Slavsko Koljivo

Da li Svečari mogu da se zamisle bez Koljiva, pa naravno da ne mogu.

Ne znam da li i Vi zovete Vašu Krsnu Slavu-Svečari, ali kod nas je to uobičajeno da kažemo "Svečari su nam na Svetog Nikolu", ili umesto da kažemo Slava nam je na Svetog Jovana, kažemo "Svečari smo na Jovana"

Elem, to i nije toliko važno, jer svakako ovde je reč o Koljivu ili kako se sada popularno kaže "Slavskom žitu".

Koljivo se naravno ne pravi samo za Svečare, nego i za sahrane i podušja a može i za bilo koji drugi dan ako vas ne mrzi da odvojite par dana za pripremu.

Svaki gost koji dođe  na Krsnu Slavu, prvo i odmah pre nego sedne za astal uzme kašikicu koljiva, koje mora ali uvek baš uvek, da bude kada su upitanju Svečari "veselo" ukrašeno, to je ono po čemu sam ja razlikovala koljiva -da li je za podušje ili svečare.

Ako se nosi na groblje, od gore se pospe mlevenim orasima i šećerom, a za slavu Majka se potrudi da ga ukrasi polovinama jezgra oraha i suvim grožđem u "dve boje", tu je mislila na svetle i tamne grožđice, a jedno vreme se čak modernizovala pa je koljivo ukrašavala i žele bombonama, što ja baš nisam volela, jer to automatski znači da neću moći da poskidam polovice oraha ili da drpnem koje suvo grožđe više. 

A posle Koljiva zna se, sve po redu i redosledu.

Postoji nekoliko načina pripreme ali ja ču ovde napisati kako se u našoj kući sprema.

Prvo se žito opere i na cedku procedi a onda se stavi u jednu vanglicu i u nju uspe vode te se ostavi da tako u toj vodi prenoći.

Sutra dan se iz vanglice prebaci u šerpu ili lonac, zavisi od količine i stavi na šporet da se kuva. Prvu vodu kada provri bacimo, i nalijemo ponovo vode da prekrije žito i stavimo opet da se kuva ali na laganoj vatri.

Muskatni orah je obavezan u Koljivu

Karanfilić je obavezan u Koljivu

Žito se dugo kuva, posebno ako koljivo pravite od preko kilograma. Važno je da dobro procenite da li su zrna kuvana, pre nego završite. Ovde u oceni da li je skuvano malo ima i iskustva, jer kada probate zrno, ono ne sme da bude tvrdo, da "posle goste ne boli stomak" a ne smete ni da ga prekuvate jer će tokom mlevenja i kasnije da pusti vodu, da bude "glić".

Znači kada uzmete zrno tokom kuvanja i probate ga treba da bude meko pod zubima ali i da mu opna ostane u komadu.

Kada ste sigurni da je kuvano, skinete posudu sa šporeta , poklopite je i umotajte u  manje ćebe ili neku drugu deblju krpu ali da bude dovoljno velika da potpuno prekrije posudu sa žitom.

Tako umotano ostavite preko noći.

Ujutru se procedi, malo se ispere pod mlazom vode a potom osuši na čistom čaršavu i samelje na mašinu za mlevenje mesa.

Žito spremno za kuvanje

Neću sada govoriti ovde u gramima koliko vam čega treba, samo ću reći da promer za koljivo mora uvek da bude 1:1:1

U pitanju su tri sastojka:

žito

orasi

šećer

dodatak: karanfilić i muskatni orah

Etape kuvanja žita

Samleveno žito pomešati sa mlevenim orasima i šećerom, dodati mleveni/usitnjeni karanfilić i naribati muskatnog oraha i dobro varjačom ili čistim rukama sjediiniti. Ne treba previše da ga mesite da ga ne pregnječite ali onoliko i onom jačinom da se ipak sve lepo i ravnomerno sjedini.

Oblikovati ga u kupolu ili staviti u jednu lepu, svečanu ukrasnu činijicu koju ja znam svaka kuća ima baš za svečanost kakva je Krsna Slava-Svečari.

Dodaci pored karanfilića i muskatnog oraha mogu biti još i suvo grožđe, koje ste natopili malo u rumu,a možete u  njega narendati i malo korice limuna.

Uzdravlju da provedete Svečare i još dugo da pravite Koljivo ali ovo "veselo".