Rezanci sa sirom

Moji Majka (baba) i deda su bili zemljoradnici. Majka je čitav život prodavala povrće na Ribljoj pijaci u Novom Sadu. Sada iz ove perspektive, u toj nekoj našoj žurbi za platom, radnim stažem, shvatam da su oni vodili mnogo teže živote. Po ceo dan su bili na njivi, kopali, sejali, bez obzira da li je sunce ili duva vetar. Znali su i da sačekaju da pljusak prođe sedeći ispod oraha na sred njive, šćućureni, praveći pauzu uz jabuke petrovače.

Kući se žurilo, barem da se stigne dok se ne smrači. Časom se spremi lagana večerica, pa u krevet.

Sutra ranom zorom fruštuk , pa opet u njivu.

Moja Majka je bila odlična kuvarica, imala je  tu magičnu ruku da spremi za tili čas raznorazna ukusna jela. Da se na brzu brzinu snađe, kada dođu "šnjive".

Najčešće su se spremala jela za koja ste sve sastojke imali kod kuče i za koje ste  niste morali da idete u dučan.

Verujem da su mnoga jela poput valjušaka, rezanaca sa makom i sirom, nastala upravo iz razloga nedostatka vremena.

Ponekad su i sami dani određivali šta će se jesti. Svi znamo da je petak bio rezervisan za rečnu ribu, subota za testo, utorak  za pasulj, četvrtak za pileću čorbicu.

Doručak je najčešće bila slanina a u zimskim mesecima za doručak je bila švargla, luk, vruča pogača.

Pa krompir u čakširama i čvarci sa kiselim mlekom, su bili odlični za večernju "jauznu"

U to doba bilo je  sramota kupovati rezance, a verujem da nije bilo ni gde da se kupe jer je svaka kuča mesila za sebe.

Oni tanki žuti rezanci koje je Majka prvo razvijene sušila na belim stolnjiacima pa potom na drvenoj daščici oštrim nožem  tanko, vrlo tanko sekla, i koji su se posle sušili u gostinskoj sobi.

Zatim trganjci, koji su se pravili od jaja i brašna i razvlačili oklagijom pa zatim brzo rukom "trgali" u manjim delićima i stavljali u kipuču vodu. Oni su bili odlični sa sirom i pečenom slaninicom.

 Ukus švapskog sira i mekih rezanaca sigurno nije bio potpun , ako se ne stavi  u jednu veliku vanglu.

Nisu postojale mere, sve se radilo od oka. Testo se mesilo sa "pregrštima" brašna, voda se dodavala onako kako osećate pod prstima da treba.

Sir, se dodavao bogato, da ga bude što više, i da testo a i sam ručak ne budu baš sasvim "klot".

Majka je često ako je imala viška dodavala i mileram, pa su rezanci imali fini mlečni puni ukus..

Danas je teško kupiti tako dobar kvalitetan milerami dobar punomasni sir.

Danas je teško stići i umesiti rezance.

Ponekad pomislim da smo prestali i da ih spremamo sa bilo čime,  jer staromodno  belo brašno i punomasni sir su davno izašli iz mode....

A i vanglice, ni njih više nema. Zamenili smo ih malim "ćasama" u koje su nam dovoljne za spremanje kaše sa bananom i avokadom...