Lenja Pita sa jabukama

Kada pričam ili pišem o svojoj mladosti osećam se kao da pričam o nekoj dalekoj prošosti o nekom drugom svetu.Nismo imali mobilne telefone, google, imali smo knjige i jedni druge, imali smo prave prijatelje sa kojima smo provodili sate i sate. Čitali smo vozili biciklove jedni do drugih, nameštali "lanac" ako spadne i sa tako prljavim i crnim zamaštenim rukama nastavljali dalje sa osmehom.

Ja sam živela kao dete pored Dunava, i celo leto sam bila uz reku. Sećam se da kada sam napunila 16 godina roditelji su mi dozvolili da ostanem par dana u našoj kamp prikolici sa sestrom i dve drugarice na kampovanju. Pored nas su bili još i dečaci troje njih iz ulice. Kakva sreća. Moji roditelji su bili veoma strogi, ali kako smos e svi porodično poznavali i kako smo bili dobri đaci nije postojao razlog da nam ne dozovle da leto provedemo zajedno, jer to su bila ona leta one godine kada nismo mogli da idemo na more, kada su granice bile zatvorene a deca se trovala nacionalizmom.

Veče smo provodili pevajući i pričajući viceve. U stvari pričali smo dugo i o svemu.
Takođe je to bila i idealna prilika da se ostane i duže budan.
Sećam se kako smo sedeli pored reke i cele noći pevali pesme od Genracije 5, predvodila je pesma Ti samo budi dovoljno daleko.( tu pesmu smo umeli da otpevamo i po dvadeste i viša puta za noć)

Neverovatan je osećaj kada  avgustovsku noć provedete na šporu pored Dunava.
Vazduh ima poseban miris, a posle ponoći kada sve utihne možete da čujete i reku.
Jedne večeri smo bili posebno raspoloženi.
Po običaju smo pevali Ti samo budi doovljno daleko uz gitaru. Monotoniju smo umeli da razbijemo pesmom najači samo ostaju...

Tada sam prvi put ostala budna cele noći i videla izlazak ranog sunca negde već oko pola pet.
U jednom momentu smo svi zaključili da smo gladni i da bi smo nešto pojeli.
Dejan je ustao i otišao svojom "zoljicom " za selo.
Vratio se oko šest ujutro  sa osmehom.
Imao je malu korpu prekrivenu krpom znate one starinske krpe od grubog platna sa izvezenim cvetom-na našoj je bio ljubičasti dan i noć.
 Krpa je prekrivala tanjir koji je mirisao na vanil šećer.
U tanjiru je bila Lenja pita sa jabukama, još vruća.
Poćeli smo onako gladni svi da jedemo.Oko usta smo imali prah šećer i smejali smo se, znate onako kao "lud na brašno".

-Od kuda sada pita?
-Znate moja baka rano ustaje...

Kakva sreća. Nikada nije za mene bila ukusnija nego tog jutra.
kakva sreća imati baku koja rano ustaje.

Iako je sada proslo gomila godina od ovog ranog jutra uvek kada pravim Lenju pitu sa jabukama setim se ovog dana.

Sedimo  kraj Dunava, umorni od pevanja, sa bosim nogama u rukama držimo vruću pitu ,  sa osmehom od uveta do uveta.

Sećanja koja ostaju, sećanja na ljude kojih više nema, koji nisu više sa nama. I kakvi god oni bili svako od nas nosi neku lepu uspomenu. Dovoljno je da imate uspomene jer one čuvaju  ukuse i lica od zaborava.

*Moj drug iz detinjstva Dejan je izgubio život nesretnim slučajem 15 godina nakon  našeg zajedničkog kampovanja. nismo se posle družili svakodnevno ali ja ne mogu da zaboravim to jutro tu sreću to prijateljstvo.
Ideju. da uživamo svi zajedno u svitanju, ideju da smeh može da stvara sećanje. Ljudi odlaze, ne svojom voljom , život ih natera da urade nešto što ne žele. Ostaje uspomena na pažnju koju smo učinili jedni drugima  na pruženu ruku,  na slatka iznenađenja na prava prijateljstva, iskrena.
 Detinjstvo je tada donosili sreću..
Ne postoje  sećanje na materijalno.
Videćete,  kako starite sećaće te  se samo lepih stvari, lepih dana, lepih momenata.

Lenja pita sa jabukama na starinski način.

Potrebno je za kore:
200g masti
250 g šećera
1 celo jaje
1 žumance
1 dcl mleka
1 prašak za pecivo
oko 600g brašna
Za fil:
1 kg jabuka
šećer
vanil šećer
Priprema:
Mast sa šećerom jajetom i žumancetom umutiti penasto. Dodati mleko i prašak za pecivo pa zatim lagano dodavati brašno. U zavisnosti od veličine jajeta biće vam možda potrebno i manje ili više brašna ali zato je važno da brašno ne saspete odmah sve nego postepeno dodajete.
Zamesiti testo koje treba da se oblikuje samo u veću loptu.
Ne treba da se lepi i ne treba da bude previše tvrdo.
Podeliti ga na dva jednaka dela

Priprema fila:
jabuke očistiti i narendati. Dodati šećer. Šećer dodajete po vašem ukusu ako su jabuke kiselije možete dodati i više.
Dodati i vanil šećer
Tepsiju namazati sa mašću pa jedan deo testa razviti na dno.
Staviti jabuke i zatim razviti na pek papiru drugi deo testa i prekriti kolač.
Belance koje vam je ostalo možete iskoristiti a i ne morate tako što će te ga kulinarskom žicom dobro umutiti pa premazati pitu od gore.
Peći na 220 C.
Posuti je prah šećerom.

Krempita

Krempita je nekad za mene bila jedini dostupni kolač koji smo kao deca obožavali a sve u smislu nekog bogatog i ukusnog dezerta koji se ne pravi svaki dan. Doduše Krempita je nekad bila zaštitni znak svake bolje poslastičarnice uz svoju sestru Šampitu.

Sećam se da sam ja samo jela krempite a moja sestra šampite i da sam jednom i ja na nagovor mame rešila da probam šampitu u našoj čuvenoj  novosadskoj poslastičarnici Carigrad.

Kao svako halovo dete naručila sam ni manje ni više nego dve i to poveće šampite i naravno jela jela kao iznemogla.

Epilog svega je bio taj da mi se sve smučilo.Iskreno smučilo mi se od pola prve šampite ali sam mudro ćutala i pravila se da je šampita tako dobra.

Nikad mi neće biti jasno zašto sam to sebi dozvolila jer i posle dugog niza godina sama pomisao na šampitu mi je "veoma teška"

Od tada šampitu vrlo retko jedem gotovo nikada, ali krempitu...mmmmm

I dalje je krempita moja Kraljica.

Sa vama ću danas da podelim jedna starinski recept za krempitu kakve su se nekad pravile po poslastičarnicama, naravno glavni sastojak za nju su jaja, a najbolje je da povedete računa da budu zaista sveža.

Takođe danas možete da nađete milion i jedan recept za raznorazne krempite sa dodacima želatina  i slatke pavlake a ova je bas sve suprotno.

Ova je krempita našeg detinjstva.

Potrebno je:

8 žumanaca

8 kašika ulja

8 kašika  brašna

1 prašak za pecivo

1-2 kašike vode

može i mleka umesto vode.

Za krem:

3  pudinga od vanile skuvati sa 6 kašika šećera

1l mleka

8 belanaca umiksati u čvrst šne sa 6 kašike šećera

Priprema:

Kora:

Žumanca kulinarskom žicom dobro umutiti sa ostalim sastojcima. Da nema grudvica. 

smesu podelite na dva dela.

Tepsiju obložite dole sa pek papirom i jedan deo smese izlijte.

Kašikom tada lepo rasporedite koru po dnu kalupa.

Pecite u rerni nekih 10-15 tak minuta.

Izvadite iz rerne i kada se kalup ohladi izvadite koru.

ispecite i drugu.

Krem:

Prvo možete belanca izmiksati  u čvrst sneg.

Puding koji ste rastvorili u malo mleka i sa šećerom zakuvajte u mleko.

Mešajte.

Kada se puding zgusne dodajte kašiku po kašiku snega od belanaca.

Kada sve potrošite izlijte smesu preko kore u tepsiji.

Od gore stavite drugu koru.

Ostavite par sati da se ohladi i stisne.

 pospite prah šećerom i njami...

Praline punjene kokosom

Veliki sam ljubitelj pralina ali ih nisam nikada pravila do nedavno.

Bila sam u stvari zbunjena,  kad sam kada sam poželela prvi put da ih napravim, mislila sam da su u pitanju neki veoma teski i zahtevni zahvati, pa sam u stvari samo jela praline kad neko drugi napravi a sama se nisam upuštala.

Doduše sada kada bolje razmislim mislim da sam bila na pogresnom putu tačnije gledala pogrešene recepte. jer napraviti praline jeste teško ali ove domaže  ne nije.

Pri tome moram da dodam da je i sam kalup za praline poprilično dostupan, imate svakakvih oblika kod kineza i na internetu a pri tom je veoma jeftin.

Takođe i sama priprema i sastojci su jednostavni bar za ovakvu vrstu pralina, pa ako niste nkada pokušali da se upustite u avantruru zvanu Praline, pokušajte solobodno, nije ništa komplikovano.

Potrebno je
200g čokolade
50g margarina
100g kokosovog brašna
100g šećera u prahu
vanil šećer
1dcl slatke pavlake

priprema
otopite margarin i čokoladu, a kokos prokuvajte sa secerom i slatkom pavlakom.
pripremite kalupe za pračine, ovo je važnan deoi bitno je da malo date energije odnosno brzo postupate jer ako vam se čokolada otopi---lelele
znači četkicu umaćite u čokoladu koju ste otopili i koja je još vruća i prvo namažite kalup sa strana tačnije "zidove" zatim u svaku pralinnu dodajte smesu od kokosa. Pa odgore opet stavite otopljenu čokoladu i zamrznite ili ostavite preko noži u frižider da se stegne
Ako imate silikonske kalupe veoma lako će te izvaditi paline.


takođe recept možete propratiti i na našem you tube kanalu. klik ovde

Vanil Pita

 Starinski recepti koji svojom lakoćom i jednostavnošću i dalje osvajaju u moru brzih modernih recepata.
Brzi za pripremu a tako kusni i mirisni.
Sećam se uvek da kada se u našoj kući nešto psremalo od slatkih delicija uvek je misirisala vanila, koristili su se orasi irum.
Danas su recepti malo drugačiji ali ponekad udovoljimo sebi ovakvim brzim i ukusnim sada već jeftinim pitama kao što je ova.
Potrebno je za pitu  :

2  jaja
60g putera
250ml mleka
100g šećera u prahu
2 kašike vode
70g brašna
vanila

Priprema:
otopiti puter a mleko ugrejati sa vanilom.
Belanca umutitiu čvrst neg sa 50g šećera.
Žumanca takođe umutiti usa 50g šećera i u njih
.
Dodati polako puter, vodu , brašno, zagrejano mleko sa vanilom.
Svo vreme mešajte,
Na kraju dodajte ulupana belanca sa sećerom
Izliti u manji pleh i to najbolje na pek papir.
Peći oko 40 minuta na 160 C.
Takođe moram da naglasim da je ova vanil pita dosta mala količniski pa ako hoćete i imate veliku porodicu možete napraviti duplu meru sasvim je ok.
Inače recept sam videla na sajtu Kredenac