Ove godine bela šljiva nam je prerodila i strašno su plodovi bili mali i ličili na ringlov.
Načičkana sa milion malih šljiva čudi me kako se nije prepolovila na pola😊
U nekoliko navrata sam kupila šljive i kuvala pekmez, tako da ukupno ove godine imam preko 20 teglica, mada sumnjam da će ostati do zime.:)
Pekmez od ove vrste šljive je svetao, i poput gela, a ima i malo kiselkast ukus bez obzira koliko šećera stavili. Što bi naši stari kazli "malo kisi, al je sladak".
Ja sam na 3 kg belih šljiva ( to mi je mera za šerpu ) stavila 1.200 grama kristal šećera.
Šljive uvek pre kuvanja pekmeza ostavim da jednu noć barem odstoje, a nakon toga im vadim koštice ,otklanjam ukoliko imaju neke fleke-najčešće to budu tačkice od proletnjeg leda. Ne ljuštim kožicu-opnu, i mogu vam reći da se prosto ona toliko ukuva da se sve pretvori u finu kašastu smesu.
Kada kuvam pekmez ,nakon dodavanja šećera ostavim voće barem sat vremena da se šećer lepo sjedine a tek onda kuvam na laganoj vatri .
Iskreno non stop mešam dok kuvam ,jer imam taj neki strah da će mi pekmez “uhvatiti”, ali obzirom da se prave male količine , nekih sat i po mešanje pored šporeta i nije neki problem.
Pekmez uvek kuvam u početku na laganoj vatri a kada vidim da se već zgušnjava povećam temperaturu ringle i tada je zaista važno da se neprekidno mesa.
Pekmez ukoliko se dosta zgusnuo, izdvojte malom kašikom na tanjirić i ukoliko se smesa polako spušta, kada tanjirić iskrivite, i tokom hlađenja sve više zgusne to znači da je pekmez kuvan.
Teglice operete i osušite a bilo bi najbolje da pre nego u njih stavite pekmez da ih na nekih 5 minuta zagrejete u rerni na 100C.
*Za one koji su zainteresovani za ovu voćku u pitanju je sorta Krimska žuta šljiva, generalno ova voćka je otporna na mnoge bolesti i štetočine, veoma lepo rodi a pogodna je zaista za preradu kao i za kolače.
Нема коментара:
Постави коментар