понедељак, 18. новембар 2024.

Vanilice sa makom

 Davnih dana za sve velike proslave obavezno su na stolu bili nekakvi kolači sa makom, pored vanilica i šapica. Najčešće je to bila makovnjača ili štrudla, dok vanilice sa makom nije nikada pravila, doduše u to neko davno vreme nisam ni kod koga videla da se vanilice prave sa makom jer nekadašnje domaćice nije da nisu bile sklone inovaciji, nego nekako su težile da sačuvaju izvorni recept.

Prvi put sam pravila vanilice sa makom pre nekih desetak godina, i to kada sam recept videla preko interneta-znači nije mi palo na pamet samoj.

Ti prvi recepti su bili malo dibi dus, ali sam vremenom sastojke uskladila po svojoj meri i već ih godinama pravim po nekom mom receptu, koji se toliko ustalio da prosto ponekad pomislim da smo ih pravili čitav život :)



Potrebno je:

250g putera-ove vanilice nisam do sada pravila sa masti, ali ako hoćete možete stim što će te staviti 150g masti

150g prah šećera

200g sveže mlevenog maka

oko 300g brašna

vrlo malo mlevenog klinčića

Za nadev-premaz obavezno domaći pekmez od kajsije




Priprema:
Puter ostaviti izvan frižidera kako bi dostigao sobnu temperaturu pa penasto umutiti sa prah šećerom. Zatim ovoj smesi dodajte mleveni mak i brašno.
Zamesite glatko testo prekrijte folijom i ostavite 15 minuta da se malo stegne, najbolje u frižider. Zatim razvijte testo na pobrašnjavljenoj radnoj površini na debljinu od 1cm. Ja lično volim kada su vanilice manjeg oblika ali deblje.
Vanilice poslažite u pleh koji ste obložili pak papirom i pecite u predgrejanoj rerni oko 10 minuta.
Ja testo koje je pečeno ostavim da se malo prohladi a potom filijuem pekmezom i odmah uvaljam u prah šećer koji sam pomešala sa vanil šećerom.
Vanilice sa makom u glavnom pravim za svečare jer mogu da se naprave dan dva ranije i to mi mnogo olakšava pripremu ostalih kolača.
Držim ih kada se dobro ohlade u kutiji do pred iznošenje.

недеља, 17. новембар 2024.

Sivota Grčka lepota

Srbi vole Grčku, i tu nema nikakve dileme, pa često ni kod Grka :).

Kada sam bila mlađa volela sam onaj deo Grčke oko Paralije ili Katerinija, obzirom da je uvek bio pristupačan što se tiče cena za mladalački džep i   zbog diskoteka. 

Potom, valjda kada sam se zasitila a možda i malo se uozbiljila, krenula sam u obilazak Halkidikija.

Treća faza valjda tako i treba da bude je zapadna Grčka.


Odlučila sam se za Sivotu iz razloga što mi se na prvi pogled učinila kao veoma mirno i spokojno mesto, a nekako mi je ove godine taj neki mir i opuštanje bio preko potreban.

Naravno, nisam se pokajala.



Smeštaj nam je bio izuzetno blizu Marine, a i gradske plaže Galikos Molos, mada mi se čini da je u Sivoti nekako sve tu i tako blizu.

 Ako ste sa druge strane Sivote, svakako bićete blizu barem jednoj od sedam-osam rajskih plaža, po kojima je ovo mesto i te kako bogato i poznato. Zaista pravi mali raj na zemlji odnosno Grčka u pravom smislu reči onakva kakva i jeste.



Ne bih vas sada ovde davila sa fotografijama mora i talasa u velikoj meri, nego ću odmah krenuti na moju "gastro stvar" :) Hrana.

Ja sam  već godinama oduševljena pekarama odnosno pecivima koje se u Grčkoj nude. Doduše jeste da su u odnosu na naša malo skuplja ali iskreno ne mogu se porediti.



U Sivoti se takođe nalazi u samom centru i odlična pekara gde se sva peciva u njoj prave na licu mesta ručno. Ne mogu da vam opišem koliko je svako, ama baš svako pre ukusno.

  


Posebno mi se dopao kroasan, iskreno do sada nigde nisam jela tako fin, mekan dobrog ukusa, lepe veličine, i da nije težak za stomak, da je bez raznoraznih aditiva.



Jonska obala i jonska ostrva nisu baš pogodna za ljubitelje tulumba, ne znam da li ste primetili ali ovde ih nema, i one su izgleda isključivo predstavnice Halkidikija. 



Od slatkog ovde možete naći koks, naravno neizbežne baklave i kadaif, kao i one raznorazne vafle i suve kekse.

 


Takođe, Sivota iako mirno mesto koje nije rekla bih iskreno za aktivan odmor, noćni život i provod za mlade, nudi divne restorane i taverne.  



Tu bih pre svega izdvojila restoran-Georgeos Family u čiju pripremu jela je uključena cela porodica i koja nudi raznorazne grčke specijalitete, po ekstra povoljnim cenama.



Hrana je i više nego ukusna, tradicionalna i veoma kvalitetna.



Na fotografijama je grčka salata, ljutkasta salata sa paprikom, đuveč, pasticio i naravno porcija girosa.




Kako je u Sivoti prisutan veliki broj italijanskih turista naravno da na svakom koraku možete da pojedete pizzu ili pastu. Pizza se u skoro svim pizzerijama isključivo peče u peći na drva, ovde bih izdvojila-Mediterraneo Pizzeria & Trattoria



Takođe bih izdvojila i restoran Steak House ukolik oželite da pojedete nešto konkretno, kao na primer rebarca, odrezak sa krompirom, Cezar salatu ili pastu sa tri vrste sira i sve da lepo na samom kraju zalijete mastikom ili limunćinom.


Jela su ovde konkretna, obilna, ukusna i za svačiji ukus.

Zatim omiljeni saganaki





Ja lično volim da kada se nađem u nekom restoranu sama napravim kombinaciju od predjela pa do dezerta, tako da ću vam ovde sada možda dati i ideju ukoliko se nažete u nekom mediteranskom restoranu, kako da više  jela isprobate od jednom


Restoran se nalazi na samoj rivi i veoma je lepog ambijenta, a usluga je veoma brza i efikasna obzirom da je mesto bilo puno, prepuno gostiju.


Jeli smo dinstane školjke, Kapris salatu, Tzatziki salatu, Rižoto sa povrćem i na kraju se zasladili sa  Karamel panakotom.


 *Mediterianski restoran Faros Sivota.

I na samom kraju moji omiljeni kokteli koje smo ispijali na obali mora.



петак, 15. новембар 2024.

Puter krofne

 Kod nas Vojvođana sve mora da bude nekako drugačije, torta sa kojim gramom oraha više, mekike prevelike, langoš sa mnogo sira, supa  za dva dana iz najvećeg lonca, pa tako i krofne moraju da budu sa testom od putera a da se peku u masti.

To je poput onog vica kada su pitali Lalu šta bi radio kada bi bio bogat, a on odgovorio:

-Umakao bih čvarke u mast.

E sad to je možda malo i previše ali puter u kolačima nije, baš naprotiv gledajući neke stare recepte, naše bake margarin uopšte nisu koristile te nema ni jednog recepta osim sa puterom.

Bogami nekada se znao dobar ukus i kvalitet.



Za krofne vam je potrebno:

600g brašna

malo soli

kocka kvasca+ malo šećera

 2 kašike  šećera

 1 jaje i jedno žumance

narendana korica limuna

100g otopljenog putera

100ml mleka




Priprema:

u 1dcl mlakog mleka dodajte šećera pa  rastopiti kvasac. Kada kvasac zapeni dodajte ga u prosejano brašno, a zatim dodajte i sve ostale sastojke.

Moja baka je umela obzirom da su jaja bila domaća i da doda i po dva žumanca, obzirom da vam ostaju dva belanca za ništa, tako da možete i vi ako imate svoja jaja ili ako od belanaca planirate posle da napravite na primer puslice.

Testo zamesite, treba da bude žuto i meko ali da se ne lepi za ruke.

Potom sledi drugi deo, ja ga zovem odmaranje testa, ovde je važno da se testo ostavi u vangli u kojoj ste ga mesili, prekriveno krpom. Testo dok se odmara će i da naraste, baš dobro naraste.

Vreme odmaranja neka bude oko sat vremena.

Testo zatim premesite i prebacite na pobrašnjavljenu ranu površinu. 

Oklagijom ga razvijte, ali ne pre tanko i ne pre više s tim da vodite računa da ga i ne pretiskate mnogo, onako razvijte ga ovlaš, a potom rukama pokušajte još malo da ga razvučete na debljinu od oko 1cm.

Ovo je važno iz razloga što će testo ostati meko.

Kada pravim puter krofne, uzimam manju okruglu modlu ili manju čašu, kako bi krofnice bile za nijansu manje od onih redovnih.

Tako oblikovane poređam na čistu tepsiju i ostavim ih opet da odmore nekih 15 minuta.

Sada su spremne za pečenje.

Pekla sam ih u masti.

Kad ih pečem, vodim računa da mast bude topla ali ne pregrejana da cvrči.

Prvo pečemo jednu stranu a zatim lagano okrenete na drugu.

Treba da budu tamno zlatne boje.

U poslednje vreme posle vađenja iz šerpe uvek ih prvo stavim na papirni ubrus da se upije višak masti. Ove krofne odmah uvaljam ovako vruće u prah šećer pomešan sa vanil šećerom, jer se stvori kada se malo ohlade predivna slatka korica.





четвртак, 14. новембар 2024.

Lovačke šnicle

 Lovačke šnicle, jelo jedno od meni omiljenih kako za radni dan tako i za neke svečane ručkove. Može da se pravi sa pilećim i junećim mesom, ali ja nekako se ipak držim onog starog recepta i pravim ih isključivo sa svinjskim butom.

Možete ih naravno napraviti i dan ranije, ali ja nekako kada stavljam u sos šampinjone to ne praktikujem, tako da ukoliko ih spremate za sutra dan moja preporuka je da ih ne stavljate.

Preporuka je takođe da od gore obavezno pre posluženja iseckate svež peršun jer daje jednu posebnu aromu, a svakako i ovo jelo čini veoma dekorativno.



Potrebno je:

6 svinjskih šnicli od buta

200g šampinjona

so

biber

mast ili ulje

praziluk

1dcl belog vina

2dcl vode

2dcl neutralne pavlake za kuvanje

svež peršun



Priprema:

Šnicle za početak izlupati maljem i usoliti, a po ukusu i pobiberiti.

Potom uvaljati u brašno i u tiganju malo propržiti na masti i sa jedne i sa druge strane ali ne da ih ispečete do kraja. Pripremite veću šerpu stavite na dno iseckan praziluk na kolutove, tanko iseckane šampinjone i preko svega poređajte šnicle. Zatim dodajte kašiku masti i vodu. Sve stavite na šporet i kada se mast istopi i počne sve da krčka smanjite na najmanju moguću temperaturu i lagano ih krčkajte. Nakon određenog vremena okrenite ih da ne zagore i dodajte vino. Kao što sam gore napisala poenta je da se šnicle krčkaju na laganoj vatri kako bi bile mekane, ali i tu vodite računa da ih povremeno okrenete sa jedne na drugu stranu kao i da vam povrće ne uhvati na dno posude.

Kada su smekšale dodajte na samom kraju neutralnu pavlaku, vratite na šporet da  se ona zgreje ali ne da vri.

Kod ovog dela budite posebno oprezni jer pavlaka može vrlo lako da se zalepi sa povrćem na dno šerpe.

Šnicle se služe vruće sa od gore naseckanim svežim peršunom.