Begečka jama prirodno stanište ne samo za biljke i životinje nego i za sve nas Begečane koji smo tu odrasli i još uvek odrastamo.
Jama sa posebnim Begečkim naglaskom je zaštićeno područje, u kojem se nalaze staništa koja su u nestajanju a za njih vezane su životinje i zajednice divljih vrsta.
Nekako ovde ne mogu da budem objektivna, jer Begečka Jama je mesto na kojem sam ja odrasla i provela svoje detinjstvo, mladost a i dan danas kada mi se ukaže prilika, bez obzira da li je zima ili leto potrudim se da odem.
Begečka Jama-Zaštićeno područje je sastavni deo međunarodnog ekološkog koridora reke Dunav. Ovo područje ima odlike rečnog, jezerskog, barskog, močvarnog i šumskog eko sistema i prirodno je stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta, Prostor Begečke jame je obogaćen živim svetom, od kojeg je prisutno 125 vrsta biljaka, oko 150 vrsta ptica, 11 vrsta gmizavaca i 18 vrsta insekata. Takođe je i stanište 14 vrsta riba.
Uz samu jamu prostire se i Vikend naselje Begeč, mesto gde vreme sporije teče. Drvene kućice, pontoni, čamci i tišina koju remeti samo šum trske i zov čaplje – idealno za one koji žele da pobegnu od gradske vreve. Mnogi meštani Novog Sada ovde pronalaze svoj kutak za ribolov, roštilj i porodična okupljanja.
Staze oko Jame vode kroz močvarne pejzaže, idealne za šetnju, posmatranje ptica i fotografisanje. U proleće i jesen, ovo područje postaje važno stanište za migratorne vrste, pa je pravi raj za ornitologe i ljubitelje prirode.
Kada sam bila dete nedaleko od Jame moj deda je imao Salaš tako da sam ja ovde već više decenija redovna ne kao gost nego kao domaćin.
Mogu da primetime da je zaista I dalje lepa kao pre nekoliko decenija, rekla bih I čak uređenija I da se o njoj void računa mada uvek bi moglo više.
Najlepša je u jesen jer je okružena divnom prirodom i neverovatnim bojama.
Ono o čemu želim da ovde pišem je Riblja čorba i pečena riba koja je na Čardi na Jami prvoklasna, friška, i još uvek se sprema po tradicionalnoj recepturi.
Činjenica je da se danas sve nekako modernizuje, pojednostavljuje, menja da nam olakša, pa tako je došlo do izmena i kod riblje čorbe, u smislu da je neko izmislio da riba u njoj ne treba da ima kosti, nego da se file ribe iseče na kocke, pa vi draga gospodo samo gutajte��
Mene takva modernizacija, da to tako nazovem izluđuje. Riblja čorba bez kostiju?! Pa gde to ima?
Ovde na Begečkoj jami možete da naručite po pristupačnoj ceni fantastičnu riblju čorbu sa ribom divno isečenom, mešanom ribom i da kada jedete morate prstima da odvajate kosti, a nakon toga te iste prste da poližete. ��
Ko voli može da naruči i testo. Ja ne volem��
Pečena riba za čistu 10, bilo je tu svega od smuđa, soma do štuke i kečige, a i dekoracija koja može da se pojede��
Kečiga koja ima zabranu ulova je tako su nam rekli iz veštaćkog uzgoja-jesetra. Kada sam ja bila dete ova riba u opšte nije bila popularna sem kod onih koji nisu znali da razdvoje kosti pa sui m roditelji uzimali da budu sigurni da se dete neće zadaviti ��
Danas rekla bih da je Kečiga prava atrakcija, meni lično ne I zauzima mi daleko daleko mesto od mojeg omiljenog šarana, štuke, smuđa i manića.
Pa dragi moji, drage moje, zasucite rukave i naučite vašu decu da jedu ribu, da odvajaju kosti od ribnog mesa, jer tako ćemo sačuvati jednog dana u našoj budućnosti ovu dobru riblju čorbu od onih isečenih kockica-bog zna čega a sačuvaćemo I kečigu te će možda jednog dana biti u slobodnoj pecaroškoj zoni.
E sad uživajte-jer Dunav je naše more.
Нема коментара:
Постави коментар