петак, 2. септембар 2022.

Diplomat torta -Slatka tradicija uspomena na školske dane

Iza naše kuće bila je bašča, a odmah natrag iza nje mali vinograd. Vinograd je svake godine bio rodan, grozdovi su se belili i visili čak do zemlje, ali mi deca nismo smeli ni puce da u usta stavimo, do Preobraženja.

U jutro Preobraženja, budio me je uvek prvo poklopac limene posude u kojoj se nalazila C kafa i koju je Majka (baba) po običaju kuvala. Jak miris kafe me je razbuđivao, a Majka je ponekad znala da je i meni skuva, ali onako s mlekom.

Za Preobraženje je kod nas uvek dolazio i moj vršanjak, prvi komšija Rada, Radoslav, da jedemo grožđe, sav doteran. Majka bi ga uvek hvalila čim bi kročio u dvorište:

-Rado sine, uvek si doteran kao diplomata.

Osim moje halapljivosti za grožđem, Preobraženje me uvek seća na kraj leta i početak priprema za novu školsku godinu.



Mama i tata su pravili dogovor šta treba da mi se kupi od garderobe, a Majka me je uvek vodila u varoš da “predškolu” kupimo nove cipele.

Moj drug Rada diplomata uvek je pre mene imao sve spremno i kupljeno, novu torbu, sve sveske, peratonice i to dve, jednu za flomastere, a jednu ovu redovnu za olovke, obe dunkl plave boje. 

Prvi dan škole pamtim po tome da sam se uvek opirala kada su mi nudili da obučem matrovsko odelo sa teget suknjom, a da su Majka, deda i mama “silno diskutovali” uz kafu kako bi trebalo “da budem poslušnija” kao na primer eto Rada, što sluša “svoje” i uvek školsku godinu započinje u beloj košulji i crnim pantalonama, a ako za’ladi, njegova baba mu obuče i prslučić.

Na ulici, dok su me ispraćali u školu i kada bi videli Radu svog “upicanjenog”, mama bi me prekorila:

-Rada se dotero ko diplomata, a ti vazda "apa drapa".

Ne bi to bilo ništa strašno da sam ja znala šta znači reč diplomata, ali tada nisam.

Doduše, sve vreme sam mislila da je diplomata – torta, koju smo pravili kada su neki veći praznici. I pitala sam se, što joj je lepši Rada diplomata, kad izgleda kao torta, nego ja, moderna devojka.

U školi, onako komšijski, Rada diplomata i ja smo uvek sedali zajedno, ali nas je učiteljica posle prvog časa razdvajala, jer je Rada mnogo pričao:

-Ti Rado, ko neki diplomata, sve znaš – govorila je učiteljica i prebacivala njegovu torbu u klupu iza mene.

Rada diplomata i ja smo često umeli da pomešamo sveske i knjige, a pogotovo olovke i drugi školski pribor, pa bi on otišao kući npr. sa roze gumicom, da bi odmah tog dana njegov deda Rada došao da je vrati “sav najeđen”, pa mu je moja mama da se smiri obavezno kuvala C kafu, koju je on srkao odma’ vruću, i sa penom od kafe na brcima govorio:

-Roza gumica, a moj Rada muškarac.



Kada nisam znala šta imam za domaći, najlakše mi je bilo da “odjurim” kod Rade da pitam, iako je moja Majka rekla da je “to sramota,što sedim na ušima”, ali njegova sestra bi mi uvek kazala:

-Samo dođi, što god treba, moj bata sve zna kao neki diplomata.

Mnogo godina kasnije, saznala sam šta znači biti diplomata, i iskreno žao mi je što sam shvatila da nije ta reč tako ukusna i slatka kao torta. Nego ozbiljna i dosadna.

 

Rada diplomata  nije postao diplomata, eno ga tamo negde u Kanadi, konstruiše neke dronove, ali u ime našeg drugarstva, tih vremena kad smo delili i dobro i zlo svake godine, mojoj kćerki napravim ovu Diplomat tortu, i uvek, ali uvek se setim mog druga Rade, diplomate.

To su bili dani i mali podsetnik na drugarstvo i ovu zaboravljenu tortu hrskavih korica od oraha i belanaca, prelivenih sa žutim starinskim kremom u tankom sloju, a na samom vrhu bogati sloj mekog šlaga.

Znam da se parčad torte seku tanko, ali mi smo ovog puta dobro zasladili početak godine, a bogami i popili C kaficu, u znak slatke tradicije prvih školskih dana.

I danas kada kažemo kafica, onda svakako mislim na samo jednu kafu, koja godinama mami mirisom, mene kao deteta, i sada kao odraslu ženu.

Kafa koja počinje sa trećim slovom abecede, C kafa, čija me je jaka aroma budila, i za koju me vežu sećanja:

-Zveckanje limenke, i vraćanje poklopca kao buđenje umesto alarma.

-Neobične pune pene koja se zadržavala na usnama i brcima mog dede i Radinog dede, takođe.

-Srkanje mog oca, dok drži vruću šoljicu na kojoj je pisalo C kafa, dok mu prsti poigravaju od toplote.

-Majkino otvaranje kesice C kafe od 200 grama koja zamiriše celu sobu a i šire, i ritualno presipanje u limenku “natenane da se ne prospe ništa”.

Ukus i miris koji traju u meni, bude sećanja na neka davna vremena, kada smo živeli zajedno u velikim srećnim i složnim zajednicama, sećali se prošlih dana, pravili nove uspomene, a sve uz dobru šoljicu C kafe.

 

Recept za Diplomat tortu



Za kore vam je potrebno:

12 belanaca

12 kašika šećera

Prstohvat soli

Pola kesice praška za pecivo

2 kašike brašna

2 kašike prezli

200g seckanih oraha

200g seckanog suvog grožđa

 

Priprema kore:

Belanca sa prstohvatom soli umutiti u čvrst šne i potom dodavati kašiku po kašiku šećera. Mikserom na najjačoj brzini mutiti.

Zatim dodati brašno, prezlu i prašak za pecivo i sve lepo sjediniti. Na samom kraju dodati orahe i suvo grožđe. Smesu sada pomešam varjačom, ne previše, prosto da se sve lepo sjedini.

Dok mutite ovu koru predgrejte rernu na 200C.

Kora se brzo priprema, i taman kada je spremite, rerna će biti zagrejana.

Veliki pleh obložim pek papirom, i kašikom lepo rasporedim koru po plehu.

Kora se peče 5 minuta na 200C, a zatim 20 minuta na 180C.

Uvek kada pečem kore, pogledam par minuta pred kraj pečenja, da li je gotova, jer nekad treba duže ili kraće par minuta da se peče. Dovoljno je da požuti a ne da bude tamna.



Priprema fila:

Priprema ovog fila se vodi kao nemoguća komplikovana misija pripreme fila – starinskog žutog fila za torte.

Odmah ću vam reći, jeste fil nije čvrst, ali je punog ukusa, podseća na sve one filove iz torti koji ste jeli na Svečarima u detinjstvu a sada ih više ne pravimo.

Za žuti krem je potrebno:

12 žumanaca

140g gustina

1 litra mleka

250g šećera

1 vanil šećer

200g putera

Priprema:

Žumanca sa gustinom i 2 dcl mleka, kulinarskom žicom dobro razmutiti da nemate grudvica.

Ostatak mleka stavite u dublju šerpu sa šećerom i potom na šporet da provri.

Kada mleko provri zakuvajte u njega smesu sa žumancima.

Lagano mešajte da se sve lepo sjedini, zgusne i da nemate grudvica, za ovaj postupak preporučujem kulinarsku žicu.

Kada se smesa zgusne, sklonim je sa vatre i dobro još jednom izmešam sa kulinarskom žicom.

Potom je ostavim na sobnu temperaturu da se ohladi.

U ohlađen žuti fil stavim puter i izmešam, jer smesa je još donekle topla.

Na samom kraju kada se puter otopi, sve ponovo dobro izmešam kulinarskom žicom i sam fil ostavim u frižider da se dobro ohladi.

Koru koja se takođe ohladila presečem na tri jednaka pravougaona dela.

Ohlađeni žuti krem, sada izmiksam srednjom brzinom, i podelim na tri dela, dva manja i jedan veći. Kore premažem sa kremom, s obzirom da je fil mek ne možete ga staviti baš u velikom sloju jer će ga pritisak kora i težina navesti na curenje sa svih strana, pa vodite računa da stavite tek toliko da ga ima, ali ne debelo.

Na samom kraju od gore na koru stavim deblji sloj žutog krema i tortu premažem sa strane ukoliko ima fila.

Ostavim je u frižider na nekoliko sati ili još bolje preko noći.

Torta se ukrašava šlagom, ne slatkom pavlakom, nego šlagom u prahu koji je mekše teksture.

1 коментар: