Noćna vojvođanska pogača

 U ona neka prošla vremena, žene jesu imale više vremena što je naravno bilo jako dobro ne samo za njih nego i za porodicu i domaćinstvo, tu naravno ne mislim na to da su mogle non- stop da odmaraju, nego mislim da su mogle da se kvalitetnije bave ukućanima, ishranom i da imaju i višak vremena za sedenje na sokaku ili za ručni rad.

Takođe u ono starije doba, da ga tako nazovem češće su se razmenjivali i recepti, domaćice su se trudile svašta da nauče i da imaju sa čime da se pohvale, a i red je bio kada se ide kod nekog na Svečare, rođendan, proslavu ili podušje da se nešto umesi i ponese.

Moja majka je na primer ovu noćnu pogaču često mogu čak reći i baš stalno nosila na podušja umrlih. Jeste da to i nije neka prilika, ali imala sam utisak da je ona time želela da iskaže poštovanje i prema toj kući gde ide i prema pokojniku.

Takođe, sećam se da je par puta ovu pogaču pravila ali u drugačijem obliku-poput krune i nosila je u crkvu, ali ne mogu tačno da se setim kojom prilikom.

Kao detetu meni je lično ova pogača bila bogovska, jer se jela topla, i čini mi se da je nekako i slađa kada je topla nego kada se ohladi, iako je odlična i ukusna i meka i dva tri dana posle.

Sećam se i jedne prilike kada je Majkina tetka,  u dobrim godinama preminula, i da je ona to veče, već kasno došla od njihove kuće ali uspela da umesi pogaču i sutra ranom zorom donese u baba tetkinu kuću, onako toplu i rumenu. Ta sećanja su mi nekako ublažžavala ovakve tada za mene tužne i možda strašne stvari, jer ta pogača mi je tada delovala kao neki slatki poslednji pozdrav.

Ali da pređem sada na druge teme.

Već sam vam u tekstu iznad otkrila zašto se ovaj vojvođanski delikates naziva "Noćna pogača", iz razloga što se praktikuje da se umesi uveče, i čitavu noć ostavi da miruje i da se testo odmori na hladnom nekih barem 8 sati pa se tek ujutro peče.

To joj je i jedan plus jer joj daje na praktičnosti i brzini.

Tim njenim noćnim odmaranjem, dobija se i to da testo bude vanredno fino i mekano i nekako lako, u smislu da nije teško za stomak.

Barem su to neki moji zaključci. Zaista je specijalnog ukusa.

Sada ću vam polako opisati redosled pripreme, s tim što ja kada je pravim, idem uvek težim putem, a to znači da ne koristim mikser nego sve radim sa kulinarskom žicom, baš onako kako se to nekad radilo, jeste da iziskuje vremena ali ja smatram da čak i mikser može da mi pokvari ukus :)

pa da počnemo.

Potreban vam je 1 kg brašna, ja nikada ne počinjem da mesim testo sa tim kilogramom, nego prvo u jedan sud izdvojim 800g pa ukoliko je potrebno kasnije dodajem po potrebi ostatak.

Potreban je jedan ceo kvasac 40g

200ml mleka

10 kašika šećera

1 vanil šećer

2 kesice suvog grožđa

1 kašika brašna

5 kašika masti

Prvo odvojim belanca od žumanca,. Žumanca dobro sa 10 kašika šećera umutim kulinarskom žicom, da bude smesa bela i da se šećer dobro otopi.

Zatim u 100ml mleka rastopim sa kašikom šećera i kašikom brašna kvasac i ostavim sve nekih 10 tak minuta da zapeni.

Belanca, ovo je teži način ( možete mikserom) žicom umutim u šne i u njih dodam 100ml toplog mleka, ne vrelog, i ponovo umutim da se sjedini.

Sad sve ove satojke dodam brašnu i zamesim meko i glatko testo. Mesim nekih 15 tak minuta rukom.

Potom prekrijem čistom krpom i ostavim nekih 45 minuta da se udvostruči.

Pripremim za to vreme pleh, tako što ga namažem mašću i pripremim mast.

Mast pripremam tako što 5 kašika masti operem nekoliko puta pod vodom (četiri puta), i to tako što odvojim mast u jednu činiju, sipam vode i promešam, vodu uklonim i tako ponovim 4 puta.

Zašto se to radi?

iz razloga da mast bude belja i da se ne oseća jako ili ukoliko je baš domaća da nema ostatke droždine.

Testo koje se udvostručilo stavim na radnu površinu, premesim i podelim na dva dela.

Svaki deo razvijem oklagijom što tanje mogu. Premažem mašću i pospem suvim grožđem-ja volim kada ima dosta suvog grožđa.

Urolam testo i stavim u pleh, u oblik koji želim da dobijem.

S obzirom da će se ono tokom noći utrostručiti, ja uvijem u dva ćirilična slova S i poređam u pleh jedan preko puta dugog. Udaljim ih dobro i od ivica tepsije.

Mast koja vam je ostala u činiji će vam poslužiti da premažete pogaču od gore.

Zatim je prekrijem krpom i ostavim na hladno.

Pre spavanja sam je još jedared obišla da ukoliko je potrebno da je odvojim ili pomerim od ivice ako se neravnomerno formira, namestim.

Ujutro je pečem na 180C oko 40 minuta, zadnjih 15 minuta je prekrijem folijom.

Tako vruću pečenu pogaču odmah pospem prah šećerom pomešanim sa vanil šećerom.

Ukoliko po ovom receptu pravimo Kruna noćnu pogaču, onda pre oblikovanja testo podelimo u tri dela, jedno će biti manje od ostala dva, i to se oblikuje u loptu i stavi u sredinu pleha.

druga dva dela se upletu i uviju oko te lopte. Takva pogča se stavlja u pleh od 24cm i pečenjem se dobija visoka Kruna.

Kod nje je važno voditi računa da se ranije prekrije folijom, jer je visoka i da vam se ne desi da gore bude reš a unutra živo testo.