Jesen bez mirisa pečene paprike? Nikako! Evo kako ih pečem u rerni kada nemam vremena za tradicionalni način.

Čim stignu prvi svežiji jesenji dani, mnoge od nas miris pečene paprike vrati u detinjstvo i podseti na vreme kada se vikendima okupljala cela porodica oko šporeta ili roštilja pripremajući zimnicu. Pečenje paprike i spremanje ajvara nije bila samo kuhinjska obaveza, već pravi mali porodični ritual koji je označavao dolazak jeseni i pripremu za zimu.

Danas živimo drugačije. Obaveza je mnogo više, a slobodnog vremena sve manje.

 Ipak, to ne znači da treba da se odreknemo domaćeg ajvara i mirisa jeseni u svom domu. Kada nemam dovoljno vremena za tradicionalno pečenje na plotni ili roštilju, paprike pečem u rerni. 

Naravno, ništa ne može potpuno da zameni aromu paprike pečene na živom plamenu ili roštilju, ali ova metoda značajno ubrzava posao i daje odličan rezultat.

Paprike operem, poređam u pleh i pečem na 180°C dok kožica ne potamni i ne počne da se odvaja. Na ovaj način mogu da ispečem veću količinu odjednom, bez stalnog okretanja i nadgledanja. Iako nedostaje ona prepoznatljiva dimljena aroma koju daju roštilj i plotna šporeta, rezultat je i dalje veoma ukusan i dovoljan za pripremu kvalitetnog domaćeg ajvara.

Mali savet za lakše ljuštenje:

Jedan jednostavan trik može vam uštedeti mnogo vremena. Čim izvadite pečene paprike iz rerne, stavite ih u veću posudu i prekrijte čistom kuhinjskom krpom. Ostavite ih desetak do petnaest minuta da se "potpare". Para će omekšati kožicu i ona će se mnogo lakše skidati.

Prilikom ljuštenja krenite od donjeg dela paprike prema peteljci. Na taj način kožica se jednostavnije odvaja, a paprika ostaje cela i lepša za dalju obradu.

Bez obzira da li paprike pečete na tradicionalan način ili u rerni, najvažnije je da sačuvate deo te lepe jesenje tradicije. Jer domaći ajvar nije samo zimnica – to je ukus doma i uspomena koje se prenose generacijama.

Pekmez od jabuka i cimeta

 Pekmez od jabuka i cimeta pravi je miris jeseni u tegli a njegova bogata aroma, prirodna slatkoća jabuka i topla nota cimeta čine ga savršenim dodatkom za doručak, palačinke, kolače ili jednostavno krišku svežeg hleba.

 Ovaj domaći pekmez ne sadrži veštačke dodatke, a priprema je jednostavna i omogućava da sačuvate ukus zrelih jabuka tokom cele godine.

Sastojci:

2 kg jabuka

500 g šećera 

1 kašika mlevenog cimeta

Sok od 1 limuna

100 ml vode

Priprema:

Jabuke operite, ogulite i uklonite semenke, pa ih narežite na manje komade. Stavite ih u vežu šerpu dodajte vodu i limunov sok.

Kuvajte na srednjoj temperaturi oko 20 minuta, dok jabuke potpuno ne omekšaju.

Štapnim mikserom ili gnječilicom usitnite jabuke do željene gustoće, ja ne volim kada su jabuke potpuno ispasirane.

Dodajte šećer i cimet, dobro promešajte i nastavite kuvati još 30 do 40 minuta uz povremeno mešanje.

Kada pekmez postane gust i sjajan, sklonite ga s vatre. Vruć pekmez sipajte u tegle, zatvorite ih i okrenite naopako oko 5 minuta.

Vratite tegle u normalan položaj i ostavite da se potpuno ohlade.

Za intenzivniji ukus možete dodati prstohvat mlevenog muškatnog oraščića ili nekoliko klinčića tokom kuvanja, koje ćete pre punjenja tegli ukloniti.

Slatko od frušta – miris detinjstva u tegli

U ravničarskim domaćinstvima malo šta može da zameni ukus domaćeg slatka. Slatko od frušta, pripremljeno od zrelih i mirisnih fruštova, čuva punoću leta i donosi dašak tradicije na svaku trpezu. Posluženo uz čašu hladne vode, palačinke ili kao dodatak omiljenim poslasticama, ovo slatko je jednostavan način da sačuvamo trešnje, višnje ili frušt  tok

om cele godine.

Ove godine za razliku od ranijih moram da se pohvalim da je frušt a ne samo frušt, nego I višnja I trešnja nadmašili svoj prinos, možda kao nagrada u zadnjih deset godina kada nije bilo ni jedne jedine😊

Sastojci-mere sam dala za 1kg

1 kg očišćenog frušta

1 kg šećera

200 ml vode

sok od 1 limuna

1 vanilin šećer (po želji)

Priprema:

Voće pažljivo operite i očistite od peteljki i koštica. Obično biram kada pravim slatko voće koje nije prezrelo kako se ne bi raspadalo tokom kuvanja. U široj šerpi pomešajte šećer i vodu, pa kuvajte dok se ne dobije gust sirup, vodite računa da ne provri ili da vam ne zagori.

Dodajte frušt i kuvajte na umerenoj temperaturi oko 30–40 minuta, povremeno skidajući penu. U jednom momentu pena će nestati a vi ćete već po gustini videie da ako je sirup gust slatko je već gotovo.

Ovde treba voditit računa da sirup ne bude previse ukuvan kako se ne bi-ušećerio, ili previse tečan, najbolje je da kašikicom izvadite  sirup na tanjir, pa pustite malo da se ohladi. Ako se sirup “lenjo” spušta po tanjiru znači da je slatko skuvano. Pred kraj kuvanja dodajte limunov sok i vanilin šećer.

Sklonite šerpu sa vatre. Ostavite slatko da se ohladi, a zatim ga sipajte u sterilizovane tegle i dobro zatvorite.

Pinđur

 Krajem leta i početkom jeseni domaćinstva su nabavljala velike količine paprika, paradajza i patlidžana, a dvorištima su se širili mirisi pečenog povrća i kuvanih sosova. Okupljale su se cele porodice, svako je imao svoj zadatak, od pečenja paprika do punjenja tegli. Zimnica nije bila samo način da se sačuvaju plodovi leta, već i prilika za druženje, razgovor i prenošenje recepata s generacije na generaciju.

Danas nam je tempo života mnogo brži, pa se zimnica često priprema u manjim količinama ili se kupuje gotova.

 Ipak, sve više ljudi ponovo otkriva čari domaćih namaza i tradicionalnih recepata. Pindžur je jedan od njih – ukusan specijalitet od pečenih paprika, paradajza i patlidžana koji osvaja bogatim ukusom i mirisom. Odlično se slaže uz meso, sir, domaći hleb ili kao samostalan obrok.

Sastojci:

3 kg crvenih mesnatih paprika

1,5 kg paradajza

150 ml ulja

2 kašike soli

1 kašika šećera

3 do 4 čena belog luka (po želji)

malo sveže mlevenog bibera

Priprema

Paprike oprati i ispeći u rerni ili na roštilju dok kora ne potamni. Vruće pečene paprike staviti u posudu i poklopiti kako bi se lakše oljuštilo. Kada se ohladilo oljuštiti paprike, ukloniti semenke iz paprika, pa sve sitno iseckati.

Paradajz kratko obariti, oljuštiti i usitniti.

U većoj šerpi zagrejati ulje, dodati paradajz i kuvati dok deo tečnosti ne ispari.

Dodati paprike pa kuvati na srednjoj temperaturi uz povremeno mešanje oko 60 do 90 minuta.

Pred kraj dodati so, šećer, beli luk i biber.

Vruć pinđur sipati u sterilisane tegle, dobro zatvoriti i ostaviti da se postepeno ohladi.

Što se povrće sporije peče i duže krčka, pinđur će imati bogatiji ukus i lepšu teksturu. Najlepši je nakon nekoliko nedelja stajanja, kada se svi ukusi potpuno sjedine.

Slatko od malina

 Nekada je gotovo svako dvorište imalo svoj mali kutak sa malinama. Nisu to bili veliki zasadi ni plantaže, već nekoliko redova uz ogradu ili baštu, dovoljno da deca tokom leta trče među žbunovima i krišom beru najkrupnije plodove. Prsti bi ostajali crveni od soka, a bakine korpe pune mirisnih malina čekale bi svoj red u hladovini.

Kad bi leto bilo na izmaku, u kuhinjama širom ravnice počinjala je prava mala čarolija. Na šporetima su tiho krčkale šerpe pune voća i šećera, a slatko od malina pažljivo se pripremalo za zimu i posebne goste. Nije se služilo svakoga dana. Čuvalo se za trenutke kada neko drag pokuca na vrata, uz čašu hladne vode i tanjirić pun rubin-crvenih plodova.

Sastojci:

1 kg svežih malina

1,2 kg šećera

200 ml vode

1 limun isečen na tanke kolutove po želji

Priprema:

Maline pažljivo pregledajte i odstranite eventualne nečistoće. Preporuka je da se za slatko od malina kako se ne bi raspadale koriste malo zelenije maline čvršće strukture.

U široku šerpu sipajte šećer i vodu pa kuvajte dok se ne dobije gust sirup. Dodajte maline i kolutove limuna.

Kuvajte na umerenoj temperaturi, povremeno protresajući šerpu umesto mešanja kako bi maline ostale cele.

Redovno skidajte penu koja se stvara tokom kuvanja, kašikom. Obzirom da su maline izuzetno nežne vodite računa da ih previse ne pritiskate dok odstranjujete penu.

Kuvajte 20 do 30 minuta, dok sirup ne postane gust i bistar.

Sklonite sa šporeta, pokrijte čistom krpom i ostavite da se potpuno ohladi.

Sipajte u sterilisane tegle, zatvorite i čuvajte na hladnom i tamnom mestu.

U dobro skuvanom slatkom svaka malina ostaje cela, kao mali dragulj u bistrom sirupu. Upravo po tome se nekada prepoznavala dobra domaćica. 

Slatko od kajsija

Miris zrelih, sočnih kajsija i lagano ukuvanog sirupa podseća na tople letnje dane, bakino dvorište i police pune pažljivo pripremljene zimnice.

 Pored tradicionalnog pekmeza od kajsija, od ovog omiljenog voća priprema se i slatko – nezaobilazni deo domaće kuhinje i starih porodičnih običaja. Ovo tradicionalno slatko nije samo poslastica uz čašu hladne vode ili šoljicu kafe, već i način da sačuvamo najlepše ukuse sezone tokom cele godine.

 Uz nekoliko jednostavnih sastojaka i malo strpljenja, možete pripremiti domaće slatko koje će oduševiti porodicu i goste.

Sastojci:

1 kg zrelih, ali čvrstih kajsija

1 kg šećera

200 ml vode

1 limun (isečen na tanke kolutove ili sok od jednog limuna)

Priprema

Kajsije operite, prepolovite i uklonite koštice. U široku šerpu sipajte vodu i šećer, pa kuvajte dok se šećer potpuno ne istopi i dobije se gust sirup.

Dodajte kajsije i kuvajte na srednjoj temperaturi bez mešanja. Po potrebi lagano protresite šerpu.

Tokom kuvanja uklanjajte penu koja se stvara na površini.

Pred kraj kuvanja dodajte kolutove limuna ili limunov sok.

Kuvajte dok sirup ne postane gust, a kajsije ostanu cele i sjajne. To obično traje 30–40 minuta.

Sklonite sa vatre, pokrijte čistom vlažnom krpom i ostavite da odstoji nekoliko sati ili preko noći. Slatko sipajte u sterilisane tegle, dobro zatvorite i čuvajte na tamnom i hladnom mestu.

Savet:

Za najlepšu aromu birajte potpuno zrele, ali ne prezrele kajsije. Ako želite bogatiji ukus, možete dodati i nekoliko listića sveže nane ili malo vanile pred kraj kuvanja.

Pekmez od dinja

Koliko puta ste kupili ogromnu, mirisnu dinju sa idejom da ćete je pojesti za dva dana, a onda vas je dočekala iz frižidera pogledom koji govori: „Pa, hoćemo li nešto ozbiljnije od ovog grickanja?“

 E pa, upravo tada nastupa pekmez od dinja! 

Ova neobična, aromatična poslastica pretvara slatkoću leta u namaz koji miriše na sunce, odmor i bezbrižne dane. Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, dobićete pekmez koji će iznenaditi svakoga ko misli da se od dinje može napraviti samo voćna salata.

Sastojci:

1,5 kg očišćene dinje

500–700 g šećera (po ukusu i slatkoći dinje)

sok od 1 limuna

1 kesica vanilin šećera (opciono)

Priprema:

Dinju očistite od kore i semenki, pa je isecite na manje kockice. Stavite je u šerpu sa šećerom i ostavite oko 1 sat da pusti sok.

Dodajte limunov sok i stavite na umerenu vatru.

Kuvajte uz povremeno mešanje dok se komadići dinje ne raspadnu i masa ne počne da se zgušnjava.

Po želji dodajte vanilin šećer.

Kada pekmez dostigne željenu gustinu, usitnite ga štapnim mikserom ili ostavite sa sitnim komadićima voća.

Vreo pekmez sipajte u sterilisane tegle i odmah zatvorite.

Okrenite tegle naopako 5 minuta, pa ih vratite u normalan položaj i ostavite da se potpuno ohlade.

Trešnje u rumu-Kompot

Dešavaju se i one godine kao što je ova kada  trešnje ne stižemo da pojedemo, kada su pune činije na stolu, a ruka stalno posežu za još jednom. 

Sočne, slatke, crvene kao najlepše uspomene iz detinjstva ranije još kada sam bila dete sećam se da su rodile svake godine a u poslednjih nekoliko godina uz višnje su pravi pravcati luksuz.

Ovaj put napravili smo i malu teglu uspomena koja se otvara zimi, uz kolače, palačinke ili jednostavno kao desert uz kafu, i koja  nas vrati u toplo leto.

Sastojci:

1 kg trešanja

500 g šećera

2 dl vode

2 dl ruma

1 vanilin šećer 

Priprema:

Trešnje operite, očistite od peteljki i po želji izvadite koštice.

Ređajte ih u čiste tegle, ali nemojte ih sabijati – neka ostane malo prostora da sirup lepo prođe između.

U šerpi prokuvajte vodu i šećer dok se potpuno ne rastopi i dobije se lagani sirup. Pred kraj možete dodati vanilin šećer.

Dok je sirup još topao (ne vreo), prelijte njime trešnje u tegli.

Kada se malo prohladi, dodajte rum.

Tegle dobro zatvorite i ostavite na tamnom i hladnijem mestu.

* Priprema trešanja u rumu u Vojvodini nema jedno „čisto” lokalno poreklo, već je deo šire srednjoevropske kulinarske tradicije koja se tokom istorije prenela na ovaj prostor.

Vojvodina je vekovima bila deo Habsburške (Austro-Ugarske) monarhije, pa su se zajedno sa stanovništvom mešali i običaji u ishrani. Upravo iz tog kruga dolazi navika čuvanja voća u alkoholu.

U Austriji i Nemačkoj postoji tradicija pravljenja Rumtopf-a – mešavine sezonskog voća koje se slaže sa šećerom i preliva rumom tokom leta.

U Mađarskoj i Češkoj takođe je bilo uobičajeno konzerviranje voća u alkoholu radi dužeg čuvanja i kao poslastica za zimu.

U Vojvodini se ovaj način pripreme odomaćio zahvaljujući: nemačkim (dunavskim Schwabama), mađarskim i austrijskim uticajima, građanskoj kuhinji 19. i početka 20. Veka I dostupnosti voća i šećera u ravničarskim domaćinstvima

Vremenom se prilagodio lokalnom ukusu i sastojcima, pa su trešnje i višnje postale čest izbor, jer ih ima u izobilju.

 Zašto baš rum?

Rum nije bio domaće piće, ali je u to vreme bio dostupan kroz trgovinu i smatrao se „finijim“ dodatkom. Imao je nekoliko prednosti:

konzervira voće (alkohol sprečava kvarenje)

daje bogatu aromu

pretvara jednostavno voće u desert

Egzotična marmelada

 Postoje ukusi koji nas u jednom zalogaju odvedu daleko – tamo gde mirišu citrusi, sunce greje jače, a dani su sporiji. Ova egzotična marmelada nastala je iz te želje da se u tegli sačuva malo topline i svežine. Spoj mandarina, grejpa, narandže, limuna i ananasa daje bogat, slojevit ukus – blago gorak, osvežavajuće kiseo i prirodno sladak. Savršena je za doručak, ali i kao mali luksuz uz čaj ili kolače.

Sastojci:

500 g mandarina (oljuštenih i očišćenih od belih opnica)

1 veći grejp (oljušten, bez previše bele kore)

2-3 narandže

1 limun (sok + malo rendane kore, po želji)

1 ananas zreliji-sitno seckan

700–800 g šećera (po ukusu)

100 ml vode

Priprema:

Citruse oljušti, ukloni semenke i što je moguće više bele opne (posebno kod grejpa, da marmelada ne bude previše gorka). Iseci voće na sitne komade. Ananas sitno naseckati, bilo bi poželjno što sitnije jer se zbog svoje structure ne može baš rastopiti.

U veću široku šerpu staviti svo voće, dodati vodu i limunov sok. 

Prvo kuvati nekih 15 minuta  na srednjoj vatru  dok voće ne omekša i pusti so, potom dodati j šećer, dobro promešt,  smanjiti  vatru I kuvati dalje  30–45 minuta, uz povremeno mešanje, dok se marmelada ne zgusne.

Provera gustine- Za proveru gustine kapnuti malo marmelade na hladan tanjirić – ako se ne razliva i lagano se zgušnjava, gotova je.

Vruću marmeladu sipati u sterilisane tegle, odmah zatvoriti i okrenuti naopako na  nekih 5 minuta, zatim vrati u normalan položaj i ostavi da se ohladi.

Saveti za savršenu marmeladu kada su u pitanju agrumi:

Balans gorčine: Grejp daje karakter, ali nemojte preterivati sa belom korom – mala količina je dovoljna.

Široka šerpa je ključ: Što je veća površina, marmelada će se ravnomernije i brže zgusnuti.

Manje mešanja pri kraju: Previše mešanja može da „razbije“ prirodnu teksturu i boju.

Prirodna gustina: Citrusi i limun već sadrže pektin, pa nema potrebe za dodatnim želatinima.