Bazar u Solunu

Od onih sam ljudi koji voli da se prošetaju pijacom, danas najčešće Futoškom, u detinjstvu Ribljom pijacom u Novom Sadu.

Moja baba po ocu je ceo ćivot prodavala povrće na Ribljoj pijaci pa čak i ja jedan deo svog detinjstva, tako da sam u svom životu na pijaci bila i sa jedne i sa druge strane tezge.

 Kada negde otputujem, obavezno ukoliko sam u mogućnosti posetim i pijacu tog mesta.

Znam da mnogi od vas takođe to isto praktikuju, te mogu reći da sam u svom životu posetila i nagledala se raznoraznih pijaca, manjih i većih, ma svakakvih, ali do sada nikada ali baš nikada nisam videla robu kao što možete da vidite na Bazaru u Solunu.

Mirise Grčke i Soluna sam osetila upravo među ovim ljudima i njihovim ponudama.

Doduše nisam baš uvek bila sigurna da znam šta je ono što sam videla da se prodaje:)

Miris ribe u delu sa ribom. Znam da miris ribe nekom smeta, posebno kad je i te kako jak kao što je ovde bio slučaj ali meni je to baš prijalo.

Potom, raznorazni začini, orašasti plodovi, voće i povrće i naravno neizbežne masline i delikatesni feta sir.

Halva na sečenje i kutije.

 

I za sam kraj jedan specijalni delikates na koji sam posebno ponosna. Miris mesa, i krvave kecelje mesara širokog osmeha.