Mi smo uvek u bašči imali cveklu, doduše nije me kao povrće nikada baš nešto zanimala, ali se uvek setim kada moja baba i njena rođena sestra, koja je bila dosta mlađa od nje pa smo je zvali baba tetica, jel te da se ne uvredi , u jesen bare cveklu, u velikom loncu.
Taj miris barene cvekle me je jako izluđivao, a pogotovo me je nervirao jer sam jednom kao dete nasela pa sam je onako kuvanu, jer kada se preseče izgleda božanstveno, zagrizla i mnogo se razočarala.
Pa onda naravno drugi deo misterije mirisa koji se zove-cvekla za zimu, sirće, stavljanje u flaše , pa fleke na stolnjacima koje ne mogu da se skinu, i sve te druge propratne sitnice koje su me jednostavno odbijale od cvekle same i želje da je probam.
Kada mi je baba umrla, nismo više imali cvekle a ni bašču, i iskreno nije mi nešto baš bilo žao što eto nema te cvekle u špajzu, dok nisam nedavno dobila od sestrine svekrve teglu sa cveklom, kao pozdrav.
Odmah vam priznajem da nisam nešto bila oduševljena, ali ajde rekoh sama sebi daj da pojedemo ovu teglicu.
Od tih reči "hajde da pojedemo ovu teglicu" pa evo do ovog momenta teče moje prosto obožavanje, smrtna zaljubljenost u cveklu.
Ne postoji neki recept, osim dva sastojka, ali verujte mi da je mnogo ukusno i zaista odlično i rekla bih zdravo ukoliko koristite premaz na integralnom hlebu.
Cveklu ne koristim iz tegle tačnije kiselu, nego par cvekli obarim, posolim i isečem na kockice.
Procedim.
Švapski sir, iliti sveži sitni sir, pomešam sa kockicama cvekle, ukoliko želite posolite, s obzirom da je švapski sir neutralan.
Možete ovaj namaz sa cveklom koristiti i kao dodatak mesu, predjelo, puniti korpice od testa...
Takođe obarenu cveklu možete iseći na kockice i stavljati na sendviče, to je još jedna moja genijalna ideja da je iskoristim za doručak.
