Znam da mnogi od vas vezuju dgunju za kitnikez i za pesmu od Đorđeta Balaševića i da je to u suštini šta mlade generacije znaju o tom odličnom I zdravom voću.
Dgunja je čudna voćka, u svakom smislu-teška, teška za rendanje, teška za ljuštenje, teška kad je zagrizete…
Sve to samo na prvi pogled, ukoliko je zavolite neće vam nakon toga nikada pasti sa trona jesenjeg voća, dakako pored moje omiljene bundeve.
Ovo je recept za starinsko slatko, moja Majka je doduše pravila od dgunja najčešće kitnikez i kompot, međutim kako su nekad u avlijama drveća bila džinovska i mnoge dgunje padnu na tlo ili brzo ugmile.
Te dgunje su se rendale za rakiju ili ukoliko su baš malo ugmilene rendale su se za slatko.
Za ovu meru je potrebno:
1.5 kg narendanih dgunja
4 dcl vode
1kg šećera
2 limuna
Priprema dgunja je naravno možda najteži deo posla, barem za mene.
Dgunje operite pa i ukoliko je neki deo ugmileo slobodno isecite a zdravi deo voćke narendajte na rende kao jabuku kada pravite lenju pitu.
Pripremite veću šerpu koju korsitite za pripremu zimnice i u nju prvo stavite vodu i šećer te zagrejte ne da vam uvri ali da bude šećer otopljen.
Potom u tu smesu stavite narendane dgunje.
Ja ih tada prvi put i pomešam varjačom u šerpi i nakon toga ih više ne diram.
Sistem kuvanja je sada kao kod redovne pripreme slatkog.
Prvo kuvanje na laganoj vatri, skidati penu ako je bude bilo, ne mešajte neko samo drmajte šerpu.
Kada dgunje dobiju caklastu žutu boju ja tada pojačam vatru te pustim da malo uvru. Na samom kraju dodam limun iseckan na tanke kolutove sve sa koricom.
Obzirom da već godinama pripremam slatko od svakakvog voća več od prilike po gustini znam kada je gotovo, ali vama je preporuka da stavite malo tečnosti I Dgunje na tanjirić pa ako se polako sliva znači da je slatko gotovo i da može u tegle, ako se pak preliva kao voda kuvajte još-
Od ove smese sam imala 5 velikih teglica.
Нема коментара:
Постави коментар