Rezanci sa sirom

Moji Majka (baba) i deda su bili zemljoradnici. Majka je čitav život prodavala povrće na Ribljoj pijaci u Novom Sadu. Sada iz ove perspektive, u toj nekoj našoj žurbi za platom, radnim stažem, shvatam da su oni vodili mnogo teže živote. Po ceo dan su bili na njivi, kopali, sejali, bez obzira da li je sunce ili duva vetar. Znali su i da sačekaju da pljusak prođe sedeći ispod oraha na sred njive, šćućureni, praveći pauzu uz jabuke petrovače.

Kući se žurilo, barem da se stigne dok se ne smrači. Časom se spremi lagana večerica, pa u krevet.

Sutra ranom zorom fruštuk , pa opet u njivu.

Moja Majka je bila odlična kuvarica, imala je  tu magičnu ruku da spremi za tili čas raznorazna ukusna jela. Da se na brzu brzinu snađe, kada dođu "šnjive".

Najčešće su se spremala jela za koja ste sve sastojke imali kod kuče i za koje ste  niste morali da idete u dučan.

Verujem da su mnoga jela poput valjušaka, rezanaca sa makom i sirom, nastala upravo iz razloga nedostatka vremena.

Ponekad su i sami dani određivali šta će se jesti. Svi znamo da je petak bio rezervisan za rečnu ribu, subota za testo, utorak  za pasulj, četvrtak za pileću čorbicu.

Doručak je najčešće bila slanina a u zimskim mesecima za doručak je bila švargla, luk, vruča pogača.

Pa krompir u čakširama i čvarci sa kiselim mlekom, su bili odlični za večernju "jauznu"

U to doba bilo je  sramota kupovati rezance, a verujem da nije bilo ni gde da se kupe jer je svaka kuča mesila za sebe.

Oni tanki žuti rezanci koje je Majka prvo razvijene sušila na belim stolnjiacima pa potom na drvenoj daščici oštrim nožem  tanko, vrlo tanko sekla, i koji su se posle sušili u gostinskoj sobi.

Zatim trganjci, koji su se pravili od jaja i brašna i razvlačili oklagijom pa zatim brzo rukom "trgali" u manjim delićima i stavljali u kipuču vodu. Oni su bili odlični sa sirom i pečenom slaninicom.

 Ukus švapskog sira i mekih rezanaca sigurno nije bio potpun , ako se ne stavi  u jednu veliku vanglu.

Nisu postojale mere, sve se radilo od oka. Testo se mesilo sa "pregrštima" brašna, voda se dodavala onako kako osećate pod prstima da treba.

Sir, se dodavao bogato, da ga bude što više, i da testo a i sam ručak ne budu baš sasvim "klot".

Majka je često ako je imala viška dodavala i mileram, pa su rezanci imali fini mlečni puni ukus..

Danas je teško kupiti tako dobar kvalitetan milerami dobar punomasni sir.

Danas je teško stići i umesiti rezance.

Ponekad pomislim da smo prestali i da ih spremamo sa bilo čime,  jer staromodno  belo brašno i punomasni sir su davno izašli iz mode....

A i vanglice, ni njih više nema. Zamenili smo ih malim "ćasama" u koje su nam dovoljne za spremanje kaše sa bananom i avokadom.

Domaći rezanci sa makom

Kada su me pre nekoliko godina u jednoj anketi pitali koje mi je jelo broj 1., nisam dugo razmišljala, jer sam odgovor znala, jasno :)

Rezanci sa makom. Domaći rezanci sa makom, rezanci koji su napravljeni kod kuče, ne oni čipkasti kupovni, nego nejednaki debeli rezanci tek izvađeni iz šerpe u kojoj su se kuvali pa pomešani sa makom i puterom.

Da, zaista se ne pravim i nije fraza, rezanci sa makom su zaista jelo koje bih mogla pojesti uvek i u svako doba. 

#vojvođaniznajuzašto

Da bi ste ih napravili onako kako oni zaista jesu i treba da budu , prvo morate da umesite domaće testo. Nije ništa teško i može vrlo lako da se napravi.

Za testo vam je potrebno:

300g brašna

1 domaće jaje

vode hladne oko 2dcl

Priprema:

Brašno prosejati, dodati jaje i početi da mesite, malo po malo dodavati vode, znači ne sve od jednom. Testo treba da bude tvrdo. Iskreno dugo ga morate mesiti, da ne bude tvrdo kao kamen nego tvrdo ali da ipak možete da ga rasteglite oklagijom.

Prvi korak kada testo dobro zamesite, je da ga ostavite da malo odmori, najbolje jedno 30 minuta, a zatim ga razvijte uz dosta brašna što tanje možete, ali zaista što tanje.
Ako nemate podlogu za razvijanje možete i na čistom čaršavu.

Kao što vidite na sledećoj fotografiji, testoo razvijte što je tanje moguče.

Tako razvijeno testo ostavite da se suši, na kao što sam rekla čistom čaršavu.

Bilo bi dobro da se testo suši dugo, ali ako nemate baš vremena, ako ste u gužvi sa vremenom, dovoljno je da se suši barem 3 sata. Testo treba da je suvo na dodir, tačnije da se ne lepi.
Testo treba da urolate, ako vam je veliki krug , urolajte uz pomoć varjače.

Oštrim nožem secite tako urolano tetso na rezance 1cm, ili manje.

Isečene rezance rastresite rukama, da se ne ulepe.

A bilo bi odlično da ih tako rastresene ostavite na krpi da se prosuše još malo.

U suštini dobro osušeni rezanci mogu da stoje dugo na suvom mestu.

Prirpema rezanaca.

Mak sameljite ili kupite već samleven,dodajte šećera po ukusu i pomešajte sve lepo.

Rezance kuvajte i kada omekane vadite ih u jednu posudu.

Kada su svi rezanci skuvani u veći tiganj ili šerpu dodajte putera 50g.

Kada se puter otopi dodajte rezance i malo ih promešajte po puteru na jakoj vatri.

Zatim sklonite sa vatre i dodajte mak.

Dodajte i kutlaču dve ako je potrebno vode u kojoj ste kuvali rezance.

Sve lepo sjedinite i izmešajte da blista.

Starinska Čorba, Ratarska Čorba i Tarana

Leti najviše prijaju čorbe.

Najbolje su one od povrća, tačnije sa dosta povrća, mada se ja ne bunim nikada kada su u pitanju bilko koje...:)
Starinska Čorba je čorba koju je moja baka pravila, znači, onako komplet na jedan stari, zaboravljeni način sve sa Taranom, koja je poznata u svim krajevima, ali je u Vojvodini omiljena.koju sam ovako napravil:
Vrlo se lako pravi a idealna je kao rezanac.
Potrebno je:

500g brašna

2 jajeta
2dcl kiselog mleka
U posudu za mešenje staviti brašno,
Na sredini napraviti malo udubljenje pa u njega sipati umućena jaja sa kiselim mlekom.
Zamesite glatko tetso.
Testo umesite tvrdje nego za rezance pa izrendati na sitne šupljine kako bi ste dobili taranu okruglog oblika.
Testo rasporediti po čistom stolnjaku i sušiti na suncu, ponekad sušenje traje i dodva dana.
Ova tarana koja je dobro osusena može se upotrebljavati cele godine.

Starinska čorba, iliti Ajpren čorba iliti Čorba od zapraške.

Često je nalazimo i pod nazivom Čorba za sva vremena! 
Pravi se na sledeći način:

1 litra vode ili gotove supe
 2-3 kašike ulja
 2 kašike brašna
 1 jaje
sol

 Priprema:
U zagrejano ulje  lagano umešati brašno
 Kada brašno dobije zlatnožutu boju uliti vodu uz stalno mešanje te ostaviti da lagano vri 15 do 20 minuta
 U manjoj posudi umutiti jedno jaje, malo posoliti i polako ga ulevati u kipuću čorbu uz stalno mešanje viljuškom, kako bi se jaje ravnomjerno rasporedilo. Posoliti prema okusu i zakuvajte taranu.

Ratarska Čorba 

Ova čorba se najčešće ali i ne mora, pravi od ostataka mesa i povrća od nedeljnog ručka.
Iskoristite pileće, svinjsko ili govedje meso koje vam je ostalo od nedeljne supe. Iseckajte ga na kocke ili piletinu na sitnije.
Povrće takodje iseckajte na sitno.
Supu koja vam je ostala od nedelje ili temeljac , dodajte ovom povrću i mesu.
Kuvajte dok ne provri.

Odlična je zimi!