Na salašu moga dede imali smo par jagoda. Nisam mogla da dočekam jun kako bih uzbrala koju, s tim što moram biti iskrena u toj mojoj nestrpljivosti par puta mi se desilo da pojedem polu zrele onako sa zemljom na njima.
Kasnije su moji roditelji u bašti imali jagode na foliji, koje su doduše bile čistije, ali i stalno rađajuće, što bi trebalo da znači da ih ima celog leta, što nije bilo baš tako, te smo ih imali samo u junu i julu.
Iskreno, ta dva meseca su bila jako kratka za mene koja ih obožava, i prosto sam celo svoje detinjstvo večito bila željna jagoda.
U posledenje vreme jagode su dostupne cele godine, čak su mnogo veće, crvenije i krupnije ali nažalost potpuno bezukusne, plastične i nemaju ništa zajedničko sa onim jagodama iz mog detinjstva.
Sa onim, malim , prljavim jagodicama ali preslatkim.
Želja za jagodama je i dalje ostala, tako da bez obzira što su dostupne cele godine, za mene su one još uvek kratkog veka, jer volim samo domaće jagode.
Tako da dva meseca dok ih ima ne znam ni sama koliko sam ih pojela i šta sam sve od njih napravila a između ostalog i ovu brzu tortu koju sam nazvala Vanila Jagoda.
Che bontà! Complimenti!
ОдговориИзбриши