Majkin domaći hleb

Nedavno sam bila kod moje prabake, majka je mizovemo, kao što je poznato da se ovde u Vojvodini bake zovu majke i majkice.

Ona živi u jednom Sremačkom selu, koje vam neću imenovati ali ću napisati da je to selo nekada bilo centar zbivanja, vašara i druženja a danas mesto koje polako nestaje, bledi, nema ga.

Mesto gde mladi više ne dolaze a stari polako umiru.

To nije slučaj samo sa ovim Sremačkim selom nego i sa mnogim drugim okolnim Sremačkim selima.

Zašto je tako sad se sigurno pitate...

Pa verovatno i sami znate odgovor.

Mladi odlaze u grad u školu, ostaju tamo da traže zaposlenje a kući se vraćaju samo vikendom ili ni tada..

Seoskekuće se ruše, prodaju za smešne cifre..čak smešno koliko niko ne želi ni da ih kupi..jel da'

E pa u jednom takvom selu živi moja majka, u ulici koja ima deset kuća a skoro na svakoj drugoj kući se nalazi umrlica....njene prijateljice...

Nedeljni odmor jedne bake sela G.

Moja Majka pravi najbolji domaći hleb.

Ali ako je pitam nekad za recept ona ga ne može dati.

u stvari ona želi da ga podeli samnom ali da ja gledam.

nema mere.

samo sastojci i od "oka"

Znači potrebno je samo brašno, so i voda.

Brašna otprilike jedan kilogram

kašikica soli

i oko 800ml vode

plus kvasac naravno.

Postupa kao za svako drugo testo.

razmuti se kvasac sa malo mlake vode i malo šećera.

Doda se prosejanom i posoljenom brašnu. 

ne mesi se prvi put previše.

Samo sjedini jer je testo dosta lepljivo i meko.

Ostavi se u vanglicu da se udvostruči.

Znate stavi se u onu lepu metalnu šarenu vanglicu koja podseća na detinjstvo a prekrije se u čistu starinsku krpu sa domaćim vezom.

nakon nekog vremena testo se udvostručilo.

Izvadite ga lagano iz vanglice, majka to radi lako i brzo sa jednom rukom.

Stavlja testo na drvenu podlogu za mešenje.

Od gore pospe sa malo brašna i lako premesi.

Vrati u vanglicu.

Ne mesi previše.

Ne steže previše...

Kada se tetso nakon izvesnog vremena ponovo udvostručilo, majka ga samo oblikuje i stavlja u pleh , podmazani pleh sa mašču.

To nije onaj uzani pleh koji sada svi imamo..

to je veliki široki pleh u kojem se peče hleb za veliku porodicu.

Tako da ga bude dosta za sve.

Premaže ga sa malo vode pomešane sa brašnom i peče.

Na šporetu za drva, ali ne na jako založenoj vatri.

Možete kaže peći i u rerni na 180C.

Gotov hleb uvija u meku čistu krpu i ostavlja ga jedno vreme da sedi.

Baš ovako:

Da sedi i odmara.

Neko vreme.

Dok mi pričamo raznorazne pričice već davno sve poslušane ali ipak toliko zanimljive da se čuju opet.

Majka uvek kaže da joj je milo što volim da kuvam.

A ja njoj da sam se ulenjila i da ne kuvam često.

Majka ima najdužu kosu koju sam ja ikada videla.

češlja je sa borovim češljićem.

Kaže nema više takvih da se kupe, sad su ti majstori češljari umrli i nema gde da kupi novi češljić dok se ovaj malo pokidao.

Sve je ovde staro, nema ništa novo.

Ljudi su stari, kuće su stare i ne popravljene..

ulice puste...

nema škole niti ambulante..

ali dobro je kaže majka dok ima zdravlja...

i rekla bih malo svetla...da se ne bude u totalnom mraku.

Ova pričica je našla i svoje mesto i u dnevnom izdanju Kurira-29.08.2014. godine.