Kada bih nekom rekla da pišem blog Kuhinja ravnice preko 15.godina verovatno mi ne bi poverovao, jer se nisam ama baš nigde previse angažovala, a tu mislim na marketinške kampanje, posebno onih proizvoda u koje ne verujem ili prosto ne koristim.
Pisanje i fotografisanje recepata za mene je u najvećem delu zadovoljstvo i često mi nije važno i ne mislim o tome da li ću napraviti nešto ili podeliti sa vama ili se angažovati a iz razloga da bih zaradila pare.
Voleti hranu i kuvanje predstavlja mnogo više. Sećam se kada se na kulinarskoj sceni pojavio Jamie Oliver, da sam bila oduševljena koliko je običan i ,jednostavan i koliko su mu sastojci pristupačni i naravno normalni za njegovo tržište.
Bez obzira da li je on postao opšte poznat ,smatram da i dalje radi i drži se svog stila, odnosno da jednostavno ne kuva preko svoje volje, a to je verujte veoma važno.
Restoran Jamie Oliver Italian-naravno nije nam on spremao hranu, ali iskreno bez obzira da li je neko rekao da je izvikan-bez veze-neukusan, bukvalno sve što sam pojela u ovom restoranu u Budimpešti je bilo više nego ukusno i sa izuzetnim i kvalitetnim sastojcima.
Pa da krenemo redom.
Predjelo koje smo uzeli tom prilikom je bilo veoma obilno i servirano sa vrućim lepinjicama, koje smo mogli da umačemo u maslinovo ulje. Ja kao prava Bačkulja moram da skinem kapu za sve one proizvode koje sam pojela a koji su tako sam bar pročitala napravljeni od mesa životinja iz raznoraznih krajeva sveta. Zaista se oseti kvalitet i fantastičan domaći ukus koji ja mogu da prepoznam obzirom da mi je deda bio mesar i da je sve pravio sam od svežeg mesa.
Posebno mi se dopalo što je akcenat na prirodnom, bez veštačkih aroma.
Jamiev Mohito, koji sam sada imala priliku da probam uživo i koji sam nekoliko puta gledala “na TV” je takođe poseban, jednostavno ima neku osobenost koja baš i jeste deo njegove harizme i svega onog što sa onim malim osmehom “utrpa” u naše čaše.
Takođe akcenat na prirodnom, domaćem.
Od glavnog jela sam uzela pastu koja je bila za mene, ala baš-al dente, i lazanje koje su bile onakve kakve ja zamišljam da treba da budu, a pri tom možete direktno na njih da narendate i parmezan.
Ideja mi je bila da probam i neki desert ali zaista nisam imala u stomaku mesta, te sam ostavila tu ideju za sledeći put 😊kada ću malo smanjiti uvodne delove menija😊
Što se tiče računa za večeru za dvoje, izašla je nešto preko 100 evra, plus rezervaciju smo napravili preko interneta nekih mesec dana ranije, i mislim da je to najpametije jer je u restoranu bila neverovatna gužva.
Nažalost za sada ovakav restoran imamo priliku samo da posetimo u Budimpešti, ali nadam se da će uskoro i naš Beograd imati priliku da bude domaćin ovakvim kvalitetnim i originalnim restoranima,
Нема коментара:
Постави коментар