Iza naše kuće bila je bašča, a odmah natrag iza nje mali vinograd. Vinograd je svake godine bio rodan, grozdovi su se belili i visili čak do zemlje, ali mi deca nismo smeli ni puce da u usta stavimo, do Preobraženja.
U jutro
Preobraženja, budio me je uvek prvo poklopac limene posude u kojoj se nalazila C kafa i koju je Majka
(baba) po običaju kuvala. Jak miris kafe me je razbuđivao, a Majka je ponekad
znala da je i meni skuva, ali onako s mlekom.
Za Preobraženje
je kod nas uvek dolazio i moj vršanjak, prvi komšija Rada, Radoslav, da jedemo
grožđe, sav doteran. Majka bi ga uvek hvalila čim bi
kročio u dvorište:
-Rado sine, uvek
si doteran kao diplomata.
Osim moje
halapljivosti za grožđem, Preobraženje me uvek seća na kraj leta i početak
priprema za novu školsku godinu.
Mama i tata su
pravili dogovor šta treba da mi se kupi od garderobe, a Majka me je uvek vodila
u varoš da “predškolu” kupimo nove cipele.
Moj drug Rada
diplomata uvek je pre mene imao sve spremno i kupljeno, novu torbu, sve sveske,
peratonice i to dve, jednu za flomastere, a jednu ovu redovnu za olovke, obe
dunkl plave boje.
Prvi dan škole
pamtim po tome da sam se uvek opirala kada su mi nudili da obučem matrovsko
odelo sa teget suknjom, a da su Majka, deda i mama “silno diskutovali” uz kafu
kako bi trebalo “da budem poslušnija” kao na primer eto Rada, što sluša “svoje”
i uvek školsku godinu započinje u beloj košulji i crnim pantalonama, a ako
za’ladi, njegova baba mu obuče i prslučić.
Na ulici, dok su me ispraćali u
školu i kada bi videli Radu svog “upicanjenog”, mama bi me prekorila:
-Rada se dotero ko diplomata, a
ti vazda "apa drapa".
Ne bi to bilo ništa strašno da
sam ja znala šta znači reč diplomata, ali tada nisam.
Doduše, sve vreme sam
mislila da je diplomata – torta, koju smo pravili kada su neki veći praznici. I
pitala sam se, što joj je lepši Rada diplomata, kad izgleda kao torta, nego ja,
moderna devojka.
U školi, onako komšijski, Rada
diplomata i ja smo uvek sedali zajedno, ali nas je učiteljica posle prvog časa
razdvajala, jer je Rada mnogo pričao:
-Ti Rado, ko neki diplomata, sve
znaš – govorila je učiteljica i prebacivala njegovu torbu u klupu iza mene.
Rada diplomata i ja smo često
umeli da pomešamo sveske i knjige, a pogotovo olovke i drugi školski pribor, pa
bi on otišao kući npr. sa roze gumicom, da bi odmah tog dana njegov deda Rada došao
da je vrati “sav najeđen”, pa mu je moja mama da se smiri obavezno kuvala C kafu, koju je on
srkao odma’ vruću, i sa penom od kafe na brcima govorio:
-Roza gumica, a moj Rada
muškarac.
Kada nisam znala šta imam za
domaći, najlakše mi je bilo da “odjurim” kod Rade da pitam, iako je moja Majka
rekla da je “to sramota,što sedim na ušima”, ali njegova sestra bi mi uvek
kazala:
-Samo dođi, što god treba, moj
bata sve zna kao neki diplomata.
Mnogo godina kasnije, saznala sam
šta znači biti diplomata, i iskreno žao mi je što sam shvatila da nije ta reč
tako ukusna i slatka kao torta. Nego ozbiljna i dosadna.
Rada diplomata nije postao
diplomata, eno ga tamo negde u Kanadi, konstruiše
neke dronove, ali u ime našeg drugarstva, tih vremena kad smo delili i dobro i
zlo svake godine, mojoj kćerki napravim ovu Diplomat tortu, i uvek, ali uvek se
setim mog druga Rade, diplomate.
To su bili dani i mali podsetnik
na drugarstvo i ovu zaboravljenu tortu hrskavih korica od oraha i belanaca,
prelivenih sa žutim starinskim kremom u tankom sloju, a na samom vrhu bogati
sloj mekog šlaga.
Znam da se parčad torte seku
tanko, ali mi smo ovog puta dobro zasladili početak godine, a bogami i popili C
kaficu, u znak slatke tradicije prvih školskih dana.
I danas kada kažemo kafica, onda
svakako mislim na samo jednu kafu, koja godinama mami mirisom, mene kao deteta,
i sada kao odraslu ženu.
Kafa koja počinje sa trećim
slovom abecede, C kafa, čija me je jaka aroma budila, i za koju me vežu
sećanja:
-Zveckanje limenke, i vraćanje
poklopca kao buđenje umesto alarma.
-Neobične pune pene koja se
zadržavala na usnama i brcima mog dede i Radinog dede, takođe.
-Srkanje mog oca, dok drži vruću
šoljicu na kojoj je pisalo C kafa, dok mu prsti poigravaju od toplote.
-Majkino otvaranje kesice C
kafe od 200 grama koja zamiriše celu sobu a i šire, i ritualno presipanje u
limenku “natenane da se ne prospe ništa”.
Ukus i miris koji traju u meni,
bude sećanja na neka davna vremena, kada smo živeli zajedno u velikim srećnim i
složnim zajednicama, sećali se prošlih dana, pravili nove uspomene, a sve uz
dobru šoljicu C kafe.
Recept za Diplomat tortu
Za kore vam je potrebno:
12 belanaca
12 kašika šećera
Prstohvat soli
Pola kesice praška za pecivo
2 kašike brašna
2 kašike prezli
200g seckanih oraha
200g seckanog suvog grožđa
Priprema kore:
Belanca sa prstohvatom soli umutiti u čvrst šne i potom dodavati kašiku
po kašiku šećera. Mikserom na najjačoj brzini mutiti.
Zatim dodati brašno, prezlu i prašak za pecivo i sve lepo sjediniti. Na
samom kraju dodati orahe i suvo grožđe. Smesu sada pomešam varjačom, ne
previše, prosto da se sve lepo sjedini.
Dok mutite ovu koru predgrejte rernu na 200C.
Kora se brzo priprema, i taman kada je spremite, rerna će biti
zagrejana.
Veliki pleh obložim pek papirom, i kašikom lepo rasporedim koru po
plehu.
Kora se peče 5 minuta na 200C, a zatim 20 minuta na 180C.
Uvek kada pečem kore, pogledam par minuta pred kraj pečenja, da li je
gotova, jer nekad treba duže ili kraće par minuta da se peče. Dovoljno je da
požuti a ne da bude tamna.
Priprema fila:
Priprema ovog fila se vodi kao nemoguća komplikovana misija pripreme
fila – starinskog žutog fila za torte.
Odmah ću vam reći, jeste fil nije čvrst, ali je punog ukusa, podseća na
sve one filove iz torti koji ste jeli na Svečarima u detinjstvu a sada ih više
ne pravimo.
Za žuti krem je potrebno:
12 žumanaca
140g gustina
1 litra mleka
250g šećera
1 vanil šećer
200g putera
Priprema:
Žumanca sa gustinom i 2 dcl mleka, kulinarskom žicom dobro razmutiti da
nemate grudvica.
Ostatak mleka stavite u dublju šerpu sa šećerom i potom na šporet da
provri.
Kada mleko provri zakuvajte u njega smesu sa žumancima.
Lagano mešajte da se sve lepo sjedini, zgusne i da nemate grudvica, za
ovaj postupak preporučujem kulinarsku žicu.
Kada se smesa zgusne, sklonim je sa vatre i dobro još jednom izmešam sa
kulinarskom žicom.
Potom je ostavim na sobnu temperaturu da se ohladi.
U ohlađen žuti fil stavim puter i izmešam, jer smesa je još donekle
topla.
Na samom kraju kada se puter otopi, sve ponovo dobro izmešam kulinarskom
žicom i sam fil ostavim u frižider da se dobro ohladi.
Koru koja se takođe ohladila presečem na tri jednaka pravougaona dela.
Ohlađeni žuti krem, sada izmiksam srednjom brzinom, i podelim na tri
dela, dva manja i jedan veći. Kore premažem sa kremom, s obzirom da je fil mek
ne možete ga staviti baš u velikom sloju jer će ga pritisak kora i težina
navesti na curenje sa svih strana, pa vodite računa da stavite tek toliko da ga
ima, ali ne debelo.
Na samom kraju od gore na koru stavim deblji sloj žutog krema i tortu
premažem sa strane ukoliko ima fila.
Ostavim je u frižider na nekoliko sati ili još bolje preko noći.
Torta se ukrašava šlagom, ne slatkom pavlakom, nego šlagom u prahu koji
je mekše teksture.
Super!
ОдговориИзбриши