Svakako da se Božićni običaji u Vojvodini razlikuju od mesta do mesta, ali nekako mislim da nam je svima zajedničko što bi rekla moja Majka-baba, kada nas je budila na Božić ranije:
-Ajdete, dobrojtro, za Božić valja uraniti!
Naravno ustajale smo i ja i moja sestra, ne zato da bi smo ustale pre Položajnika😊, znale smo da je baba svakako “uranila” u 5h, nego ja sam kao dete zaista verovala pod tim nekim Majkinim-pozitivnim guru rečenicama da za Božić mnoge stvari treba da se započnu, da se urani, da se menja. Božić osim što je najradosniji praznik za mene je bio i dan kada se nekako mislila sam treba doneti i uneti u život neke posebne promene.
Za Božić smo između ostalih đakonija obavezno imali praseće pečenje i sarmu, nekako mi Vojvođani ne možemo da zamislimo Božić bez praseta koje smo pekli za Badnje veče a nismo smeli da ga drpnemo, to verovali li ne zaista može da bude veliko iskušenje.
Moja Majka je imala običaj da kaže da se može drpnuti malo uveta i repića od praseta i na Badnje veče jer se posti dok ne zađe sunce.
-Deco može naveče, prošlo je šest popodne-govorila je.
Takođe kod nas je za Božić važilo jedno pravilo da se ne jede ni piletina ni ćuretina za Božić jer se smatralo, tačnije postojalo je "staro verovanje" da će se u “kući nazadovati”.
Mislim da se danas tog običaja niko više i ne seća, a bogami i ne pridržava😊jer nema više naših baba da nas o tome opomenu.
Moja Majka nije dala da se uopšte na Božićni dan ni dremne posle ručka, a bogami ni da se sedi, pa nas je terala uvek da uradimo po neki domaći zadatak ili da se latimo knjige😊
Pored bogatog ručka koji se pripremao za Božić obavezna je bila i Božićna pogača, koju možete da umesite dan ranije ili ujutro samog Božića, to vam je razlog da poranite na taj dan.,
Moram ovde da naglasim da se u našoj kući nikada nije preterivalo sa ukrašavanjem-cifrovanjem pogača, i za Svečare ili za Božić ili za Uskrs, nekako se gledalo da pogače budu svedene, lepo izgledne a ne nakinđurene, te sam i ja taj običaj zadržala.
Najčešće i jedino izradim ukras koji oblikujem kao žito, napravim par klasja, i naravno kada je u pitanju Božić volim da na sredini stavim -oblikujem krst.
Ukrase za pogaču pravim od malo brašna, vode i gustina.
Pogača se pravi sa mlekom i jajima, bogatog je ukusa, prava domaćinska.
Potrebno je:
600g brašna
2 jajeta
Kocka kvasca, malo šećera
200ml mleka
100g putera
Okrugli pleh i ukrasi od gustina i vode.
Priprema:
Kvasac sa šećerom rastopiti u mlakom mleku, i potom ga ostaviti da zapeni. Brašno prosejati pa staviti u veću vanglu te dodati u njega kvasac, a potom i jedno po jedno jaje, mleko, so i otopljeni puter.
Pogača treba da bude malo tvrđe teksture, žuta, i mirisna, što bi se rekla bogata pogača po sastojcima.
Testo se mesi dok ne počne da se odvaja od prstiju, a potom se oblikuju u jufku i vrati u vanglu te prekrije čistom krpom da odmori.
Testo pustite da se odmara barem 30 minuta a može i duže.
Zatim ga na pobrašnjavljenoj podlozi premesiti i odvojiti od njega jednu trećinu, što znači da ćete imati jedan poveći i jedan manji deo.
Od manjeg dela napraviti dva valjka pa uviti u pletenicu, oko većeg dela.
Od gore staviti ukrase.
Pećina 180C.
Da ne bude zabune, ova pogača nije česnica, mi česnicu pravimo od oraha i meda i tankih kora.
Нема коментара:
Постави коментар