Za grad kao što je Sankt Peterburg veoma je teško izdvojiti pet mesta koja treba da posetite, pogotovo ako ste došli na par dana.
Lično ja sam bila u privatnoj poseti par nedelja te je tu izostao onaj zvanični Peterburg kada vas vodi agencija i sve obiđete za par sati i gde se nažalost na kraju ispostavi da ništa niste videli ��
Izdvajam par mesta koja svima preporučujem kao neka osnovna mesta da ne kažem zaštitni znak grada, a sa druge strane to su i neka mesta koja sam ja lično izdvojila kao meni interesantna i lično draga, a nalaze se blizu ili na Nevskom prospektu malte ne udaljeni jedan od drugog peške na par minuta.
1. Ermitraž-Zimski Dvorac
Obzirom da je u toku ratna situacija, ulaznicu za Ermitraž koji se sastoji od nekoliko muzeja, a ja sam htela pre svega da posetim Zimski dvorac, nisam mogla da kupim on line, pa sam kao i svaki drugi Rus koji ne koristi internet čekala uredno u redu nekih sat vremena, kako bih je pazarila za 500 rubalja/oko 5 eur.
Kada sam ušla u samo zdanje Zimskog dvorca, i krenula da ga obilazim, prvo što sam primetila je:
-da su mi usta širom otvorena-bukvalno sam „zinula“
-da sam htela da zaplačem od sreće
-da ću morati doći barem još dva puta kako bih sve natenane pogledala i i kako bi mi se sve složilo u glavi.
Rezime:
Ermitraž spada u jedan od najvećih muzeja na svetu i kao što sam rekla sastoji se od više muzeja, te ne mogućnost kupovine karte on line i unapred dodatno usporava mogućnost brzog obilaska.
Sa druge strane, Zimski dvorac koji imam preko 300 soba je jako teško preći u nekih tri četiri sata-dok vas drži koncentracija, te ja predlažem ako idete privatno da pojedine sobe posetite ponovo-ciljano ono što vas zanima.
*Zimski dvorac u Sankt Peterburgu je bio službena rezidencija ruskih imperatora od 1732. do 1917. godine. On je jedan od najznačajnijih spomenika ruske barokne arhitekture, tačnije rokokoa. Nakon Februarske revolucije, dvorac je postao sedište Privremene vlade. Godine 1922. dvorac je pripojen državnom muzeju Ermitaž. Dvorac je sagrađen u periodu 1754—1762.
2. Kazanski Sabor
Moji prijatelji rade u Kazanskom saboru i mnogo godina pre mog dolaska sam dobijala od njih veoma lepe fotografije i to kada je Badnje veče ili Uskrs, tako da sam ja bila upućena da tako kažem i sa po nekim videom iz ovog Sabora, i pre nego što sam ga lično posetila.
Unutra je izuzetno velike površine sa skupim i dragocenim ikonama a posebno Čudotvorna ikona Kazanske bogorodice, gde će te ako imate sreće uspeti da se približite i pomolite.
Nakon rata sa Napoleonom, sabor je transformisan u memorijalni spomenik (u čast velike pobede na Napoleonom i njegovim trupama) gde je sahranjen jedan od najvećih generala Rusije, general Kutuzov koji je potukao Napoleona i svom narodu doneo veliku pobedu. Godine 1992 u Kazanjskom saboru je održana prva liturgija, dok se nekoliko godina kasnije sabor vratio u ruke ruske pravoslavne crkve.
Rezime:
Ulaz u Sabor je besplatan-što je naravno u redu, ali sa druge strane je u nekim danima i određenim vremenskim intervalima strahovita gužva, posebno pred ikonom Bogorodice. Park oko Sabora je izuzetan tako da prija malo u njemu da posedite ako je unutra gužva ��
3. Ruski muzej Njegovog Imperatorskog Veličanstva Aleksandra III
Za Ruski muzej sam se odlučila da ga svrstam iz prostog razloga što sam veliki ljubitelj slika Ilje Rjepina i Viktor Vesnecova a bogami i Serova i prosto u ovom muzeju se nalaze dela koja sam čitav život želela da vidim.
Pored ovih dela ruskog slikarstva koja predstavljaju za mene vrhunac umetnosti možete da vidite za kartu od 300 rubalja okolo 3 evra dela i svetskih velikana. Najveći muzej ruske likovne umetnost u Rusiji i prvi takav na svetu obuhvata šest dvoraca, Letnju i Mihajlovsku baštu. Najveća remek-dela čuvaju se u Mihajlovskom dvorcu. Tu se nalaze kolekcija staroruskih ikona iz HII-XVII veka, slike iz XVIII-XIX veka i predmeti narodnog stvaralaštva iz XVII-XXI veka. Rezime:
Nažalost i pored pristupačne ulaznice, i konačno da nije bilo previše gužve i turista, u vreme kada sam ja posetila muzej slikarsko remek delo od Ilja Rjepin, Odgovor zaporoških Kozaka otomanskom sultanu Mehmedu IV je bilo izvezeno u Kinu na izložbu ��
4. Most Lomonosova
Pored Aničkovog, Bankovskog i Lavljeg mosta ovaj most izdvajam isključivo iz jednog razloga a to je zbog Dostojevskog, jer ukoliko ste pažljivo čitali njegova dela znate da su se njegovi likovi iz romana upravo vozili kočijama ili šetali peške baš ovim čarobnim mostom na Fontanki.
Nalazi se na reci Fontanki i pre sadašnjeg naziva most je nosio ime Katarine Velike, a zatim grofa Černišova. U 19. veku bio je to pokretni most, ali je nakon 1913. godine izgubio tu mogućnost. Ukrašen je monumentalnim granitnim kulama, povezanim lancima, u kojima je nekada bio skriven mehanizam za podizanje mosta.
Rezime:
Besplatno, nema turista izuzetno fotogeničan, nalazi se nekoliko metara od Nevskog prospekta, u njegovoj blizini se nalaze i mali brodići gde možete popiti kafu ili čaj a i uplatiti vožnju rekama i kanalima Sankt Peterbutga.
5. Crkva Spasa na krvi- Hram Vaskrsenja Hristovog
Crkva koja je i simbol Petrograda i koja je na mene ostavila izuzetan utisak iz razloga što se oko nje nalaze muzičari ili slikari i u opšte nekako je sva atmosfera pozitivna i prijatna iako je reč o hramu koji ne pleni samo lepotom, već je i svedok rata, razaranja i prolivene carske krvi.
* Ovaj velelepni hram je poznatiji kao Spas na krvi, što se ne može okarakterisati kao slučajnost. Izgrađen je po nalogu cara Aleksandra Trećeg u čast njegovog oca ─ cara Aleksandra Drugog, kojem je terorista bacio bombu pod noge. Stoga je odlučeno da hram bude izgrađen upravo na mestu gde je izvršen atentat na cara. U njemu se i danas čuva deo kaldrme na kojoj je Aleksandar Drugi smrtno ranjen.
Rezime:
Iznenadiće vas da je čitav hram je iznutra i spolja ukrašen neverovatno lepim mozaicima. Ono što je mene fasciniralo je to da je za vreme opsade Lenjingrada, hram je služio kao mrtvačnica. U njemu su smeštana tela stanovnika umrlih od gladi i posledica granatiranja
