Zime su nekad bile pune sngea i veoma hladne, baka mi je pričala da je jedne godine sneg bio toliko napadao , pa skoro do njenog struka, a bila je već devojka...
Te godine sem što je bilo puno snega , moja baka je upoznala i mog dedu.
Da, nekada su ljubavi bile one prave filmske , nisu postojale prepreke, nije postojala zima, niti izgovori.
Te godine sem što je bilo puno snega , moja baka je upoznala i mog dedu.
Da, nekada su ljubavi bile one prave filmske , nisu postojale prepreke, nije postojala zima, niti izgovori.
Sneg je bio romantičan, grudve su bile zabavne, kiša senzualna,...
Pa tako je i te godine moj deda kao i obično baš tog dana, kada je sneg navejao skoro metar, krenuo svojim konjem iz Bačke Palanke u susedno selo, na bunar po lekovitu izvornu vodu.
(Kada mi je baka pričala o ovome, uvek sam dedu zamišljala, onako na belom konju, u šubari-koju su tada svi nosili i imali po dva komada, kao radnu i paradnu, kako jaše a pahulje mu padaju preko crne šubare, i sve to mi je delovalo nekako božanstveno).
Naravno svako selo u Vojvodini ima svoj Izvor, pa tako i moje selo.
Elem, krenuo je po toj svoj vejavici i kijametu na Izvor i ni manje ni više, kada je stigao do našeg sela, bogami je dobro zavejalo i on nije mogao znate kako se kaže " Ni makac".
To znači ni levo ni desno ni napred ni natrag.
I to je bio taj sudbonosni momenta kada je baš, eto tada po najvećem kijametu i vejavici i moja baka krenula upravo na Izvor, jer se njenom "Bapi" baš pripila topla izvorska voda.
I mic po mic, reč po reč...ostalo je istorija,.
Za školjkje vam je potrebno:
250g masti
500g brašna
1 kašika šećera
1 prašak za pecivo
200ml mleka
prah šećer z apospis
i pekemz za punjenje školjki.
Od ovih sastojaka zamesiti testo, baš zbog masti testo se jako lako i lepo umesi.
Razviti ga oklagijom, tanko, vaditi modlom krugove, u svaki krug staviti malo pekmeza.
Prekopiti, i viljuškom same ivice lepo pritisnuti, to ne morate ali bude ukrasno.
Poređajte na pek papir i pecite nekih desetak minuta na 180-200C.
Gotove školjke moraju biti bele, i još vruće uvijte u prah šećer.
Predivne su prhke, ukusne..nešto posebno!
Naravno svako selo u Vojvodini ima svoj Izvor, pa tako i moje selo.
Elem, krenuo je po toj svoj vejavici i kijametu na Izvor i ni manje ni više, kada je stigao do našeg sela, bogami je dobro zavejalo i on nije mogao znate kako se kaže " Ni makac".
To znači ni levo ni desno ni napred ni natrag.
I to je bio taj sudbonosni momenta kada je baš, eto tada po najvećem kijametu i vejavici i moja baka krenula upravo na Izvor, jer se njenom "Bapi" baš pripila topla izvorska voda.
I mic po mic, reč po reč...ostalo je istorija,.
250g masti
500g brašna
1 kašika šećera
1 prašak za pecivo
200ml mleka
prah šećer z apospis
i pekemz za punjenje školjki.
Od ovih sastojaka zamesiti testo, baš zbog masti testo se jako lako i lepo umesi.
Razviti ga oklagijom, tanko, vaditi modlom krugove, u svaki krug staviti malo pekmeza.
Prekopiti, i viljuškom same ivice lepo pritisnuti, to ne morate ali bude ukrasno.
Poređajte na pek papir i pecite nekih desetak minuta na 180-200C.
Gotove školjke moraju biti bele, i još vruće uvijte u prah šećer.
Predivne su prhke, ukusne..nešto posebno!
