Slavska pogača

U vojvođanskim domovima dan Svečara oduvek je imao posebno mesto jer je to dan kada se okupljamo oko stola, dočekujemo drage goste, negujemo porodične običaje i sa radošću pripremamo sve ono što simbolizuje zajedništvo i blagostanje. Među svim đakonijama na stolu, slavska pogača zauzima posebno mesto. 

Ovu pogaču sam pravila sa mnogo ljubavi od 1,5 kg brašna, baš onako kako su to nekada radile naše majke i bake. Posebno sam uživala u oblikovanju ukrasa, jer verujem da upravo ti sitni detalji daju pogači svečani izgled i čine je jedinstvenom.

 Ukrase sam pravila od mešavine gustina i brašna, zahvaljujući čemu su ostali svetli nakon pečenja i lepo se istakli na zlatnoj korici.

Potrebni sastojci

Za pogaču:

1,5 kg mekog brašna

1 kocka svežeg kvasca (40 g)

800 ml mlakog mleka

3 jaja

150 ml ulja

1 kašika soli

1 kašika šećera

Za premaz:

1 žumance

1 kašika mleka

Za ukrase:

200 g gustina

oko 150 g brašna

mlaka voda po potrebi

Priprema pogače

U manju posudu izdvojila sam malo mlakog mleka, dodala šećer i izmrvljeni kvasac, pa ostavila nekoliko minuta da se aktivira. U veću vanglu sipala sam brašno, dodala so, jaja i ulje, a zatim nadošli kvasac. Postepeno sam dolivala ostatak mleka i mesila dok nisam dobila glatko i mekano testo. Testo sam mesila desetak minuta, sve dok nije postalo elastično i lako za oblikovanje.

Pokrila sam ga čistom kuhinjskom krpom i ostavila na toplom mestu da naraste i udvostruči svoju zapreminu. Kada je testo dovoljno naraslo, lagano sam ga premesila i oblikovala okruglu pogaču. Stavila sam je u podmazan pleh i ostavila još oko pola sata da odmori i ponovo naraste.

Kako sam pravila ukrase od gustina i brašna

Za ukrase sam pomešala gustin i brašno, a zatim dodavala malo po malo mlake vode dok nisam dobila čvrstu, glatku masu pogodnu za oblikovanje.

Ovo je deo posla koji najviše volim, jer tada pogača dobija svoj pravi izgled. Svaki ukras postavljala sam pažljivo, sa željom da pogača bude što lepša i dostojna svečarskog stola. Pogaču sam premazala umućenim žumancetom sa malo mleka, vodeći računa da ne premazujem ukrase kako bi nakon pečenja ostali beli i lepo naglašeni.

Pečenje:

Pogaču sam pekla u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 50 minuta, dok nije dobila lepu, zlatnu boju. Kada je bila gotova, izvadila sam je iz rerne i pokrila čistom krpom da korica ostane mekana. Dok se hladila, kućom se širio onaj prepoznatljiv miris domaće pogače koji me uvek podseti zašto najviše volim ovakve tradicionalne recepte.

Na kraju, verujem da svaka pogača nosi pečat domaćice koja ju je pravila. Nije važna samo njena lepota, već i ljubav koja je u nju umešana. Upravo zato je ova mrsna slavska pogača neizostavan deo trpeze svakog svečara i jedan od najlepših načina da sačuvamo običaje naših predaka

Ovu svečarsku pogaču pravila sam za Hramovnu slavu Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Begeču, jedan od najvažnijih dana za našu crkvenu i seosku zajednicu. Hramovna slava nije samo praznik hrama, već dan kada se okupljaju vernici, prijatelji i porodice da zajedno obeleže uspomenu na svetitelja kojem je hram posvećen. 

U takvim trenucima posebno se oseća snaga zajedništva, vere i tradicije koju generacijama čuvamo. Upravo zato sam želela da i ova pogača bude posebna, pripremljena sa pažnjom i poštovanjem prema običajima.