogotovo za Vaskršnje praznike. 

Proletnja Uskršnja pogača

U našoj kući uskršnja pogača je tradicija koja se ponavlja iz godine u godinu—uvek ista, proverena, ona koju spremamo gotovo po automatizmu jer tako “valja” i jer miris svežeg testa obeleži početak praznika. Ali ove godine, dok sam tražila inspiraciju za prolećne recepte, slučajno sam naišla na jednu pogaču oblikovanu poput cveta. Njena nežna forma, boje proleća i način na koji se otvara kao pupoljak odmah su me osvojili.

Taj trenutak je u meni probudio želju da, umesto uobičajene pogače, ovog Uskrsa pripremim nešto drugačije—nešto što će doneti malo svežine na prazničnu trpezu, ali i dalje ostati u duhu tradicije. Tako je nastala odluka da ove godine isprobam ovu prelepu, cvetnu prolećnu pogaču, koja na prvi pogled izgleda dekorativno, a zapravo je jednostavna i nežna baš kao i samo proleće.

Sastojci:

40 gr svežeg kvasca

250 ml vode

250 ml mleka

1 kašika šećera

2 kašičice soli

50 ml ulja

700 gr brašna 

125 gr margrarina

1 žumance

Priprema:

Zagrejati mleko i vodu, dodati kvasac i   šećer i razmutiti. 

U tu smesu dodajte i  pola mere brašna pa sve dobro izmešati kašikom.

Zatim  dodati 1 kašičicu soli, I ulje . Sve vreme mešati uz postepeno dodavanje brašna do momenta kad već morate da zamesite testo rukom.

Umesiti mekano i glatko testo , pa premazati  uljem i ostaviti da kisne 30 minuta na toplom mestu.

kada je testo nakislo malo ga premesiti i razvući u pravougaonik ( 35 x 55 cm )

Umutiti margarin, sir i 1 kašičicu soli pa sa ovom smesom premazati razvučeno testo.

Testo sad urolati i saviti u krugkao prsten.

Iseći rolat na trake 1 – 2 cm debljine, ali trake ne seći do kraja, ostavljati malo ne isečeno da bi de pogača imala na čemu držati.

Svaku drugu traku izvrtati unutar obruča a trake izmedju malo izokretati.

Premazati pogaču žumancetom. Staviti da se peče na 180 stepeni oko 30 minuta.

Posne palačinke II

 Ako tražiš jednostavan, ukusan i uvek uspešan recept za posne palačinke, onda će te ova varijanta sa praškom za puding potpuno oduševiti. Dodavanje pudinga ne samo da daje divnu aromu, već čini testo nežnijim, mekšim i elastičnijim, pa se palačinke lako peku i još lakše filuju. Idealne su za dane posta, ali toliko su fine da će ih svi tražiti tokom cele godine.

700ml kisele vode

200ml ulja

1 puding od vanile

1 prašak za pecivo

400g brašna

Postupak:

U većoj činiji sjedini:

400 g brašna

1 kesicu pudinga od vanile

1 prašak za pecivo

Dodaj kiselu vodu postepeno i počni da mešaš žicom ili mikserom. Zatim postepeno dolivaj preostalu vodu dok ne dobiješ glatko testo bez grudvica. Dodaj svih 200 ml ulja direktno u testo i dobro sjedini.

Ovo će palačinke učiniti elastičnim i sprečiće lepljenje. Ostaviti testo da odmori 10 minuta pa potom pecite palačinke.

Pet omiljenih napitaka iz Jermenije

1. Kefir

Kefir nije izvorno jermenski, već kavkaski napitak, u Jermeniji je dobro poznat jer je deo šire tradicije fermentisanog mleka u regionu Kavkaza. Prema izvorima, pravi, tradicionalni kefir potiče iz kavkaskih planina, a upravo su Jermenija, Gruzija i deo Rusije područja gde se vekovima koristi.

Pravi se od kravljeg, kozjeg ili ovčijeg mleka, uz pomoć kefirnih zrnaca, živih kultura kvasaca i bakterija, fermentacijom u toplom prostoru, često tokom 24 sata.

Jermenija, kao deo tog kulturnog prostora, tradicionalno je prihvatila kefir kao svakodnevni napitak, naročito u ruralnim delovima i planinskim oblastima.

Jermenija ima svoj autentični fermentisani mlečni proizvod — matsoon (madzoon), gust, jogurtast i blago kiseo — kefir se odlično uklapa u postojeće navike konzumiranja mlečnih napitaka.

Probala sam nekoliko vrsta kefira, izvorni koji je zaista odličan I probiotski kefir-modernija verzija.

*U odnosu na naše kefir proizvode nisu ni malo kiseliji, čak su vrlo prijatnog ukusa i izuzetno su mi prijali u smislu da sam prosto osetila neku “lakoću” u stomaku a sa druge strane i  sitost.

2. Tan

Tan je osvežavajući, tradicionalni jermenski mlečni napitak napravljen od jogurta razblaženog vodom, vrlo sličan ajranu, ali sa blagim razlikama u ukusu i gustoći. Tan je vrlo zdrav i lako se priprema, idealan za tople letnje dane.

Pravi se od jogurta, vode, soli, često i seckanog krastavca ili peršuna, ima blagu kiselost, ali je osvežavajući i lakši od kefira.

Jedan je od najpopularnijih letnjih napitaka u Jermeniji. Smatra se „probiotskim“ napitkom, ali nije fermentisan kao kefir — već se pravi od već gotovog jogurta.

*Meni lično je bio potpuno isti kao Ajran za nijansu blažeg ukusa ali mi se nije posebno dopao.

3. Kompot

Po uzoru na sve sovjetske zemlje i ovde je sok od voća zvani Kompot izuzetno zastupljen. Možete ga narućiti bukvalno svuda, nešto je skuplji od običnih sokova, a naravno možete ga kupiti I u svakoj prodavnici. Izbor je izuzetno širok, uz naravno voće u njemu.

*Sokove generalno veoma retko pijem, međutim kada je u pitanju ova vrsta-Kompot, tu pravim izuzetak. Veoma je ukusan I rekla bih mnogo zdraviji u odnosu na bilo koji kupovni sok, a o gaziranom da I ne govorim.

 

 

4. Čokoladno probiotsko mleko/ Čokoladni jogurt

Ovo je gotov mlečni proizvod sa čokoladnim ukusom, napravljen fermentacijom mleka (dakle probiotski je). Prodaje se kao kremasti jogurt sa čokoladom.

*Zaista me je oduševio ovaj napitak, jer mi je prosto bio kao desert a pri tom da ne optereti stomak. Veoma je ukusan, pa Koliko vama zvučalo da je “čokoladan” on je u isto vreme I proibiotik.

 

 

5. Voćni jogurt od oblepihe

Ako tražite nešto egzotično, zdravo i savršeno osvežavajuće, jermenski voćni jogurt od oblepihe  zaslužuje posebno mesto na vašoj listi. Ovaj jedinstveni mlečni napitak, spaja tradicionalnu fermentisanu kulturu i izuzetno nutritivno voće u jednom gutljaju.

Oblepiha, poznata je kao supervoće bogato vitaminom C, antioksidansima i intenzivnim, osvežavajuće-kiselkastim ukusom.

Jermenska verzija jogurta od oblepihe kombinuje kvalitetno mleko i džem od nje.

* Ako volite da otkrivate nove ukuse i cenite zdrave, funkcionalne namirnice – jermenski jogurt od oblepihe je izvanredan izbor.

Mlečni proizvodi u Jermeniji

 Jermenija ima snažnu tradiciju fermentisanih mlečnih proizvoda, a moderni proizvođači rade na kombinovanju te tradicije sa savremenim ukusima i funkcionalnom ishranom.

Čini mi se da polako I kod nas dolazi takva kultura I da se ponovo vraćamo nekim zdravim mlečnim proizvodima u svakodnevnom životu.

Barem se nadam ��