Lenja Pita sa jabukama

Kada pričam ili pišem o svojoj mladosti osećam se kao da pričam o nekoj dalekoj prošosti o nekom drugom svetu.Nismo imali mobilne telefone, google, imali smo knjige i jedni druge, imali smo prave prijatelje sa kojima smo provodili sate i sate. Čitali smo vozili biciklove jedni do drugih, nameštali "lanac" ako spadne i sa tako prljavim i crnim zamaštenim rukama nastavljali dalje sa osmehom.

Ja sam živela kao dete pored Dunava, i celo leto sam bila uz reku. Sećam se da kada sam napunila 16 godina roditelji su mi dozvolili da ostanem par dana u našoj kamp prikolici sa sestrom i dve drugarice na kampovanju. Pored nas su bili još i dečaci troje njih iz ulice. Kakva sreća. Moji roditelji su bili veoma strogi, ali kako smos e svi porodično poznavali i kako smo bili dobri đaci nije postojao razlog da nam ne dozovle da leto provedemo zajedno, jer to su bila ona leta one godine kada nismo mogli da idemo na more, kada su granice bile zatvorene a deca se trovala nacionalizmom.

Veče smo provodili pevajući i pričajući viceve. U stvari pričali smo dugo i o svemu.
Takođe je to bila i idealna prilika da se ostane i duže budan.
Sećam se kako smo sedeli pored reke i cele noći pevali pesme od Genracije 5, predvodila je pesma Ti samo budi dovoljno daleko.( tu pesmu smo umeli da otpevamo i po dvadeste i viša puta za noć)

Neverovatan je osećaj kada  avgustovsku noć provedete na šporu pored Dunava.
Vazduh ima poseban miris, a posle ponoći kada sve utihne možete da čujete i reku.
Jedne večeri smo bili posebno raspoloženi.
Po običaju smo pevali Ti samo budi doovljno daleko uz gitaru. Monotoniju smo umeli da razbijemo pesmom najači samo ostaju...

Tada sam prvi put ostala budna cele noći i videla izlazak ranog sunca negde već oko pola pet.
U jednom momentu smo svi zaključili da smo gladni i da bi smo nešto pojeli.
Dejan je ustao i otišao svojom "zoljicom " za selo.
Vratio se oko šest ujutro  sa osmehom.
Imao je malu korpu prekrivenu krpom znate one starinske krpe od grubog platna sa izvezenim cvetom-na našoj je bio ljubičasti dan i noć.
 Krpa je prekrivala tanjir koji je mirisao na vanil šećer.
U tanjiru je bila Lenja pita sa jabukama, još vruća.
Poćeli smo onako gladni svi da jedemo.Oko usta smo imali prah šećer i smejali smo se, znate onako kao "lud na brašno".

-Od kuda sada pita?
-Znate moja baka rano ustaje...

Kakva sreća. Nikada nije za mene bila ukusnija nego tog jutra.
kakva sreća imati baku koja rano ustaje.

Iako je sada proslo gomila godina od ovog ranog jutra uvek kada pravim Lenju pitu sa jabukama setim se ovog dana.

Sedimo  kraj Dunava, umorni od pevanja, sa bosim nogama u rukama držimo vruću pitu ,  sa osmehom od uveta do uveta.

Sećanja koja ostaju, sećanja na ljude kojih više nema, koji nisu više sa nama. I kakvi god oni bili svako od nas nosi neku lepu uspomenu. Dovoljno je da imate uspomene jer one čuvaju  ukuse i lica od zaborava.

*Moj drug iz detinjstva Dejan je izgubio život nesretnim slučajem 15 godina nakon  našeg zajedničkog kampovanja. nismo se posle družili svakodnevno ali ja ne mogu da zaboravim to jutro tu sreću to prijateljstvo.
Ideju. da uživamo svi zajedno u svitanju, ideju da smeh može da stvara sećanje. Ljudi odlaze, ne svojom voljom , život ih natera da urade nešto što ne žele. Ostaje uspomena na pažnju koju smo učinili jedni drugima  na pruženu ruku,  na slatka iznenađenja na prava prijateljstva, iskrena.
 Detinjstvo je tada donosili sreću..
Ne postoje  sećanje na materijalno.
Videćete,  kako starite sećaće te  se samo lepih stvari, lepih dana, lepih momenata.

Lenja pita sa jabukama na starinski način.

Potrebno je za kore:
200g masti
250 g šećera
1 celo jaje
1 žumance
1 dcl mleka
1 prašak za pecivo
oko 600g brašna
Za fil:
1 kg jabuka
šećer
vanil šećer
Priprema:
Mast sa šećerom jajetom i žumancetom umutiti penasto. Dodati mleko i prašak za pecivo pa zatim lagano dodavati brašno. U zavisnosti od veličine jajeta biće vam možda potrebno i manje ili više brašna ali zato je važno da brašno ne saspete odmah sve nego postepeno dodajete.
Zamesiti testo koje treba da se oblikuje samo u veću loptu.
Ne treba da se lepi i ne treba da bude previše tvrdo.
Podeliti ga na dva jednaka dela

Priprema fila:
jabuke očistiti i narendati. Dodati šećer. Šećer dodajete po vašem ukusu ako su jabuke kiselije možete dodati i više.
Dodati i vanil šećer
Tepsiju namazati sa mašću pa jedan deo testa razviti na dno.
Staviti jabuke i zatim razviti na pek papiru drugi deo testa i prekriti kolač.
Belance koje vam je ostalo možete iskoristiti a i ne morate tako što će te ga kulinarskom žicom dobro umutiti pa premazati pitu od gore.
Peći na 220 C.
Posuti je prah šećerom.