субота, 30. август 2014.

Bećar paprikaš-Magično jelo koje popravlja raspoloženje

Ja hranu vezujem za raspoloženje i emocije.
Kad sam tužna izgubim apetit.
Ne mogu da jedem i spavam.
ne mogu da kuvam.
Možda je to nekom smešno, ali ja sam takva.
Emocije mi udare u glavu .
Onda sednem na svoj poni sa korpicom i krenem brzinom svetlosti kod mame.
Ona zna šta će da mi skuva.
Leto je i njena bašta je puna svakakvog povrća.



Bere paradajz, papriku znate ono povrće koje izgleda baš kako treba nesavršeno, različitog oblika i veličine Neko ima tačkice od kiše ili  leda...poput ruku moje majke poput njenog lica tako običnog tako  nesavršenog i normalnog.
Poput njenih starih ruku.
Koje volim.
Koje kuvanjem nude topli zagrljaj.

Koje vraćaju u život i pružaju utehu.

Kakva suprotnost od onog plastičnog povrća, savršenog oblika na pijacama koje se sija po tezgama obrisano krpom i ubrizgano lošom hemijom 21. veka.

Kakva suprotnost od svih onih ljudi koji vas svojim lošim karakterom čine nesretnim a u stvari izgledaju savršeni.

Mama uvek pita da li sam gladna
čak i kada kažem da nisam....

Ona odmah uzima nešto da mi  spremi.

Polako secka papriku, paradajz..luk...na svojoj staroj drvenoj daščici.

Mirise osećam u vazduhu....
Znam šta kuva.....
Znam šta će ispasti iz mirisa te kombinacije povrća.





Bećar paprikaš



Luk se iseče na tanke šnite, paprika takodje, paradajz takodje na kocke ili kriške.
Količina svega ne postoji u gramima.
Zašto?
jer jednostavno je nema
nema greške u količini
kao što nema količine u ljubavi majke.

U šerpicu stavite kašiku masti.
a potom luk.
Mama kaže da se dodaje povrće kad luk pocakli - obožavam te njene  savršene starinske reči koje objašnjavaju stanje u kuvanju tako perfektno.
Doda se paradajz i paprika.
meša se  isključivo drvenom varjačom dok povrće ne pusti sok.

Sada tu više ne morate non stop da mešate već samo povremeno.
Mama poklopi šerpu šarenim poklopcem, znate onim starinskim na tufnice.

Ostavite da se sve dinsta.
Dinstati znači , kuvati na laganoj vatri.

Posle izvesnog vremena će te videti da će se svo povrće "rastopiti" u jednu celinu.
Posolite, začinite....
i gotovo!!!


Znate kad nešto pravite milion puta i bude uvek ukusno.
Kad paravite sami onako ovlaš opušteno za sebe i druge drage ljude.
Ali  kad jedete osetite da nešto nedostaje
jedan mali dodatak
jedan mali začin
da bude baš slatko.
da bude baš tako ukusno kao sada
kao kada vam priprema mama.
Pitam se da nije to ljubav?



6 коментара:

  1. Eh, te ruke..majčinske..nek su nam žive i zdrave 100 godina, majčice naše! Obožavam ovo jelo. Sa dobrim belim, starim sirom. Mi na kraju stavljamo i jaja.

    ОдговориИзбриши
  2. To ja zovem sataras..odlicno,brzo,pravo ljetno jelo..moj pok. tata je znao da mene povrce ne moze nahraniti ,pa mi je uvijek malo usitnio slaninice,znao je da to volim ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Predivno, bas kao sto se i ja sad setih moje mame, uvek je bila tu da me raspolozi..a sada je vise nema..veoma dirljivo!

    ОдговориИзбриши
  4. Uživala sam čitajući post. Tako nežno i tanano opisano sasvim jednostavno jelo. Meni ga je mama spremala uz dodatak jaja na kraju jer nisam volela ukus paradajza da se oseti, a jaja bi ga skroz upila i neutralisala. Sad ga jako retko spremam, moji više vole samo papriku i jaja, a ja ništa od toga ne smem.

    ОдговориИзбриши
  5. I mene je post vratio u vreme kada je ovo jelo spremala moja majka, i danas, koliko god se ja trudila da ga dobro napravim, ne može biti tako ukusno i mirisno kao što je bilo njeno. Ja to zovem prženija i volim kada stavim i malo ljute papričice, tek toliko da se oseti. Ovo bih uvek mogla da jedem uz sira i lepinju i to da umačem...

    ОдговориИзбриши
  6. Kad majka spremi sve je iz njezinih ruku ukusno...

    ОдговориИзбриши