Itaka -Daleko od ljudi

"Pazi šta želiš jer može da ti se ostvari."

Ostrvo duguje svoju slavu grčkim mitovima. Poznato je širom sveta po Homerovim epovima Ilijada i Odiseja i kao postojbina grčkog heroja Odiseja.Naziv Itaka se simbolično koristi u mnogim pesmama i literaturi da označi cilj, žudnju za zavičajem, nostalgiju i povratak. Poznata je pesma Miloša Crnjanskog "Itaka".Do ostrva Itaka se stiže trajektom iz luke Patra ili iz mesta Sami na Kefaloniji do luke Pisetos, a tokom letnje sezone postoje i svakodnevni polasci lokalnim kompanijama sa Lefkade i Kefalonije.

Najprepoznatljiviji simbol Itake svakako je Odisej.

 Odisej je bio kralj Itake, i heroj koji je imao značajnu ulogu u Trojanskom ratu, nakon čega se vraća u svoju domovinu, na ovo ostrvo.

Kao dete sam bila opsednuta Grčkom mitologijom i naravno kome drugim neko Odisejem. Da se snovi ostvaruju, verujem i uvek sam verovala i verovaću jer moj san koji sam priželjkivala decenijama da posetim Odisejevupostojbinu mi se ostvario kada sam letovala na Kefaloniji.

Kako sam nekoliko dana bila u mestu Skala, odlučili smo se da brodom odemo do Itake, do koje iskreno ima bogami da se putuje i putuje.

Vreme je bilo po malo grozno, odnosno duvao je vetar što se na kraju ispostavilo da i baš nije doro ako se odlučite da idete negde brodom, jer em što je hladno em budete skroz na skroz mokri od talasa.

Al,  muke puta do Itake na koju smo stigli prozebli i pokisli su nestale kada smo dotakli tlo mesta mojih snova.

Itaka-Kraj sveta

Itaka, kao druga dimenzija, kao ostrvo na kraju sveta, kao mir i tišina.

Izolovana „azurna obala“, jedna sasvim drugačija dimenzija Grčke.

Ono što me je takođe fasciniralo je to što su cene hrane, pića ma i magneta bile zaista pristupačnije nego na Kefaloniji ili Lefkadi.

U stvari ne samo da mogu da kažem pristupačnije nego i povoljnije, doduše što i nije reper da kažem da zbog toga moje ostrvo snova ima poseban čar, nego je to obilo jedno divno iznenađenje koje je dalo još jedan veliki plus ovom putovanju.

I naravno hrana, mala taverna na obali, povoljne cene, lignje na žaru, salatice, plavi patlidžan i to sve za dve osobe izašlo nas je oko 40 EUR.

Zaokruženi doživljaj i više nego plus milion :)

Figaro poslastičarnica u Novom Sadu

 Za Figaro svi znaju da je tu gde jeste u ulici Mite Ružića, a ako nekome morate da objasnite onda kažete u Katoličkoj porti posle ćoška.

Jedna od najstarijih poslastičarnica u Novom Sadu, održala je kvalitet uz akcenat na orjentalne dezerte, i što je najvažnije po veoma pristupačnim cenama, znači totalno ukusno i bez preterivanja kada je cena u pitanju, što je danas retko na ovu skupoću svega i svačega.

Pored dobrih kolača možete ovde pojesti i sladoled koji se pravi po recepturi staroj od preko osamdeset  godina, te popiti limunadu, bozu ili tursku kafu.

Da svaka generacija iznedri nešto novo, i ide u korak sa vremenom, svakako su Figarove jedinstvene voćne krempite, koje se najviše i poručuju .Krempite su „zdravo velike“ pa ako niste baš ješni slobodno je podelite sa nekim.

 

*Za one koji ne znaju, ovo je prva orijentalna poslastičarnica otvorena u Novom Sadu, a otvorio ju je deda, sadašnjeg vlasnika Krča Velseja.Poslastičarnica je osnovana davne 1936. godine, a Krča Velseja  je prvi u Novom Sadu uveo baklave, tulumbe, bozu, a prodavao je i  ćeten alvu. Poslastičarnica se u  početku zvala “Novosadski pelivan” i nalazila se pored nekadašnjeg Narodnog bioskopa, odnosno na mestu gde se sada nalazi prodavnica “Springfild”. Tada su u Novom Sadu postojale samo još dve poslastičarnice, takozvane bečke, sa kolačima poznatim u Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj 

Torta sa borovnicama i malinama

Ne mogu sad ovde reći da je borovnica stara vojvođanska voćka, mada ko zna kako se vreme preokreće može da se desi i da bude. Brza torta sa piškotama, finim kremom, i dodatkom borovnica i malina . Recept koji će verujem koristiti barem za mlade domaćice😊

Potrebno je:

6 pakovanja piškota

2 dcl mleka za umakanje piškota i oblaganje kalupa

Fil

700ml mleka

3 pudinga od vanile

6 kašika šećera

100g bele čokolade

100g putera

Voće

300g malina

500g borovnica

200g puslica

2dcl slatke pavlake

Priprema:

Okrugli kalup prečnika 24cm obložiti piškotama umočenim lagano u hladno mleko.

Skuvati 500ml mleka sa šećerom a u preostalih 200nl razmutiti puding

Kada mleko provri zakuvati i kada se fil zgusne umešati u njega belu čokoladu i puter

Ostaviti malo da se prohladi.

Filovati tortu prema foto prikazu, odnosno, prvi sloj -žuti krem, borovnice, puslice, maline i šlag

Slana uvrnuta štrudla

Zašto štrudla mora biti samo sa makom ili orasima? Pa dobro, to su naj ukusnije i najbolje štrudle, ali slana varijanta je podjednako dobra za neke prilike, pogotovo kad je testo meko a fila dosta, kao što je ovde u našem slučaju😊

Potrebno je

Oko 1kg brašna

Kocka kvasca--20g

1 kašikica šećera

1 kašikica soli

2 jajeta

500ml mleka

200 ml vode

Za fil je potrebno:

Šunke, narendan sir, kečap i štogod drugo -od volje ,samo obratite pažnju da fila pripemite dosta jer će štrudla biti sočnija.

Priprema:

Prvo prosejte brašno i stavite u jednu veću vanglu. Kvasac otopite u manjoj posudi sa 200ml mleka i kašikicom šećera. Kada zapeni pomešajte sa brašnom i dodajte jaja, mleko, so. Umesite meko testo ali da vam se ne lepi za ruke. Oblikujte u jufku, prebacite u vanglu i prekrijte čistom krpom. Ostavite da se udvostruči-nekih sat vremena.

Potom testo prebacite na pobrašnjavljenu radnu površinu , premesite i podelite na dva dela.

Uzmite prvi deo i oklagijom ga razvucite u pravougaonik, debljine testa 1cm.

Premažite -u mom slučaju stavila sma kečap, šunku i sir. Sada uvijam polako sa obe strane o u rolne dok se one ne sastave po sredini.

Pričvrstim krajeve i prebacim štrudlu na tepsiju koju sam obložila pak papirom.

To isto uradite i sa drugim delom testa.

Imaćete dve uvijene štrudle.

Premažem ih žumancetom i na obe narendam 50g margarina.

Pekla sam ih na 180C oko 45 minuta.

 

Pendžeri i Kibicfensteri Bele Crkve

 Bela Crkva varošica u Banatu skoro na samoj granici sa Rumunijom je poznata po prelepoj arhitekturi koja je hvala Bogu i dan danas većim delom sačuvana.

Šetajući se ulicama, prosto ne možete a da ne primetite Kibicfenstere -isturene prozore na kojima se nekad kibicovalo, šacovalo i izvirivalo na šor.

Možda niste znali ali Kibicfensteri su nastali još u 18 veku, i prvi su ih u svoje kuće ugradile bogate švabe u Vojvodini, a bogami nakon toga i ubrzo za njima i bogati srpski paori.

Ukrašeni su kitnjastim ili umetničkim duborezom  a oni na kojima su se i bočna krila otvarala bili su pravi primer bogatstva. Odnosno da li možete  da zamislite da je prozor bio statusni simbol?!

Jeste,  što je više kibicfenstera na kući bilo, to je značilo da je porodica koja u njoj živi  gospodska 😊

Čemu služe kibicfensteri, pa naravno za posmatranje ali ne bilo kakvo-obično.

Posmatrač može naslonjen na prozorsku dasku da gleda ne samo pravo već i levo i desno – uz i niz ulicu, i zaista je to bio jedan logičan prozor, pogotovo zimi kada možete a da ne izađete na ulicu , ceo šor da osmotrite bez problema.

Odlični su bili i za radne obaveze kada su domaćice kroz njega daleko na šoru mogli da vide da li se krave vraćaju sa paše ili radnici dolaze sa njive, pa da se vrata ulazna otvore na vreme.

Takođe, kibicfenster može veoma lepo da se ukrasi iznutra, jel sa zavesicom uštirkanom ili saksijom crvene muškatle.

Hvala Bogu te Belocrkvani  i dalje neguju lepotu svoje autentične arhitekture, iako kibicfensteri polako izumiru, nažalost iz rekla bih najčešćeg razloga a to je što su  naslednici nekada bogatih porodica ili prodali kuće ili nemaju dovoljno novca da izdržavaju i obnavljaju svoju dedovinu, a verujte to je, ko živi u velikoj „švapskoj kući“ i te kako izdatak..

Fotogalerija sa običnim starinskim prozorima i kibicfensterima

 

Kulič Ruski Uskršnji hleb

Mnogi koji su pravili ruski tradicionalni Uskršnji kolač kažu da izuzetno podseća na italijanski Panetone (Italijanski slatki hleb koji se pravi za Božićne praznike), neki opet kažu da su ga veoma lako napravili i da im uvek uspeva, te mnogo drugih saveta i ovakvih i onakvih, u našem "velikom selu internetu".

Kada se odlučim za neki recept koji ne pripada “mom terenu” obično se potrudim da ga nađem u izvornom obliku.

Kada mi neko kaže da Panetone ili Kulič može da napravi za 20 minuta i napiše vam takav recept,  odmah znate da tu nešto ne štima, pa hej, kakav bi to tradicionalni recept naših baka bio i  još ovakve teksture (dizano  testo)gotov za 15 minuta, ma dajte to nikako ne postoji i tome nemojte da verujete.

Kulič je slatki hleb (kolač), koji jeste po obliku sličan Panetonu, ali po ukusu je sličnji  našoj slatkoj vojvođanskoj pogači (sad ja teramvodenicu na svoju stranu :))

Epilog svega je da sa raznoraznim pecivima ili pogačama  kada je Kulič u pitanju  i ne treba tražiti sličnosti jer svaka država u kojoj se Kulič pravi a ro je u Rusiji, Belorusiji, Bugarskoj, Ukrajini....itd pravi na svoj specifičan način.

Priprema se u visokim limenim kalupima, a ukrašava se belom glazurom i obavezno šarenim ukrasima.

Kao što sam i gore napisala, priprema zaista traje duže, ali se na samom kraju isplati:

Sastojci:prepoloviti mere

900 grama brašna

350 mililitara mleka

20 grama kvasca

200 grama putera

6 jaja

300 grama šećera

kašičica soli

150 grama grožđica 

Za glazuru:

prah šećer i limunov sok

Priprema:

Za pripremu Kuliča treba prvo u razmutiti mlako mleko sa kvascem, ostaviti na toplom par minuta da se kvasac aktivira i zatim dodati pola pod pripremljenog brašna. Sve lepo sjediniti i izmešati a zatim ostaviti oko 30 minuta ili ako je hladnije u prostoriji i duže da testo naraste.

Sa druge strane odvojite žumanca od belanca, i žumanca umutite sa šećerom i maslacem, možete mikserom na maloj brzini a možete baš na starinski način drvenom varjačom ili kulinarskom žicom, a belanca posebno sama.

U pripremljeno testo dodati smesu sa žumancima i dobro pomešati a potom i belanca.

Sve sjediniti i kad ste sigurni da ste sve dobro izmešali dodajte ostatak brašna i suvo grožđe.

U nekim krajevima Rusije suvo grožđe se potopi u votku :)

Sve dobro umesite. Testo po teksturi treba da je mekše.

Ostavite ga pre pečenja da naraste-15 minuta otprilike.

 Ostaviti da naraste 15 minuta, pa premesite i ponovo ostavite da se udvostruči nekih 45 minuta.

Obložite manji valjkasti pleh ili ako nemate odlično može da vam posluži i dobro oprana konzerva.

Prebacite zatim testo u modlu i ostavite na kratko da naraste do vrha.

Premažite jajetom i pecite. Oko 30 minuta meni je trebalo za ovaj kulič, rekla bih ni male ni srednje veličine.

U zavisnosti od vašeg šporeta ako brzo počne da tamni prekrijte ga pak papirom.

Pečen kulič izvadite iz modle  odstraniti papir, pokrite krpom i ostaviti da se ohladi. Ohlađen prelijte sa šećernom glazurom koju ste napravili od limuna i prah šećera. Ukrasite ga veselim bojama.

 

Čarda Aqua Doria

Ukoliko vam neko dođe u goste a nije iz Novog Sada, onda nekako po običaju ako je lepo vreme, goste vodimo na Čardu Aqua Doria.

Lokacijski, najbolje mesto u gradu za jedan restoran, a gurmanski  razlog mnogo ukusnu hranu tamo prave 😊

Ovaj put nisam jela riblju čorbu i pečenu ribu, ali smo naše popodne započeli sa Platom sireva, koja je bila uz veoma kvalitetne sireve dekorisana i suvim voćem.

Ko prati moj rad zna da ja volim i da kada imam prilike posećujem restorane , iz razloga što em što sam food blogger volim i da jedem 😊

E sad ovaj uvod je zbog toga, jer nema do sada ni jednog restorana gde nisam uzela kao predjelo platu sira, ali ovde potpisujem i izdvajam da bolji odabir sireva, domaćih većim delom, u kombinaciji sa suvom šljivom i brusnicom u životu nisam probala/pojela 😊

 

Zatim smo odabrali, obzirom da je vrućina ali da smo bili i gladni, punjeni pileći batak sa žara i punjena svinjska rebra sa žara.

Porcije su bile toliko preobilne da sam ja prvi put u životu ostavila nešto u tanjiru, nažalost .

Kako je ceo dan bio sparan, sto koji smo rezervisali baš na pontonu iznad Dunava je bio pravo osveženje pa smo mogli da popijemo i pivo i rakijicu a da nam ne bude „zdravo“ vrućina.

Elem, sve pohvale, i po kvalitetu i po kvantitetu i po ambijentu